VREME EGOIZMA DANAS JE POKRIVENO LAŽNIM HUMANIZMOM: Anropolog Bojan Jovanović, autor knjige "Moć bola" o izdržljivosti, traumama, potiskivanju

FENOMEN najneprijatnije emocije koja prati čoveka od dolaska na svet do poslednjeg daha, tema je istraživanja antropologa i književnika Bojana Jovanovića u knjizi "Moć bola".

foto Privatna arhiva

Reč je o prvom delu kod nas ove vrste, u kome autor tumači najznačajnije aspekte bola za razumevanje savremenog čoveka i njegovih samoisceljujućih potencijala u prevazilaženju nedaća, ali i saosećanja sa drugim bićem. Sve u svemu, knjiga predstavlja značajan prilog zasnivanju antropologije bola kao discipline koja bi mogla doprineti i njegovom odgovarajućem samorazumevanju.

Autor brojnih antropoloških knjiga ("Karakter kao sudbina", "Bliskost dalekog", "Ljubav i opraštanje", "Prkos i inat", "Novo varvarstvo" i drugo) na ovu temu govori za naš list.

o Kažete da čovek postaje zrela ličnost kad stekne sposobnost kontrolisanja sopstvenih nagona i podnošenja bola. Da li se to odnosi na njegov i fizički i duhovni aspekt?

- Cilj individuacionog procesa je da pojedinac postane celovita i zrela ličnost, što znači da stekne određenu otpornost prema bolu, bez obzira da li je on fizički ili duševni. Međutim, čovek je celovito psihofizičko biće, a svaki pojedinac, zavisno od izgrađenosti svoje ličnosti, različito podnosi fizičke i duševne nevolje. Budući da ometa naše normalno životno funkcionisanje, u trenutku kada smo mu izloženi, bol dobija za nas prioritetan značaj i tada se pokazuje se da je neko otporniji na njegov fizički, a neko na njegov duševni aspekt.

o Postoje li narodi i kulture koje su "izdržljivije" u njegovom podnošenju, odnosno suočavanju s bolom?

- Ne postoje prirodno izdržljiviji narodi na bol i patnju, jer dolazak na svet svakog ljudskog bića obeležava trauma rođenja. Međutim, određeni narodi kulturom i tradicijom formiraju svoju osetljivost prema kriterijumu povišenog praga bola kako bi podnoseći prirodne ili socijalne nevolje mogli da funkcionišu. Zato se i postižu veću izdržljivost bola.

foto Promo

o Koliko vaspitanje i obrazovanje, pa i mentalitet, utiču na način s kojim se pojedinac ili kolektiv s njim nosi?

- Nezavisno od individualnih osećanja pojedinaca, kolektiv je najbitniji činilac u vaspitno-obrazovnom procesu svojih članova. U tom procesu se stvara njihov mentalitet, obrazac ispoljavanja njihovih osećanja i utvrđuje granica koja deli osećanje radosti i bola. Tako su i pojedinci ispoljavali svoje emocije prema tim kriterijumima, pa se i dubina bola različito izražavala. Taj prag zajedničkog osećaja, dobija i određene estetske izraze. Tako nije primereno da ratnik izražava svoj bol ili da zaplače zbog njega. I u našoj tradiciji običaj je da lekari hrabre decu da budu junaci kada treba da prime injekciju ili da istrpe stomatološku intervenciju. Stari Grci nisu prikazivali svoje ranjene junake sa bolnim izrazom na licu, jer se to nije smatralo estetskim: time bi bol gubio u svojoj veličini. Njihovo stoičko držanje i mirnoća izražavali su pravu dubinu njihovog bola.

o Kakve sve mogu biti posledice potiskivanja bola (u psihološkom smislu), bez naknadnog procesuiranja?

- Čovekova duša je, po prirodi, osetljiva i potisnuti bol ostavlja traga. Ispostavlja se da su potcenjene traume jače od nas, kada nam se vraćaju nezavisno od naše volje i daju ritam našem životu, jer tada umesto da mi vladamo njima, one vladaju nama. Pokazuje se, takođe, da neki egoistični, nepromišljeni i loši postupci prema drugima donose i očekivano početno zadovoljstvo počiniocu, ali posledice tih postupaka (ukoliko nije reč o psihopati) pokreću u njemu rad savesti čiji je rezultat kajanje i duševni bol.

o Ako je iskustvo bola individualno i lično, šta se može naći na njegovom suprotnom polu? Odnosno, koje su krajnosti?

- Na suprotnom semantičkom polu je zadovoljstvo, pa se zato i smatra da su bol kao osećanje nezadovoljstva i zadovoljstvo - emocionalne krajnosti. Međutim, realnim sagledavanjem prirode ovih emocija one su veoma bliske i lako prelaze jedna u drugu, zbog čega se i javlja njihova pomešanost u zadovoljstvu bola i bolu zadovoljstva. Imajući u vidu dubinsku determinantu tih pozitivnih i negativnih osećanja otkrivamo da su ona na istom energetskom polu, dok je njihova stvarna suprotnost emocionalna indiferentnost. Kada čovek razmišlja sa stanovišta svojih osećanja, bilo da je reč o prijatnim ili neprijatnim emocijama, onda se pokazuje i relativnost njegove moralnosti, da je dobro ono što mu pruža zadovoljstvo, a loše ono što mu ih uskraćuje. Na osnovu ovog kriterijuma, on se i politički opredeljuje: na izborima daje svoj glas onoj stranci čija bi mu vlast pružila obećano životno zadovoljstvo.

o Zanimljiva je činjenica da je reč "bol" u srpskom jeziku i muškog i ženskog roda. To tumačite činjenicom da se na ovu emociju može agresivno odgovoriti ili je pasivno trpeti. Postoji li još neko, moguće, objašnjenje u razlikama između "muškog" i "ženskog" bola?

- U jeziku rodna razlika ne ukazuje na polnu, već na primarnu genetičku diferenciranost moći bola. U konvencionalnom shvatanju, zasnovanom na dualnom obrascu, suprotnosti muškog i ženskog, podrazumevaju preovlađujuću aktivnost i pasivnost. Međutim, ti suprotni principi su komplementarni, međusobno povezani i zavisni u životnoj realnosti čovekovog duševnog sveta. Budući da je njegova psiha muško-ženska, odnosno žensko-muška i da sadrži karakteristike oba pola, svaki pojedinac, zavisno od svoje ličnosti, reaguje različito na moć bola koja ga može podstaći na aktivnost kojom prevazilazi neugodno stanje ili ga zatvoriti u pasivno trpljenje.

o Ako je odnos prema bolu i nevoljama drugih odrednica etičnosti kao duhovne vertikale čovekovog postojanja (a toga je u svetu, evidentno, sve manje), šta nam to govori o civilizaciji u kojoj živimo?

- Govori nam o sve izraženijem i sve većem egoizmu, koji se prikriva ideologijom lažnog humanizma, demokratije i slobode. Osetili smo i sami bol tog bezosećajnog licemerja kada je, pod lažnim izgovorom u ime sprečavanja navodne humanitarne katastrofe na Kosovu i Metohiji, NATO poveo rat protiv naše zemlje. Henri Kisindžer i Džefri Saks priznali su da je taj rat pokrenut zbog uspostavljanja američkog vojnog prisustva u južnoj srpskoj pokrajini. Pokretanje osvajačkih ratova u cilju ostvarenja sopstvene koristi pokazatelj je stanja moralnosti današnje civilizacije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije