Gost "Novosti" - Učionica kao scena života: Jasmina Senić, profesorka OŠ "Nikola Tesla", dobitnik nagrade Grada Beograda za obrazovanje

POSTOJE profesori koje pamtimo po ocenama i oni koje pamtimo po tome kakvi smo ljudi postali. Jedna od njih je i Jasmina Senić, profesorka srpskog jezika i književnosti u OŠ "Nikola Tesla" u Rakovici, koja vraća veru da je obrazovanje. Njen rad, krunisan Nagradom Grada Beograda u oblasti obrazovanja, nije samo priznanje za jednu predstavu ili jednu generaciju učenika. To je priznanje za godine posvećenosti, strpljenja i iskrene ljubavi prema deci. Kroz dramsku sekciju, profesorka Jasmina Senić godinama uči đake da znanje živi na sceni.

Foto: D. Milovanović

U učionici, gde danas pažnju razbijaju ekrani, a vreme kao da stalno izmiče, ona bira drugačiji put. Ne podiže zid između sebe i učenika, već ga ruši. Ne gradi autoritet strahom, već poverenjem. Jer, kako sama kaže, pravo poštovanje ne može da se rodi iz strahopoštovanja.

- Nagrada je kruna mog 30-godišnjeg rada, pošto sam blizu penziji. Moram da priznam da će mi penzija teško pasti. Drago mi je da je neko prepoznao vrednost tog rada i da se to ceni - kaže profesorka Senić, kojoj su upravo roditelji godinama unazad ukazivali poverenje, predlažući je za ovo priznanje. - Trudim se da kod dece razvijem ljubav prema pozorištu. Ako već ne čitaju, da pogledaju predstavu, pa će ih možda to podstaći da uzmu knjigu u ruke - ističe ona.

U njenim časovima nema mesta za dosadu. Lekcije se pretvaraju u igru, gradivo u dijalog, a učenici u aktivne učesnike. Jer, kako kaže, vremena su se promenila, pa se mora promeniti i način rada.

- Ne mogu samo decu da krivim. Ovo je digitalno vreme, sve im je dostupno, brzo, odmah. Nemaju strpljenja za duga izlaganja. Mi moramo da ih zainteresujemo, da im držimo pažnju. Mislim da sam u tome uspela - smatra.

Foto: Фото: Д. Миловановић

POGLEDAJ GALERIJU

I zaista, njeni učenici ne uče napamet, oni uče kroz iskustvo. Kroz predstavu "Naši počeci" savladali su gradivo o nastanku slovenske pismenosti, o Ćirilu i Metodiju, ne kao niz činjenica, već kao priču koju su sami oživeli. Ali, možda najveća vrednost njenog rada ne meri se znanjem, već odnosom koji gradi sa decom. Jer ona u njima ne vidi problem, već potencijal. Ne vidi nemir, već energiju koju treba usmeriti.

- Deca su čista emocija, čista duša. To su bića koja možete da oblikujete, da im približite prave vrednosti - ističe ona.

Zato joj veruju. Zato joj se vraćaju, čak i posle mnogo godina. Jedna glasovna poruka bivšeg učenika, danas odraslog čoveka, govori više od svih priznanja.

- Draga Jaco, želim da se zahvalim tebi i učiteljici što ste mi pomogle da ne budem kriminalac. Zahvalan sam ti što si imala strpljenja, što si verovala u mene, što me nisi cinkarila kod roditelja, kad sam bežao, kad nisam dolazio u školu, što si mi pozajmila pare da kupim bicikl...

To je nagrada koja nema cenu. U vremenu kada se disciplina često nameće kaznama, ona bira razumevanje. Kada pogreši, izvini se. Kada povisi ton, prizna da to nije način.

- Najvažnije je da se profesor oslobodi sujete. Da shvati da je i on čovek, da može da pogreši i da treba da se izvini deci. Oni to prepoznaju i cene - ističe profesorka.

Njena učionica nije mesto straha, već poverenja. Tu se greške ne kažnjavaju, već razumeju. Tu se autoritet ne dobija titulom, već znanjem i odnosom. Kaže "Trudila sam se da budem autoritet znanja, a ne zvanja". Upravo u toj rečenici leži suština njenog poziva. Jer biti profesor, u njenom svetu, nije posao od osam do dva. To nije profesija koja se meri platom ili radnim stažom. To je poziv koji zahteva srce, strpljenje i veru u ljude koji tek dolaze.

- Izabrala sam teži put. Lakše je upisati jedinicu i završiti priču. Ali to nije rešenje. Pravo poštovanje ne dolazi iz straha - smatra ona.

U svetu brzine i površnosti, profesorka Jasmina Senić ostaje verna jednoj jednostavnoj, ali sve ređoj ideji - da se znanje ne prenosi, već deli. Da se autoritet ne nameće, već gradi. I da se deca ne oblikuju silom, već ljubavlju. Zato njena nagrada nije samo priznanje jednoj profesorki. To je priznanje jednoj filozofiji života. I dokaz da, uprkos svemu, još postoje oni koji ovaj posao ne rade zbog plate, već zbog dece. A takvi profesori ne odlaze u penziju. Oni ostaju zauvek, u sećanjima svojih učenika.

Preporučujemo

Beograd

0 0

UKIDA SE LINIJA 26L: Iz Sekretarijata za saobraćaj otkrili razlog

17. 07. 2026. u 16:02

Beograd

0 2

ZATVARA SE OKRETNICA U BORČI: Radovi kreću od sutra - više linija javnog prevoza menja trasu

16. 07. 2026. u 15:14

Beograd

0 0

ZAKUPCI UŠLI U SVOJE LOKALE: Mesec dana posle požara dozvoljen pristup zaposlenima u TC "Enjub"

16. 07. 2026. u 15:00

Beograd

0 1

KROZ ISTORIJU HEMIJU: Večernja "šetnja" kroz laboratorije

16. 07. 2026. u 14:47

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije