IZGUBILI SMO MNOGO, ALI OBRAZ I SRPSKO SRCE SU TU: Pročitajte ceo govor predsednika Vučića na komemoraciji žrtvama NATO agresije

Nikad ne smemo zaboraviti ni jednu žrtvu NATO bombardovanja, ni jedno dete, ženu, muškaraca koji su položili svoje živote za otadžbinu.

Pokusali su da nas slome da nas uplase da nas ponize ali to nikad nisu niti ce uciniti.Mi smo ponosan i neunistiv narod.

neka ih je sram i neka ih vjecno prokletstvo prati i njih i njihove potomke jer je njih 19 drzava napalo jednu malu ali hrabru drzavu toliko malu da dobar dio tih drzava ima veci glavni grad nego sto je Srbija. neka ih je stid i sram i ne nikada necemo im oprostiti niti zaboraviti

Понос и бол, раме уз раме. Деветнаест снажних разбојника, са најтежим наоружањем, напали су једну недужну, прелепу, насмејану, малену девојчицу, нашу мајку Србијицу. Колос на птичицу, Каин на Србина, ђаво на анђела...Снаге несразмерне. Али, духовна снага Србије, жеља њеног народа да живи у слободи. Непокорен, витез у души и на мегдану. И успели смо да надвладамо немерљиво јачег злочинца. Девојчица је заврнула 19 шија немани, постала симбол борбе свих слободољубивих народа. Никада заборавити, никада опростити. Поносна на свој српски род, на своју Србију, на свога Председника, којем су част Србије, истина о нашем херојском отпору, и истрајност у борби против сваког зла, које нас је задесило и не оставља нас ни данас на миру - најпречи посао. Живела честита, часна, поносна, непонижена Србија! Успомену на наше прекаљене јунаке, који уградише животе у темеље самосталне Србије, на све жртве безумља и срамне агресије на нашу отаџбину, чуваћемо вечно! Гори пламен слободе вечно у нама!

Ni jedna jedina žrtva bombardovanja, ne sme biti zaboravljena.

Uvek ćemo se sećati svake nevine žrtve, to im dugujemo.

Strasno stradanje jednog neduznog naroda i zemlje ,nikada necemo oprostiti i zaboraviti.

Ako preživimo eksperimente i vakcine(Pandemiju) živićemo vječno, a na vama je , mislim da ne valja što ste agresivni s vakcinama, štete narodu...

Zahvaljujući predsedniku Vučiću Srbija danas može da očekuje na privredni oporavak. Nijedna država na svetu nije odgovarala za NATO agresiju, niti se iko oseća krivim za to. Srbijadanas ima predsednika kojim se ponosimo.

Prizori, te davne 99-te godine urezani su u glavi. Stradali su mnogi... Ranili su nase duše i ostavili posledice po mnoge. Ali naš narod se ne predaje. Borimo se lavovski i dan danas! Ne zaboravljamo 24.03.1999.

78 dana i noći, straha i užasa, bola i smrti. Tokom dva i po meseca, agresija bestidno nazvana operacijom “Milosrdni anđeo”, nemilosrdno je Srbiji nanela nenadoknadivu štetu.

Bar jednog dana da se okupimo i ujedinimo u sećanje na nepravdu, na sve žrtve , na našu decu, naše junake koji su jurišali na višestruko nadmoćnojeg neprijatelja, da još jednom osudimo najveći zločin modernog doba, da ne zaboravimo, da im nikada ne oprostimo.

Najžalosnije od svega je što se ovakav zločin prema jednoj naciji kotira kao greška bez posledica. A, to je najveća bolest sadašnjeg društva.

Naravno da smo izgubili mnogo ali srce i dusu nikad.

Ovo je strašno!!! Mnogo dece je poginulo i za ovo niko nije odgovarao. NATO će za sve ovo što je počino nad našim narodom odgovarati kad tad.

Naš narod je uvek bio hrabar nikad nećemo zaboraviti ljude koji su dali život za ovu zemlju.

Kao što je rekao patrijarh ne sudimo, ima ko će njima suditi.

Srpski narod je preživeo ogromne žrtve. Ovakvo stradanje se nikada ne sme više ponoviti.

Srbija nikada svoje žrtve neće zaboraviti.

Dan secanja,koliko je samo godina proslo od NATO agresije...zvuka sirena,koji je ostao urezan i danas..to ne moze da se zaboravi.

Ostali smo nesalomiv i nepokolebljiv narod,a secanje zivi i dalje.

Ovakvo zlo se ne sme nikada zaboraviti.

Sećanje na sve nevine žrtve NATO agresije živeće u narodu.

Oprostiti SVAKOKO, zaboraviti NIKAKO.

Za nas je najvažnije da nisu ubili ono što su želeli da ubiju, a najgore za njih je to, što nikada neće moći da ubiju ono što im smeta kod Srba.

Покушали су да нас сломе али мала и жилава Србија није се дала

Sve je tako rečeno da kida srce na komade, govor je bio jako težak, natera suze na oči.

Dok je govorio predsednik naježila sam se. Ivana Žigon mi je izmamila suze. Jako emotivno je bilo.

Bilo ne ponovilo se. Nikad niko vise na Srbiju ne sme da udari!

Ovo ne mozemo zaboraviti,zrtve su prevelike.

Proslo je 22 godine od ovog strasnog bombardovanja, zrtve kao ni sam ovaj zlocin nikada ne smeju biti zaboravljeni!!!

78 dana besmisla, ali nisu uspeli da nas slome. Danas smo jos jaci i snazniji,a takvi moramo biti, jer to dugujemo svoj deci i svim drugim zrtvama, koji su u tom besmislu izgubili zivote.

Napali su nas, sa jasnim ciljem da nas poraze i ubijaju, i da nam oduzmu deo teritorije.

Oni koji su 1999. godine bombardovali Srbiju nisu uspeli da ubiju duh Srbije i želju za slobodom.

19 velikih je tada udarilo na Srbiju i to je bio zlocin bez presedana..Rana ni posle 22 godine nikako da zaceli

Bo,suze i patnja srpskog naroda da se nikada ne zaboravi.Ne ponovilo se

Toliko nevinih žrtva, teško je kada se prisetimo ovog vreme iz 1999. godine ,i ne mogu da im oprostim a ni da zaboravim.

Velika je ovo tragedija nad srpskim narodom koju nećemo nikad zaboraviti.

I niko NIKAADA nije odgovarao do dan danas

Srbija pamti i pamtice zauvek svu neduznu decu

Izgubili smo mnogo, ali obraz i srpsko srce još su tu, da čuvaju Srbiju koja je večna i neuništiva.

Da se ne zaboravi!! Još jedna tragedija našeg naroda...večna slava svim žrtvama ove agresije i ovog zločina!

Mnogo zrtava je nastradalo ali ovo niko od nas nikad nece zaboraviti.

Nikada necemo zaboraviti, zauvek ce ostati secanje na stradanje.

Srbija je ovo! Jaka, snažna, prkosna! Svašta prošla, izlazila samo jača iz svega!

Odlican govor patrijarha Porfirija i predsednika Vučića.

Zlocin nad nasim narodom iz 1999. godine nikad da se zaboravi, ni oprosti! Srbi su pretrpeli mnogo nepravde i zla tokom istorije, ali su uspeli da ostanu ponosno na nogama!

NATO agresija se desila bez povoda, bilo je to nasumicno ubijanje civila, uništavanje privrede i gradjana jedne suverene drzave, za osudu.

I jos da je sve tako bilo.