30 INSPEKTORA "LOVI" IMOVINU POLITIČARA: Počela obuka posebnog tima koja će sprovoditi Zakon o poreklu svojine

POČELA je obuka specijalnog tima od 30 ljudi, koji će od marta sledeće godine, kada počne primena Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, "češljati" račune političkih funkcionera, privrednika, ali i običnih građana - saznaju "Novosti".

Ilustracija / Foto Depositphotos

Kako nam je rečeno u Ministarstvu finansija, poseban sektor Poreske uprave koji će biti zadužen za primenu ovog zakona ukupno će brojati 60 članova.

U ovu posebnu jedinicu Poreske uprave svoje eksperte delegiraju i MUP, NBS, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za sprečavanje korupcije, Republički geodetski zavod, Agencija za privredne registre i Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti.

Na proveri će osim računa, biti i nekretnine, ušteđevina, vozila, a ako svako ne uspe da dokaže da su oni stečeni na zakonit način, suočiće se sa drakonskim kaznama i ogromnim porezima.

Po Zakonu, "na udaru" će se naći oni za koje se posumnja ili utvrdi da, za najviše tri uzastopne kalendarske godine, imaju razliku iznad 150.000 evra između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda. Ko će biti proveravan, biće utvrđeno godišnjim smernicama koje donosi direktor Poreske uprave, a na osnovu analize rizika, ali postupak se može pokrenuti i po prijavi građana ili neke institucije.

Takođe, Zakonom je predviđeno da se poreskom stopom od čak 75 odsto oporezuje nezakonito stečena imovina, koja predstavlja razliku između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda za koje lice ne može da dokaže poreklo.

Iako su mnoge vlade u prethodnih 20 godina obećavale da će biti donet delotvoran mehanizam kojim će moći da se utvrdi da li se neko nelegalno obogatio, taj posao konačno je završila tek prethodna Vlada Ane Brnabić. Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu usvojen je u februaru, stupio je na snagu 11. marta, a njegova primena počinje za nešto više od tri meseca, odnosno od marta 2021.

Ovaj zakon bi u velikoj meri trebalo da stavi tačku i na višegodišnju praksu međusobnih optužbi između vlasti i opozicije o nelegalnom sticanju imovine.

Priča o imovini političara ponovo je aktuelizovana poslednjih dana, kada su se u javnosti pojavile informacije o novcu i mnogobrojnim luksuznim nekretninama koje, navodno, poseduju bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i njegov rođeni brat Gojko. Otvorena je i priča oko navodnog nenamenskog trošenja 2,5 miliona evra iz budžeta Beograda prilikom izgradnje mosta na Adi, dok je prestonicu vodio Đilas. Najavljeno je da će Grad Beograd narednih dana podneti krivičnu prijavu protiv N. N. lica, kako bi tužilaštvo utvrdilo da li je i ko sve bio umešan u korupciju tokom izgradnje mosta.

Ilustracija / Foto Depositphotos

Iz vlasti su u više navrata poručivali da neće biti zaštićenih kada počne primena zakona, a predsednik Aleksandar Vučić naglasio je da bi "voleo da bude ispitan među prvima". On je dodao da se ni njegova, ni imovina njegove porodice, nije uvećala od 2012. ni za dinar, dok to ne mogu da kažu mnogi koji su ušli u vlast 2003, a iz nje izašli 2013.

I RODBINA POD LUPOM

SVI funkcioneri dužni su da prilikom stupanja na dužnost Agenciji za sprečavanje korupcije prijave svu svoju imovinu - zaradu, nekretnine i vozila u vlasništvu, kao i ušteđevinu i udeo u firmama. Oni su takođe dužni i da prijave svaku promenu u imovini. Nakon usvajanja Zakona o korupciji u septembru, Agencija može da obavlja neposredan uvid u sve dokumente neophodne za njen rad, kao i da u slučaju nepodudaranja podataka proverava i imovinu rodbine javnog funkcionera.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije