KAD SE KOMŠIJE SLOŽE: Stanari jedne zgrade u Beogradu se dogovrili, a ono što su uradili je za primer

POSLOVICA "Kad čeljad nije besna, ni kuća nije tesna" može da se primeni i na suživot u stambenoj zgradi.

Foto Gogl map

Loši komšijski odnosi, kada susedi sabotiraju jedni druge iz inata, mogu da "poljuljaju" celu zajednicu. Međutim, kada se komšije slože, mogu da se iznedre i veoma korisne ideje. Ovo poslednje dogodilo se u zgradi u Magelanovoj 15 na Bežanijskoj kosi gde su se stanari većinski usaglasili da ustupe prostor ispod stepeništa za čuvanje bicikala i automobilskih guma. Pa tako stanari mogu osim vešernice, podruma i tavana da dobiju i - "biciklanu".

Kako nam je objasnio predsednik Udruženja profesionalnih upravnika Beograda Ljubiša Banovački, u ovoj zgradi ima veliki broj stanara koji su ljubitelji lakih dvotočkaša. Oni su bicikle čuvali najčešće u svojim stanovima, na stepeništu ili u protivpožarnim prolazima, pa im je korišćenje ovakvog prostora dobro došlo.

- Kako ostali stanari ne bi bili oštećeni ovim, stambena zajednica donela je odluku da korisnici prostora mesečno plaćaju po 200 dinara po biciklu, odnosno isti taj iznos za čuvanje četiri automobilske gume - priča Banovački. - Na taj način vozači ne moraju da zatrpavaju podrumski prostor gumama, već imaju posebnu prostoriju. Taj novac ide na račun stambene zajednice, koji bi bio iskorišćen za neke radove ili investicije.

Ovaj primer komšijske sloge samo je jedan u nizu za koje je potreban većinski dogovor stanara. U zavisnosti od teme dnevnog reda, zavisi i to koliko je potrebno potvrdnih odgovora komšija. Praksa je pokazala da se susedi lakše dogovore kada mogu da ostvare finansijsku korist, poput iznajmljivanja zajedničkog prostora ili postavljanja reklamnih panoa na fasadu. S druge strane, ukoliko samo pojedine komšije imaju dobit od usaglašavanja, tu glasovi zapnu.

ZAJEDNIŠTVO Dvotočkaši u "svom prostoru", Foto privatna arhiva

- Za otvaranje hostela neophodna je saglasnost stambene zajednice, dok za apartmane ili stanove na dan nije potrebna. Dovoljno je samo da je objekat kategorizovan. Komšije se tu mnogo ne pitaju, osim u slučajevima kada se krši kućni red - kaže Banovački.

Često susedi misle da imaju pravo da se pitaju za one stvari koje se dešavaju između četiri zida, ali to nije tako. Nije potrebna dozvola stanara za držanje kućnih ljubimaca, niti za renoviranje u komšijskim domovima. To pravilo ipak ne važi u slučajevima kada komšija želi da promeni raspored vodovodnih instalacija, promeni veličinu prozora ili izbije terasu, što bi uticalo na celu zgradu.

Potpis svih stanara potreban je u slučajevima kada se prostor vešernice prenameni u stambeni objekat, pa mora da se zavede u katastru nepokretnosti. Isto tako, stanari imaju mogućnost da prilikom formiranja stambene zajednice na prvom sastanku, uvedu i svoja pravila, mimo Zakona o stanovanju. Mogu da imaju interne propise, ali za donošenje ovih pravila vlasnika stanova neophodna je takođe jednoglasna većina.

Inače, stanari moraju da se usaglase i prilikom izbora upravnika, visine nadoknade za tekuće investiciono održavanje, da li će voda da se plaća po članu domaćinstva ili po kvadraturi stana, kao i oko izbora firmi koje će se baviti održavanjem zgrade.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije