DŽABA PRETITE TUŽBAMA: Na Samitu u Sloveniji propao plan da se u zaključke unese odredba o nepromenjivosti granica bez pominjanja UN

Д. Р. Ђ.

18. 05. 2021. u 06:45

INSISTIRANjE predsednika Aleksandra Vučića na principu da se granice u regionu kakve poznaju Ujedinjene nacije ne mogu menjati, juče je osujetilo namere da se na samitu lideraZapadnog Balkana donese zaključak o nepromenjivosti međa, ali bez pominjanja UN.

ЏАБА ПРЕТИТЕ  ТУЖБАМА: На Самиту у Словенији пропао план да се у закључке унесе одредба о непромењивости граница без помињања УН

Foto AP

Tako je već na početku diskusije u okviru procesa Brdo-Brioni bilo jasno da dogovor o ovoj temi neće biti moguć. Jer, neke od zemalja regiona priznaju "Kosovo", a ono je prema normama UN - deo Srbije.

Po završetku sastanka, predsednik Vučić izjavio je da se menjanje granica u regionu tumači na dva različita načina:

- Jedni bi da to bude onako kako se njima sviđa, a Srbija smatra da ne treba da bude izvan ustanovljenih pravila organizacije koja je univerzalno telo. Zalažemo se za nemenjanje granica koje su priznale UN, a ne da se prema granicama ophodi kako koja zemlja želi, po sistemu "jednom može promena, sutra ne može". Ta naša inicijativa nije prihvaćena, a ostatkom teksta smo zadovoljni. Mnogo toga ima dobrog u zaključcima, ali nismo mogli da se dogovorimo oko svega.

ODLUČNO Vučić na samitu, Foto AP

Prema našim izvorima, tokom polemike sa predstavnicom Prištine Vljosom Osmani, šef države je rekao:

- Probajte da postignete kompromis, a to što pretite tužbama: "pala muva na medveda", što bi se reklo u našem narodu.

Predstavnica Prištine rekla je da Srbija svojim idejama o menjanju granica "ruši kosovsku nezavisnost", na šta je Vučić uzvratio da su granice promenili oni, otcepljenjem delova teritorije suverene države.

Osmanijeva je optužila Srbiju za "genocid nad kosovskim Albancima" i širenje "malignog uticaja na Kosovo", tražeći rešavanje pitanja nestalih. Prvi čovek Srbije je na to odgovorio da "ne sme ni da kaže koliko srpskih porodica traži pravdu".

- Na sastanku sa predstavnicima evropskih institucija sam rekao da vi možete da ukažete na bilo koje mesto u Srbiji, jer mi Kosovo smatramo Srbijom, kao i u centralnoj Srbiji, gde se nalazi mesto na kom je moguće naći nestale. Odmah ćemo da ih iskopamo. Ali se albanska strana suprotstavila našoj ideji jer bi to značilo da i mi možemo da pokažemo mesta, kao na primer u Đakovici, jer se plašite šta biste mogli da nađete - rekao je Vučić.

Замка Милановић, Османијева и Пахор

 Foto AP

Pitanje granice Srbije i BiH na Samitu je potegao bošnjački član Predsedništva Šefik Džaferović.

- Džaferović je govorio o tome da nismo potpisali granicu, pa sam mu objasnio da nismo, jer smo jedno dogovorili, a onda su oni promenili svoje želje kada su došli u Beograd.

Džaferoviću su jednako krivi Srbija i Hrvatska, po nekih šest tačka - preneo je Vučić.

Džaferović je posle sastanka poručio da granica sa Srbijom nije potpisana jer "zvanični

Beograd insistira na prethodnoj razmeni teritorija, na šta Sarajevo nije spremno":

Prenoseći svoje utiske sa samita, hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić, izjavio je da rasprava "između Kosova i Srbije" na momente nije bila baš prijatna. On je naveo i da je Kosovo tražilo da se u tekstu deklaracije ne govori o viznoj liberalizaciji "za Prištinu, već za Kosovo", na šta Srbija nije pristala.

Vučić je naveo i "da ima kompromisa između Prištine i Beograda, opet ne bismo ušli u EU".

