GEORADAROM DO ANTIČKIH NEKROPOLA: "Novosti" sa stručnjacima centra za geoinformacione tehnologije o istraživanju na arheološkim lokalitetima

NASTAVNICI fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada koji su pre 20 godina, prvi i jedini u Srbiji, osnovali Centar za geoinformacione tehnologije, nedavno su i pretpripremno istraživali lokalitet antičkog Singidunuma na uglu Kosovske i Vlajkovićeve ulice.

Foto: D. Milovanović

Pre nego što ovde nikne planirana garaža, Muzej grada zatražio je od njih da ispitaju šta se "ispod" nalazi kako bi eventualno u pretragu poslao i svoje arheologe. Prema trenutnim rezultatima, ovde ima mnogo nekropola, ali rezultati će svakako biti tek kompletirani.

Budući da je ekipa ovog Centra otkrila i ostatke Virtemberške kapije kad je rekonstruisan Trg republike, trojica stručnjaka sa novosadskog Tehničkog fakulteta - profesor dr Aleksandar Ristić, dr Milan Vrtunski i dr Željko Bugarinović približili su nam proces rada na ispitivanjima podzemlja, otkrivajući zanimljive detalje.

Prednost georadara u odnosu na druge aparate je u tome što detektuje sve strukture koje se razlikuju od ostatka. I ranije su postojali slični uređaji za ispitivanje "podzemlja", ali je ta oprema bila znatno komplikovanija. Sada je to jedna mašina i antena sa generatorom impulsa.

Georadar šalje signal u zemlju koji registruje objekat, potom se odbija i vraća podatke nazad. Te zabeležene podatke stručnjaci tumače. Koriste tri vrste "antena" koje se razlikuju na osnovu dubine do koje šalju signal i veličine predmeta koji detektuju.

Na naše pitanje, kako to u stvari izgleda na konkretnom primeru, profesor Ristić kaže:

- Na prostoru antičkog Singidunuma tražimo linijske strukture u formi zida ili neke četvrtastog oblika koje bi mogle da ukažu na nekropole. Očekujemo stare građevine jer su ovde nekada bile kuće. Koristimo antenu koja detektuje do dubine od tri i po metra pošto to zadovoljava potrebe Muzeja grada, koji je naručilac posla. Od nas će dobiti kompletan 3D model iz kog se izvlače sve anomalije koje će biti georeferencirane, odnosno biće jasno definisano gde se nalaze, te će plan iskopavanja napraviti na najbolji mogući način.

Prema rečima našeg sagovornika, za razliku od cevi koje su napravljene mašinski i ravne su, arheološki ostaci su iz perioda od pre više stotina ili hiljada godina i u prilično trošnom stanju, pa to otežava istraživanja.Osim toga, ovakva ispitivanja su veoma skupa, pa i kada građevinski radovi "preskoče" arheološka, uloga georadara je bitna, jer otkriva do koje dubine je "bezbedno" kopati.

- Upravo tokom rekonstrukcije Trga republike, pozvani smo tek kada je kopanje započeto. Dok smo ispitivali, neverovatno, u jednom momentu jasno se videla pravougaona struktura sa stubovima, baš kako izgleda Virtemberška kapija, što se i ispostavilo da jeste. Bilo je priče da bude zastakljena, čime bi bila turistička atrakcija, ali je ipak samo obeleženo gde se nalazi i zavedeno kao pisani trag - objašnjava nam profesor Vrtunski.

Ispitivanjima koja sprovode više "prija" letnji period, ali ih ni sneg ni kiša ne sprečavaju, već samo znatno otežavaju posao. Kada je mnogo vlage, elektromagnetni talas se može posmatrati kao struja, objašnjavaju profesori, a zemljište se ponaša kao provodnik, odnosno odvodi signal pa se informacije ometano beleže.

Konačno, kao što su "Novosti" već pisale, ovde je planirana izgradnja podzemne garaže, čemu će prethoditi arheološko ispitivanje i istraživanje koje će sprovesti Muzej grada. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije