U CRNOJ GORI PROGON SRBA KAO POČETKOM 2000-IH: Na čelu zemlje zvanično nisu Đukanović i DPS, ali sve je ostalo isto

IAKO su se imena na vlasti promenila, odnos prema Srbima u Crnoj Gori ostao je isti, uz nastavak pritisaka, diskriminacije i delovanja ANB-a kao ključnog instrumenta moći.

Foto: Pixabay/jorono

Novi crnogorski režim, predvođen Pokretom Evropa sad (PES), Demokratama Alekse Bečića i jednim delom bivših srpskih političkih predstavnika, preuzeo je upravljanje zemljom, a osim toga ništa se nije promenilo. Odnos prema Srbima i Srbiji koji je bio na snazi tokom dugogodišnje vladavine Mila Đukanovića ostao je isti, a u nekim segmentima se i pogoršao. Srbi se i dalje suočavaju sa pritiscima i progonom, hapšenjima i prebijanjima, dok se Srbija u javnosti opisuje kao okupator koji ugrožava crnogorski identitet. Na udaru je srpski jezik, sa kosovskim Šiptarima odnosi su i bolji nego za vreme Đukanovića i nema ni pomena o povlačenju priznanja terorističke narko-države. U institucije su ušli samo oni „Srbi“ koji su spremni da duvaju u istu tikvu sa Milojkom Spajićem i Jakovom Milatovićem. Izdali su sve ideale za koje su se navodno borili decenijama. Takođe, ni najvažnija stvar se nije promenila, a po Srbe je postala još ubojitija – zloglasna Agencija za nacionalnu bezbednost (ANB).

Služba koja je pod efektivnom kontrolom Mila Đukanovića od 1996/97. godine i njegovog famoznog putovanja u Vašington, kada je i definitivno postao anti-Srbin, ubijala je novinare, švercovala je kokain i cigarete, obračunavala se sa inteligencijom, ubijala sportiste, osuđivala za nepostojeće državne udare i „smeštala“ afere od kojih se prevrće želudac.

Ne sećate se?

Sve to, naravno, zaboravljaju opozicija i blokaderi-teroristi u Srbiji, jer je upravo ta kriminalizovana zloglasna ANB skrivala Zorana Đinđića 1999. godine, koji je prizivao avione NATO pakta da razvale Jugoslaviju. Ne čudi stoga takva oduševljenost te blokadersko-terorističke koalicije akcijama ANB-a usmerenim protiv Srbije.

Jer, ko se u Srbiji seća ubistva Duška Jovanovića? Glavni urednik DAN-a je izrešetan, a počinioci nikada nisu otkriveni. Jovanović se borio protiv mafije, a posebno protiv mafijaškog ANB-a. Njegova istina je bila gorka i pravična, ali je metak bio brži i suroviji.

Da li se neko seća Aleksandra Saše Pejanovića? Sjajnog boksera, reprezentativca SR Jugoslavije i SCG, protivnika kriminalnog režima Đukanovića i deklarisanog Srbina, ubio je pripadnik crnogorske javne policije Zoran Bulatović na ulici, kao psa. Pucao mu je 30. maja 2011. u grudi, nakon što je Pejanović bio pod aktivnom prismotrom crnogorske tajne policije sve vreme od 2008. godine.

Pejanović je ubijen samo zato što se nije mirio sa izdajom od strane pro-šiptarskih vlasti i Đukanovića da priznaju narko-državu na prostoru Kosova i Metohije. Na protestima protiv priznanja 2008. godine, Pejanović je radom ANB-a uhapšen i brutalno pretučen, maltene do smrti. ANB ga je pratio, pretio mu, a na kraju je i likvidiran.

Zloglasnu ANB kao privatnu službu Mila Đukanovića i uskog kruga ljudi oko njega uspostavio je Vukašin Maraš, kadar stare crnogorske UDB-e i uterivač novog montenegrinskog identiteta. Zbog njegove okrutnosti i spremnosti na sve, te zloupotrebe republičkog MUP-a Crne Gore, Vojska Jugoslavije je bila primorana da formira slavni 7. bataljon vojne policije, da se suprotstavi samovolji novih gospodara crnogorske stvarnosti.

Zalaganjem Maraša naoružani su cetinjski dripci i ološ okupljeni u tzv. Lovćenske straže, pod vođstvom rukometaša Boba Bogdanovića. Upravo oni su trebali da na Marašev mig podignu oružani ustanak protiv jugoslovenske vojske. Kako Vojska, bez odluke Vrhovnog saveta odbrane, nije mogla da reaguje unutar granica zemlje, vojnici bi bili ubijani na ništa manje svirep način nego što je viđeno na srpskim karaulama na Kosovu i Metohiji. Sve to je sprečio 7. bataljon, a u Crnoj Gori mudrošću Srba nije prolivena krv.

Na prolivanje krvi bili su spremni i Maraš, ali i drugi kadrovici zloglasnog ANB-a, koji su u svoje redove primali isključivo ljude sa kriminalnim dosijeima, kakvi su im bili potrebni za očuvanje režima. Na taj način su vođe mafije, poput Brana Mićunovića, dobili deo kolača, ali i obavezu da sarađuju sa ANB-om, koji je rovario i u Srbiji, radeći direktno protiv srpskih interesa.

Od te 1997. godine, kada je Milo Đukanović postao crnogorski predsednik i kada je istisnuo Momira Bulatovića iz domaće crnogorske politike, ANB se aktivno povezao sa zapadnim obaveštajnim službama. Njihov rad na pripremama 5. oktobra 2000. godine često je zanemaren. Često se zaboravlja i to da su pod kapom ANB-a organizovane obuke pripadnika OTPOR-a na crnogorskom primorju u takozvanim „kolonijama“ finansiranim od strane Džordža Soroša i duboke države. Ne treba stoga da čudi povezanost bivših otporaša Srđe Popovića, Ivana Marovića i drugih sa Crnom Gorom i Đukanovićevim režimom.

Crna Gora je radom zloglasnog ANB-a postala utočište za sav srpski otpad i ološe, za sve one koji su bili spremni da pljuju po Srbiji. Tamo su odlazili i Nenad Čanak i njegovi separatisti, kao i sve druge anti-srpske snage. Njihova saradnja sa ustaškom obaveštajnom službom SOA uspostavljena je još pre bombardovanja SR Jugoslavije. Zloglasna ANB je zaslužna zašto zločini u ustaškom logoru „Lora“ kod Splita nikada nisu kažnjeni na pravi način. Umesto da insistiraju na kažnjavanju zločina nad vojnicima JNA iz Crne Gore, ANB je okrenula glavu, pa čak i dostavila Hrvatima dokumente sa svedočenjima preživelih, kako bi dokazi bili uništeni.

Na kraju su samo upravnik Tomislav Duić i čuvar Emilio Bungur osuđeni na 8 i po, odnosno 4 godine i 10 meseci zatvora za strašna premlaćivanja Srba i mučenja zbog kojih su zarobljenici i umirali u najtežim mukama. ANB je organizator akcija „Sa Lovćena vila kliče, oprosti nam Dubrovniče“, u kojima se cetinjski ustaški ološ izvinjavao pravim ustašama zbog pokušaja neutralisanja pretnje po Boku Kotorsku 1991. godine. Te godine, za vreme tih događaja, Milo Đukanović je smatrao da je Boka srpska, odnosno crnogorska, a i da granica sa Hrvatskom mora da se „povuče prirodnije“, nije igrao šah zbog šahovnice, a onda je njegova ANB za ustaše uništavala dokaze o ustaškim zločinima kako Hrvati ne bi blokirali Crnu Goru i insistirali na kažnjavanju Đukanovićevog kriminala i šverca.

