I ZAKONOM JAČAMO VOJNU NEUTRALNOST: Kakav će biti odgovor naše zemlje na sve učestalije pritiske sa istoka i zapada

S. S. R. - R. Dr.

07. 12. 2020. u 12:00

SRBIJA bi u narednom periodu, s obzirom na stalne pritiske koji dolaze sa Zapada i Istoka, mogla da dobije deklaraciju ili čak zakon, kojim bi još jednom potvrdila našu višedecenijsku poziciju vojne neutralnosti. Uz ovu priču, sve se više u javnosti pominje povratak obaveznog služenja vojnog roka, ali je ova odluka i dalje na dugom štapu.

И ЗАКОНОМ ЈАЧАМО ВОЈНУ НЕУТРАЛНОСТ: Какав ће бити одговор наше земље на све учесталије притиске са истока и запада

Foto Tanjug

Da ne odstupamo od stava da je nesvrstavanje u vojne blokove za nas najbolja strategija, potvrđuje i ministar odbrane Nebojša Stefanović:

- Samo snažna vojska i država mogu biti vojno neutralne. Naš posao i jeste da kroz svoj rad i angažman podržimo strateško opredeljenje Srbije da bude vojno neutralna, da se osloni na sebe, da bude suverena i samostalna država koja donosi svoje odluke, a njena vojska dovoljno sposobna da bude garant bezbednosti građana.

Usvajanje deklaracije o političkoj nezavisnosti i vojnoj neutralnosti zemlje, na Sretenje ove godine, najavio je predsednik Aleksandar Vučić, ali je epidemija virusa korona pokvarila ovaj plan. Ipak, od njega se nije odustalo. Dokument o neutralnoj poziciji trebalo bi da bude deo paketa akata o potvrdi unutrašnje i spoljne politike.

Predsednik socijalista u parlamentu Đorđe Milićević kaže, za "Novosti", da se slaže sa stavom predsednika Vučića da Srbija, u trenutku kada se suočava sa velikim pritiscima, treba da potvrdi i ojača poziciju vojne neutralnosti.

- Kada je u pitanju obavezan vojni rok, tu Ministarstvo odbrane treba da sagleda najpre ekonomske aspekte, pa da se vidi šta je najbolje uraditi - objašnjava Milićević.

Najglasniji u zahtevima na ovu temu je predsednik DSS Miloš Jovanović, koji je ponovio da bi trebalo usvojiti zakon o vojnoj neutralnosti i vratiti obavezno služenje vojnog roka:

BEZ SRBA

MINISTARSTVO odbrane je u septembru ove godine odlučilo da otkaže sve vojne vežbe sa NATO, ali i Rusijom i Belorusijom na šest meseci. Rusi i Belorusi su u nedelju najavili da će naredna vežba "Slovensko bratstvo" njihove dve vojske biti održana u septembru 2021. pod simboličnim nazivom "Zapad 2021".

- Vojna neutralnost znači da Srbija neće biti članica nijednog vojnog saveza. To nam omogućava da gradimo poziciju zemlje koja je u dobrim odnosima sa Istokom i Zapadom. Kontekst gde je u poslednjih desetak godina mnogo veća ravnoteža na međunarodnoj sceni podesan je i povoljan za takvu politiku. Sve to treba da prati i vraćanje vojnog roka.

Inače, Srbija je krajem prošle godine usvojila Strategiju nacionalne bezbednosti i Strategiju odbrane Republike Srbije, gde smo se, još jednom, jasno deklarisali kao vojno neutralni. Ovo pitanje u javnosti uglavnom se povezuje sa odmrzavanjem vojne obaveze.

Prema istraživanjima, oko 30 odsto građana je za to da budemo vojno i politički neutralni, a 37 odsto je za ideju da ćemo se najbolje zaštititi ako se približimo Kini i Rusiji. Na pitanje o tome treba li vratiti vojni rok čak 70 odsto je reklo - "da". Ipak, zanimljivo je da se za to uglavnom zalažu stariji sugrađani, dok mlađi, koji bi morali u kasarne, nisu toliko zainteresovani.

Odmrzavanje obaveze služenja vojske već duže vreme pominje se kao mogućnost, ali konačne odluke još uvek nema. U Ministarstvu odbrane u toku je izrada procene svih aspekata ovog pitanja. Ovaj elaborat još nije završen, a analiza se zasniva na vojnom roku koji bi trajao od tri do šest meseci, i uz određene pogodnosti koje bi sledovale regrutima.

U odmeravanju dobrih i loših strana ovog koncepta, veliku ulogu igra - novac. Gruba procena je da bi ponovno uvođenje obaveznog služenja vojske državu koštalo najmanje 50 miliona evra godišnje, s tim što bi se troškovi vremenom verovatno smanjivali. Preduslovi za ovu odluku su i dovoljan broj kasarni i objekata za smeštaj vojnika, kao i prilagođavanje zdravstvenog sistema procesu regrutacije.

Ovim potezom, ukoliko država reši da odmrzne obavezu oblačenja unoforme, sistem odbrane bi rešio problem popune jedinica, koji postoji uprkos profesionalizaciji.

- Time bi profesionalni vojnici, koji bi i ubuduće činili okosnicu oružanih snaga, bili rasterećeni svih drugih obaveza osim primene najuže osposobljenosti - objašnjavaju u Vojsci Srbije. - Drugim rečima, vozač tenka bi samo vozio tenk, padobranac bi samo vežbao iskakanje, ronilac ronjenje i slično. Zadatke poput straže, osnovnih radnji ili održavanja objekata preuzeli bi vojnici na služenju vojnog roka. Vojska bi tako postala ekonomičnija i snažnija.

Odmrzavanjem obaveze služenja vojske, bio bi obnovljen i kadrovski resurs vojnih obveznika. Procenjuje se da smo od 2011. godine, kada je zvanično obustavljena obaveza služenja vojnog roka, izgubili najmanje 500.000 pripadnika rezervnog sastava. Ukoliko se ovakav trend nastavi, za deset godina oružane snage imaće dramatičan manjak ljudstva za popunu po ratnoj formaciji. U slučaju spoljne agresije, drugim rečima, država neće imati koga da pozove u stroj za odbranu.

DOBROVOLjNOST I U RATU

REFORMOM oružanih snaga 2010. definisano je brojno stanje od oko 10.000 profesionalnih vojnika i 36.000 pripadnika mirnodopske vojske. Puna popuna jedinica nikada nije do kraja izvršena. Profesionalni vojnik, uz to, može da raskine ugovor sa Vojskom Srbije kad god poželi, pa i u slučaju ratne opasnosti, što, kako ističu stručnjaci, govori o ranjivosti sistema i riziku od masovnog odliva vojnika.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (1)

ĐOKOVIĆ PODELIO TAJNU USPEHA: Evo kako se Novak izoluje kada je publika protiv njega