- Realna situacija je da unutar EU postoji zamor od proširenja, posao nas iz regiona je da budemo na evropskom putu. Nadam se da ćemo pronaći novu energiju i da ćemo napredovati.

Za nas je važno da što brže sustižemo one koji su razvijeniji od nas.

Po završetku sastanka, Vučić je otputovao za Brisel na sastanak sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, dok su ostali učesnici ostali na ručku. Samit se, inače, odvijao iza zatvorenih vrata i na njemu su bili i predsednik Albanije Ilir Meta, predsednik Crne Gore Milo Đukanović, članovi Predsedništva BiH Milorad Dodik i Željko Komšić, predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski i predsednica privremenih prištinskih institucija Vljosa Osmani.

* * * * * * *

PAHOR POZVAO EU DA UBRZA PROCES PROŠIRENjA

BALKAN KAO GEOPOLITIČKO PITANjE

ZAPADNI Balkan je sa Samita lidera regiona poslao važnu poruku, a to je da EU treba na taj region da gleda kao celinu, a ne kao na pojedinačne kandidate koji pregovaraju - poručio je domaćin Samita i predsednik Slovenije Borut Pahor.

Foto AP

Kao drugu važnu poruku Pahor je istakao da je "podvučeno da Brisel na region mora da gleda kao na geopolitičko pitanje", dok je kao treće izdvojio da EU treba da ubrza proces proširenja, kao i da postoji svest da zemlje regiona moraju da ubrzaju interne reforme.

U deklaraciji usvojenoj na Samitu kaže se i da "učlanjenjem u EU, granice između država članica postaju manje važne, što pruža širi prostor za koegzistenciju pluraliteta nacionalnih identiteta".

* * * * * * *

PETAR PETKOVIĆ O NOVIM PRETNjAMA IZ PRIŠTINE

KURTI TUŽBOM ZAMAJAVA JAVNOST

ALjBIN Kurti nastavlja da zamajava i svoju i međunarodnu javnost gotovo svakodnevnim izjavama o nekakvoj tužbi protiv zvaničnog Beograda za navodne ratne zločine i genocid. On je sada otišao i korak dalje, najavljujući osnivanje instituta koji će te zločine tobože dokumentovati. Takva mogućnost ne postoji ni u pravnoj literaturi niti praksi, a u takve najave ne veruje ni stručna ni politička javnost u Prištini. To je juče poručio direktor Kancelarije za KiM Petar Petković, komentarišući Kurtijevu najavu da će Priština osnovati institut koji će "dokumentovati zločine koje je Srbija počinila" i opet najavio tužbu pred Međunarodnim sudom pravde.

Petković je ukazao da je Beograd više puta ponovio da je u pravnom smislu nemoguće da jedna teritorija, što takozvano Kosovo jeste prema Rezoluciji 1244 SB UN, tuži sopstvenu državu za ratne zločine, kada ne može biti stranka u postupku. Zato je napomenuo i da su poslednje izjave Kurtija ništavne. D. Z.

* * * * * * *

PRVI ČOVEK HRVATSKE OTKRIO DETALjE SA SASTANKA

MILANOVIĆ: VUČIĆ SRUŠIO PLAN PRIŠTINE

POSTIGNUT je kompromis. Neko se morao nečega odreći. Agenda Vljose Osmani bila je nešto zahtevnija. Bilo je određenih prekora, povišenih tonova i nesporazuma, a zbog protivljenja Srbije neki delovi iz prištinske agende su morali da budu "ispušteni" - naveo je hrvatski predsednik Zoran Milanović.

Foto N. Fifić

O tome kako je protekao razgovor sa hrvatskim kolegom, Vučić je naveo da on zna naše stavove, kao što i mi znamo njihove:

- Mi želimo dobre odnose sa Zagrebom, ali ne mislimo da moramo da podilazimo bilo kome u Hrvatskoj, niti da bilo ko od njih treba da podilazi nama. Kako vreme bude prolazilo, verujem da ćemo moći da izgradimo bolje odnose.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

NEČUVENO! Evo šta Nikola Jokić doživeo u Denver nagetsima (VIDEO)