Kulminacija ludila pro-šiptarskog režima Đukanovića i vrhunac zloupotrebe ANB-a usledio je nakon što je završen proces raspada bivše države. Nakon priznanja Kosova kao nezavisne paradržave, Crnoj Gori je preostalo samo članstvo u NATO-u kao garant da će kriminalni režim da se održi i pod otvorenom zaštitom inostranog oružja, a ne samo obaveštajnih informacija kojima je hranjena ANB.

Crna Gora je nasilno u NATO ugurana 2017. godine, a samo godinu dana ranije organizovani su parlamentarni izbori. To su izbori prilikom kojih je ANB izvela državni udar, u koji su uključeni neki državljani Srbije, plaćeni i ucenjeni da okrive lidere nekadašnjeg Demokratskog fronta za pokušaj nasilne smene vlasti. False flag operacija ANB-a je uspela, s obzirom na to da se o „državnom udaru“ pričalo širom sveta, posebno u zemljama NATO-a, bez obzira na to što se on, naravno, nije desio zbog „talika crnogorskog“, kako je govorio specijalni državni tužilac Milivoje Katnić.

Neki Srbi su optuženi na kazne zatvora, neki su kazne odležali, neki su priznali nešto što nisu učinili, a na kraju je ceo slučaj propao, kako to obično biva sa false flag operacijama ANB-a. Ipak, u tom trenutku ta „genijalna“ ideja je bio dobar izgovor za premlaćivanja i maltretiranja Srba širom Crne Gore.

Isto je viđeno i nakon decembra 2019. godine, kada je usvojen Zakon o slobodi veroispovesti, kojim je komunistički DPS trebalo da otme hramove i crkvišta SPC u Crnoj Gori. Pobuna srpskog naroda i pravoslavnih vernika u početku je gušena silom od strane javne i tajne policije, a kasnije su na sve načine pokušavali da diskredituju pokret koji je na kraju srušio Đukanovićev režim. Sadašnji mitropolit Metodije (Ostojić) je prebijen na mostu na Đurđevića Tari, maltretiran je i mitropolit Joanikije (Mićović), a blaženopočivši mitropolit Amfilohije (Radović) je privođen. U svemu tome, kao pokušaju zastrašivanja, prste je imala zločinačka i zloglasna ANB, kojoj Srbi ne bi smeli da oproste sva nepočinstva.

ANB je na kraju ostala dosledna i uspela je da najvažnije karike Đukanovićevog režima sačuva, tako da Crna Gora danas deluje kao zemlja koja je izvadila krmelje iz očiju, ali se nikada nije umila, zbog čega su joj kapci slepljeni. Premijer i predsednik se zovu drugačije, ali je suština postojanja Crne Gore kao nezavisne države – anti-srpska. Dok god postoji zloglasna ANB, Srbi nisu dobrodošli u Crnoj Gori.

(24 Sedam)

BONUS VIDEO: 

Preporučujemo

Politika

0 4

"NE POSTOJI ŠANSA DA GA UBEDIM DA NE PUTUJE" Brnabić o saopštenju BIA: Postoji ozbiljna životna pretnja po Vučića ako ode u Crnu Goru

03. 06. 2026. u 22:58

Crna Gora

0 4

ŠAMAR LAŽNIOJ DRŽAVI: Sve veća podrška inicijativi za otpriznavanje tzv. Kosova u Crnoj Gori

03. 06. 2026. u 09:35

Crna Gora

0 24

PUKLA BRUKA U CRNOJ GORI! Spajić vraća DPS i Đukanovića na vlast, Srbe neće: Nuđena vlada u kojoj bi bili svi sem DNP

02. 06. 2026. u 16:26

Turizam

0 1

PLAVA ŠPILjA: Uvode se stroga pravila na najpopularnijoj morskoj atrakciji

02. 06. 2026. u 15:17

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije