INTERVJU Aleksandar Bocan-Harčenko: Biće još pritisaka, mnogima smeta nezavisna Srbija

D. MILINKOVIĆ

14. 12. 2020. u 09:00

PRITISAK na Srbiju će se povećati. Nažalost, ni izdaleka se ne sviđa svima samostalna, nezavisna politika Beograda. Međutim, upravo zahvaljujući svojoj odmerenoj liniji, Srbija čuva društveno-ekonomsku stabilnost, realizuje velike infrastrukturne projekte, snaži svoje odbrambene kapacitete.

ИНТЕРВЈУ Александар Боцан-Харченко: Биће још притисака, многима смета независна Србија

Foto Tanjug

Ovako ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko, u intervjuu, za "Novosti", odgovara na pitanje da li veruje da slede sve žešći pritisci na našu zemlju da uvede sankcije Rusiji i pristupi NATO.

* Da li vam sastav nove Vlade Srbije ukazuje na to da je ona proamerička, kako tumače pojedini analitičari?

- Ne mislim da su takve ocene uopšte umesne. Prema našem mišljenju, Srbija danas sprovodi izbalansiranu višesmernu spoljnu politiku koja u punoj meri uzima u obzir nacionalne interese. Pozdravljamo konstruktivno opredeljenje rukovodstva zemlje za produbljivanje rusko-srpskog strateškog partnerstva, pretvaranje u život međusobno korisnih bilateralnih projekata. Sa svoje strane, potpuno delimo to mišljenje. To potvrđuju sastanci sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, premijerkom Anom Brnabić i ministrima, kao i uspešni pregovori 8. decembra u Moskvi kopredsednika međuvladinog komiteta Jurija Borisova i Nenada Popovića.

* Da li Vašingtonski sporazum i najavljene investicije u Srbiju posmatrate kao čvršće vezivanje SAD za ovo podneblje kako bi se oslabio ruski uticaj?

- Rusija ima sopstvenu agendu bilateralnih odnosa sa Srbijom. Naša saradnja nije usmerena protiv drugih igrača. Temelji se na principima transparentnosti, fer konkurencije, bezuslovnog uzajamnog poštovanja. Logiku "ili-ili", koju promoviše Zapad, smatramo kontraproduktivnom.

* Kako tumačite to što pojedini krugovi u SAD otvoreno prete Srbiji sankcijama ako nastavi da kupuje rusko oružje?

- To je jedan od primera nepoštene konkurencije. Rusko-srpska vojno-tehnička saradnja se razvija striktno u okviru međunarodnog prava i na partnerskoj osnovi, usmerena je na jačanje državnog suvereniteta Srbije. Nastavlja se sa realizacijom postignutih dogovora, posebno o isporuci u Srbiju BRDM-2MS i tenkova T-72MS. Ostvarivanju perspektivnih planova trebalo bi da doprinese i otvaranje predstavništva Ministarstva odbrane Rusije u Beogradu, koje se sada razmatra.

Foto Tanjug

* Da li bi Moskva pristala na suspenziju Rezolucije 1244, ako se sa tim saglasi Beograd?

- Ruski stav je nepromenjen. Sigurni smo, kao i Beograd, da je čvrsto, održivo rešenje o KiM moguće isključivo na osnovu temeljne rezolucije SB UN 1244. Složićemo se samo sa tim rešenjem koje će odgovarati zakonitim interesima samih Srba, koje će biti podržano od strane Beograda. Polazimo od toga da na kraju treba da ga odobri SB UN.

* Može li se Srbija pouzdati u ruski veto, ako se u UN postavi pitanje članstva lažne države Kosovo?

- Rusija će se i dalje zalagati za rigorozno poštovanje međunarodnog prava, pružati principijelnu podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije, kako u UN, tako i na drugim multilateralnim forumima.

* Sve su glasnije najave o reformi Dejtonskog sporazuma. Da li Rusija, kao garant tog ugovora, smatra da se iza svega krije želja za centralizacijom i ukidanjem Republike Srpske?

- Smatramo da je Dejtonski sporazum, čija se 25. godišnjica obeležava danas, kamen temeljac savremene BiH. Konstruktivni potencijal "Dejtona" nije ni izbliza iscrpljen. Sistem kočnica i ravnoteža predviđeni u ovom dokumentu tu su da stvaraju optimalne uslove za razvoj zemlje, kroz garantovanje širokih nadležnosti dva entiteta i jednakosti tri konstitutivna naroda. Podržavamo usmerenost Srbije na jačanje posebnih odnosa sa RS, predviđenih "Dejtonom". Pozivamo strane partnere da se striktno pridržavaju strategije lokalne odgovornosti, prema kojoj same strane u BiH donose odluke po svim pitanjima. Poštovanje "Dejtona" je ključ uspeha stabilizacije u BiH. Pokušaji njegove revizije, naprotiv, udaljavaju od tog temeljnog zadatka.

* Hoće li Moskva ponovo potezati pitanje diplomatskog imuniteta za osoblje Humanitarnog centra u Nišu?

- Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu je nezamenjiva struktura u regionu. Potvrda toga su stotine života koje su stručnjaci Centra spasli od požara i poplava, u Srbiji, Grčkoj, Severnoj Makedoniji, BiH. Važno je da se RSHC takođe bavi stručnim usavršavanjem spasilaca, i kroz saradnju sa Međunarodnom organizacijom civilne zaštite. Sklapanje sporazuma o uslovima boravka, privilegijama i imunitetima članova RSHC nije prohtev Moskve, već obaveza strana u skladu sa međuvladinim Sporazumom o osnivanju, koji je potpisan 2012. Nije reč o statusu osoblja RSHC, on je već definisan. Suština dogovora, koji su na stolu, je u primenjenim aspektima, kao što su smanjivanje troškova nabavke tehnike i opreme u cilju povećavanja efikasnosti rada Centra.

* U zvaničnu posetu Srbiji stiže šef ruske diplomatije Lavrov, šta će biti glavne teme razgovora sa zvaničnicima?

- Planira se detaljno razmatranje čitavog kompleksa rusko-srpskih odnosa, da se uporede stavovi o aktuelnim regionalnim i međunarodnim temama, uz naglasak na situaciju oko rešavanja kosovskog pitanja. Na dnevnom redu su bilateralni ekonomski projekti - završetak srpskog dela gasovoda "Turski tok", izgradnja složenih inženjerskih objekata brze pruge Beograd - Novi Sad, modernizacija najveće HE "Đerdap 1", stvaranje Centra za nuklearnu nauku, tehnologije i inovacije. Značajna tačka će biti paljenje večne vatre na Groblju "Oslobodilaca Beograda" i to plamenom sa Groba nepoznatog vojnika kod zidina Kremlja. Važno je da će se ceremonija održati u vreme obeležavanja 75 godina pobede nad nacizmom. Naglasiće se nepokolebljivo jedinstvo Rusije i Srbije u očuvanju sećanja na veliki oslobodilački podvig naših naroda, suprotstavljanju pokušajima revizije istorije Drugog svetskog rata. Ministar Lavrov posetiće i veličanstven Hram Svetog Save, koji je završen uz pomoć Rusije, i odati poštu pokojnom patrijarhu Irineju koji je neprekidno doprinosio jačanju prisnih odnosa između Rusije i Srbije, našeg duhovnog jedinstva.

DA SE "SPUTNjIK V" PRAVI KOD VAS

* KADA bi prve količine vakcine "Sputnjik V" mogle da stignu u našu zemlju? Da li će i opredeljenje Srbije za određeno cepivo biti posmatrano kroz prizmu geopolitike?

- U Beograd je dopremljeno 20 doza ruske vakcine "Sputnjik V" za laboratorijska istraživanja, a pregovori o isporukama su u razvijenoj fazi. Računamo da ćemo uspeti da se svi modaliteti usaglase u najkraćem roku. U vezi sa interesovanjem srpske strane, proučava se i mogućnost proizvodnje ruskog preparata u Srbiji. Nedopustivo je da se pitanje života i zdravlja ljudi pretvara u geopolitičko. Kako je naglasio predsednik Putin, pre svega treba da se rukovodimo humanističkim razlozima. Rusija se zalaže za efikasnu i bezbednu imunizaciju čitavog stanovništva planete.

RAZMATRAĆE SE POSETA PUTINA

- MOŽEMO li uskoro da očekujemo i posetu predsednika Putina?

- Rusko-srpski dijalog na najvišem nivou se razvija maksimalno intenzivno, određujući smerove jačanja raznolikih bilateralnih veza. Pritom, kontakte predsednika Putina i Vučića odlikuju ritmičnost bez presedana, poverenje i dubina sadržaja. Mogućnost organizacije posete predsednika Putina Beogradu će se razmatrati, s obzirom na postojeći poziv srpske strane i situaciju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

LOŠE VESTI ZA SINERA: Prvo doping afera, a sada i ovo