U MINUT PO REDU VOŽNJE SA VESNOM: Za volanom duplog autobusa GSP-a od jula je krhka plavuša

DA nikad nije kasno pronaći posao koji voliš, potvrđuje priča vozača JKP Gradsko saobraćajno preduzeće, Vesne Plavšić.

Foto: Zoran Jovanovic

Ona je shvatila da od prve ljubavi ne može pobeći, pa je tako 2019. godine, sa navršenih 45 godina, odlučila da da otkaz i zaposli se kao vozač autobusa.

Ekipa "Novosti" se srela sa Vesnom na radnom mestu, posle poziva čitaoca koji je sa oduševljenjem ispričao "da dupli, pun autobus 23 vozi krhka plavuša". Iako je u srednjoj saobraćajnoj školi pohađala smer za vozača tramvaja - saobraćajnog tehničara, Vesna ističe da je njena najveća želja oduvek bila da vozi autobus.

- Tramvaji mi nikada nisu bili zanimljivi, iako izuzetno poštujem kolege tramvajdžije. Teško je voziti tramvaj, naročito po kiši i u jesen kada je lišće po šinama. Ja sam više volela slobodu u kretnji, ne volim da sam ograničena u prostoru, što je slučaj sa tramvajima - ispričalala je Plavšićeva.

Vesna je pre zaposlenja u GSP-u 15 godina bila zaposlena u JKP Gradsko zelenilo, gde je kratko bila vozač kamiona, a zatim poslovođa. Ističe da je dala otkaz u trenutku kada je shvatila da neraspoložena odlazi na posao i da tamo više nije srećna.

Liniju 23 vozi pet meseci, a kada vikendom "odrađuje" smene vozi i autobus 95.

Prema Vesninim rečima, kada je pre četiri i po godine počela da vozi autobus na liniji 101, kolege su bile skeptične.

- Na početku je bilo raznovrsnih šala na moj račun. Bilo im je čudno kako je moguće da žena u štiklama bez problema vozi. Mada su se sada već navikli i ne mogu bez mene - ispričala je kroz smeh Plavšićeva.

Foto: Foto: Zoran Jovanovic

POGLEDAJ GALERIJU

Vesna svako jutro ustaje u 3.20, i ističe da joj to ne pada teško. Smena joj počinje u 4.50 a za jutarnje šminkanje joj treba 15 minuta.

Kako vozači GSP-a jednom godišnje imaju normu da mesec dana "odrađuju" dvokratno radno vreme, takozvanu šihtu, koja zna da bude naporna, Vesna ističe da joj ni ona ne pada teško, i da je na početku čak sama tražila da je radi.

- Radila sam šihtu tri i po godine, kada sam vozila liniju 105. Sama sam to tražila, jer mi je u tom periodu života tako odgovaralo. Sada radim jednom godišnje kada me kolege zamole - priča Vesna za "Novosti".

Ona navodi da iako ljudima deluje da je fizički teško voziti autobus, to zapravo nije tako.

- Fizički nije teško, više je potrebna koncentracija. Velika je gustina i protok saobraćaja i putnika, moram uvek biti na oprezu što je uvek stresno, ali ne toliko da mi volan postane neprijatan.

Vesna ističe da do sada nije imala neugodne situacije sa putnicima, i da ,srećom, nije doživela sudare. Jednom se desilo da je u vožnji bio oštećen retrovizor.

Česta je tema za razgovor da li su žene ravnopravni vozači sa muškarcima, a Vesna na ovo kaže da su možda pažljivije, iako je muški pol veoma dobar u vožnji.

- Smatram da su žene uopšteno pažljiviji vozači od muškaraca, mada muškarci veoma dobro voze. Sve zavisi od osećaja i da li čovek voli ono što radi. Naravno da znamo da budemo nervozni, ali to ne bi smelo da se odražava na putnike - navodi Plavšićeva.

Vesna ima dva sina, koji su ponosni na majku koja obavlja odgovoran posao.

- Mlađem sinu drugari u školi sa oduševljenjem komentarišu mamu koja vozi autobus, dok je on, naravno, ponosan. Iako su moji sinovi već navikli na moje zanimanje. Mlađeg i dalje vozim, dok stariji ima trideset godina i već dugo sam sebe vozi - kroz smeh kaže Vesna.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije