Beograd

Parkiraju kola po svojim pravilima: Pojedini stanovnici prestonice sami rešavaju probleme

Maša Jakovljević

20. 04. 2026. u 11:39

NEDOSTATAK parking-mesta u prestonici sve češće navodi građane da sami traže rešenja, ali ta rešenja neretko izlaze iz zakonskih okvira.

Паркирају кола по својим правилима: Поједини становници престонице сами решавају проблеме

Jedan od takvih primera zabeležen je na Dorćolu, gde su stanari jedne zgrade prostor ispred objekta, koji je do nedavno bio dostupan svima, obeležili lancem i tako ga praktično pretvorili u privatni parking.

Iako stanari imaju pravo da odlučuju o nameni prostora koji pripada stambenoj zajednici, takve odluke ne mogu se sprovoditi bez saglasnosti nadležnih institucija. U konkretnom slučaju, neophodna je dozvola Sekreterijata za saobraćaj, budući da se svaka prenamena prostora mora sprovesti u skladu sa propisima.

Profesionalni upravnik Ljubiša Banovački ističe za "Novosti" da u ovoj oblasti nema prostora za različita tumačenja.

- Nema granice između dozvoljenog i nelegalnog parkinga. Zakonom je tačno definisano - sve što ima oznaku "P" je parking i za to su nadležni komunalni inspektori, dok je sve ostalo nedozvoljeno - kaže on.

U praksi, ovakve situacije nisu retkost, posebno u centralnim delovima grada gde je problem parkiranja izraženiji. Prema njegovim rečima, kada se nelegalno zauzet prostor prijavi, stambena zajednica je u obavezi da ukloni prepreke. Postoji mogućnost da se određeni prostor legalno prenameni u parking, ali taj proces podrazumeva dodatna ulaganja i vreme, kao i sprovođenje propisane procedure.

Zoniranje ulica kao rešenje

KAO jedno od mogućih rešenja, Banovački navodi korišćenje postojećeg sistema zoniranja.

- Građanima bih savetovao da, ukoliko su u mogućnosti, kupe mesečnu kartu koja iznosi manje od 500 dinara i parkiraju se u zoni - kaže on.

Problem parkiranja u glavnom gradu je godinama izražen. Beograd raspolaže sa oko 25.000 parking-mesta u zoniranim delovima i oko 9.000 mesta u garažama, što nije dovoljno u odnosu na broj vozila, koji premašuje raspoložive kapacitete. Upravo zbog toga građani često pribegavaju neformalnim rešenjima, pokušavajući da obezbede mesto u neposrednoj blizini svojih stanova.

Ipak, takve inicijative mogu imati i šire posledice. Prostori između zgrada u pojedinim slučajevima imaju važnu funkciju u vandrednim situacijama, jer omogućavaju pristup vatrogasnim i vozilima hitne pomoći, zbog čega zatvaranje može predstavljati dodatni rizik.

Dok jedni ovakve poteze vide kao snalažljivost u uslovima nedostatka parkinga, drugi upozoravaju da samoinicijativno zauzimanje prostora vodi ka narušavanju reda na zajedničkim površinama. Izvesno je, međutim, da bez dugoročnih i sistemskih rešenja problem parkiranja ostaje otvoren, a građani će i dalje tražiti načine da ga prevaziđu.