Beograd

RUSKA TAJNA SRPSKOG KAVIJARA: Otvorena jedinstvena izložba u Prirodnjačkom muzeju na malom Kalemegdanu

Ј. ДИНЧИЋ

19. 09. 2021. u 11:17

IAKO nas kavijar danas asocira na otmenost i luksuz, nekada je bio hrana za siromašne ne samo u Srbiji, već u celom svetu.

РУСКА ТАЈНА СРПСКОГ КАВИЈАРА: Отворена јединствена изложба у Природњачком музеју на малом Калемегдану

Ovaj izuzetni delikates počeo je da se u Rusiji proizvodi u 13. veku, a u Evropu je iz Rusije dospeo u 16. veku. Što je ujedno bio početak njegovog kraja, kako za "Novosti" objašnjava Dubravka Vučić, autorka izložbe "Kavijar", koja je početkom meseca otvorena u Prirodnjačkom muzeju.

Postavkom, koja će trajati do 2. decembra, istorija ovog vrhunskog delikatesa približava se publici kroz razne aspekte. Od kulturološkog i istorijskog, preko biološkog i ekonomskog.

- Ideja za izložbu potekla je od činjenice da je Srbija u drugoj polovini 20. veka proizvodila kavijar u Kladovu, po ruskoj recepturi, čiji je kvalitet bio odličan, cenjen u svetu, pa ga je ribarsko gazdinstvo izvozilo najviše u Severnu Ameriku, i to decenijama, sve do 2000. godine - kaže Dubravka Vučić, viša kustoskinja ihtiolog. - U prilog tome ide i činjenica da u našim vodama živi moruna, najveća slatkovodna vrsta ribe od čije ikre se pravi najkvalitetniji kavijar, ali i kečiga, ruska jesetra koje su srodnici morune.

Deo postavke, koja je izložena u galeriji na Malom Kalemegdanu je i jedan od poslednjih primeraka morune uhvaćene u Dunavu, kao i jadranske jesetre iz reke Bojane, kritično ugrožene vrste koje, zbog izlovljavanja upravo zbog kavijara ali i ukusnog mesa, u rekama danas gotovo da nema. Oba eksponata čuvaju se u ihtiološkoj zbirci Prirodnjačkog muzeja.

Deo postavke je i fotografija na kojoj je prikazana najveća ulovljena moruna na svetu u Volgi, teška više od dve tone. Napravljena je i instalacija kavijara na plafonu koja prikazuje koliko ikre moruna nosi.

Realizaciju izložbe i kataloga omogućilo je Ministarstvo kulture i informisanja, a pomoć u pripremi izložbe pružila je Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF i Zavičajni fond biblioteke Centra za kulturu Kladovo.