Politika

Tri decenije od egzodusa Srba iz Zapadne Slavonije: "Bljesak" – nekažnjeni zločin i uvertira u "Oluju"

Драган Радојчин
Dragan Radojčin

01. 05. 2026. u 19:23

DANAS se navršava tačno trideset i jedna godina otkako su u rano jutro, 1. maja 1995. godine, artiljerijski plotuni hrvatske vojske prekinuli tišinu u Zapadnoj Slavoniji.

Три деценије од егзодуса Срба из Западне Славоније: Бљесак – некажњени злочин и увертира у Олују

Foto: Mykhailo Polenok / Panthermedia / Profimedia

Operacija „Bljesak“, kojom je Zagreb brutalno pogazio sporazum o prekidu vatre, ostaje upisana u istoriji kao jedan od najstrašnijih primera etničkog čišćenja, ali i kao sramna mrlja na obrazu međunarodne zajednice koja je nemo posmatrala stradanje srpskog naroda u zoni pod zaštitom UNPROFOR - a.

Kao i svake godine, tragični jubilej obeležen je molitveno i dostojanstveno. U crkvi Svetog Marka u Beogradu, kao i u Gradiški, u Republici Srpskoj, danas je služen parastos žrtvama. Preživeli, potomci stradalih i brojni građani okupili su se da upale sveće za duše onih čiji je jedini greh bio što su želeli da ostanu na svojim ognjištima.

Krvavi majski praznici

Napad je počeo u 5.30 časova silovitim udarima na srpske položaje i naselja od Pakraca do Jasenovca. Oko 16.000 pripadnika hrvatskih snaga krenulo je na znatno malobrojnije branioce i civilno stanovništvo. Za svega 36 sati, prostor Zapadne Slavonije, koji je bio pod zaštitom mirovnih snaga Ujedinjenih nacija, postao je poprište svirepih ubistava.

Dok su kilometarske kolone traktora i izbeglica pokušavale da pređu „most spasa“ ka Gradiški, hrvatska avijacija i artiljerija nisu imale milosti. Snimci granatiranja nemoćnih civila na putu ka Okučanima i savskom mostu i danas bolno svedoče o nameri da se srpski narod ne samo porazi, već i trajno ukloni sa svojih vekovnih prostora.

Generalna proba za „Oluju“

Istoričari i vojni analitičari danas, sa vremenskim odmakom od tri decenije, na „Bljesak“ gledaju kao na precizno osmišljenu „generalnu probu“ za ono što će uslediti svega tri meseca kasnije. Model je bio identičan: munjevit napad, prećutna saglasnost velikih sila, brutalnost prema civilima i agresivna medijska propaganda koja je žrtve perfidno pretvarala u agresore.

„Bljesak“ je do kraja ogolio činjenicu da tadašnje hrvatsko rukovodstvo, predvođeno Franjom Tuđmanom, nije želelo mirno rešenje, već isključivo Hrvatsku bez Srba. Pad Zapadne Slavonije bio je tragično predskazanje avgustovskog pogroma, čime je otvoren put za najveće etničko čišćenje na tlu Evrope nakon Drugog svetskog rata.

Zločin bez kazne

Ono što porodice žrtava najviše boli, pored gubitka najmilijih, jeste poražavajuća činjenica da za svirepe zločine u operaciji „Bljesak“ niko nije adekvatno odgovarao pred licem pravde. Haški tribunal nikada nije podigao optužnicu za ovu konkretnu akciju, istrajno ignorišući brojne dokaze o granatiranju izbegličkih kolona, ubistvima zarobljenika i civila na kućnom pragu.

Dok hrvatsko pravosuđe decenijama drži u fiokama prijave protiv aktera ove operacije, u Zagrebu se 1. maj slavi uz vojne počasti i trijumfalizam. Svakog proleća, dok preživeli pale sveće za svoje mrtve, hrvatska državna proslava iznova prosipa so na nikada zaceljene rane prognanog srpskog naroda.

 Kultura sećanja kao poslednja odbrana

Danas, dok tišinu Beograda i Gradiške prekidaju zvuci posmrtnih zvona, podsećamo da Zapadna Slavonija nije samo geografski pojam, već večni simbol srpskog stradanja i svetske nepravde. Negovanje kulture sećanja na „Bljesak“ nije samo naša moralna obaveza prema nevinim žrtvama, već i poslednja brana pred sveprisutnim pokušajima revizije istorije. Dokle god se puna istina ne prizna, a dželati ne imenuju, krvave rane iz maja 1995. godine ostaće otvorene da bole i opominju.

BONUS VIDEO : Pumpa se iz Hrvatske, pametnom dosta!

„Bljesak “ u činjenicama

Vreme trajanja: 1. i 2. maj 1995. godine (glavne vojne operacije trajale su oko 31–36 sati).
Snaga napadača: Oko 16.000 pripadnika hrvatske vojske i policije.
Snaga branilaca: Oko 4.000 pripadnika 18. korpusa Srpske vojske Krajine.
Žrtve: Prema podacima „Veritasa“, ubijeno je ili nestalo 283 Srba.
Civilne žrtve: Među stradalima je 114 civila, od čega 56 ili 57 žena i osmoro dece mlađe od 14 godina (pojedini izvori navode i devetoro).
Egzodus: Proterano je najmanje 15.000 Srba iz Zapadne Slavonije.
Status teritorije: Oblast je bila pod zvaničnom zaštitom UN (UNPROFOR, Sektor Zapad).
Zarobljenici: Oko 1.450 Srba je zarobljeno i odvedeno u logore i zatvore u Bjelovaru, Varaždinu, Virovitici, Novoj Gradiški i Slavonskoj Požegi.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Rusija je zgrožena! Ne može da veruje šta su uradili Turci (VIDEO)

Rusija je zgrožena! Ne može da veruje šta su uradili Turci (VIDEO)