Beograd

77 GODIŠNJICA SAVEZNIČKOG BOMBARDOVANJA BEOGRADA: Poginulo i povređeno više hiljada civila

Беоинфо

16. 04. 2021. u 13:29

NA današnji dan, pre 77 godina, 16. i 17. aprila dogodilo se savezničko bombardovanje Beograda u kome je poginulo i povređeno više hiljada civila, a pričinjena je velika materijalna šteta, objavio je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić na svojoj Fejsbuk stranici.

77 ГОДИШЊИЦА САВЕЗНИЧКОГ БОМБАРДОВАЊА БЕОГРАДА: Погинуло и повређено више хиљада цивила

Foto: P. Mitić

– Naš grad je bombardovan tri puta u aprilu, a dva puta u maju 1944. godine. Najteže bombardovanje dogodilo se 16/17. aprila 1944. godine na pravoslavni Uskrs. Beograd je bombardovalo oko 600 savezničkih bombardera, za trećinu više nego u aprilu 1941. godine. Nacisti nisu imali protivvazdušnu odbranu za razliku od aprila 1941. godine kada je Beograd branio Šesti lovački puk avijacije Kraljevine Jugoslavije koji je oborio između 30 i 40 nemačkih aviona.

Prema nemačkim izvorima u savezničkom bombardovanju Beograda 1944. godine poginulo je oko 1600 civila, 343 nemačka i 96 italijanskih vojnika. Jugoslovenska Vlada u izbeglištvu koja se nalazila u Londonu tvrdila je da je u Beogradu bilo oko 3000 civilnih žrtava, a u Zemunu oko 1200. Na grobljima je zvanično sahranjeno oko 750 lica, mada nisu svi poginuli sahranjeni na groblju. Ambasada SAD u Beogradu, posle Drugog svetskog rata, procenila je broj poginulih na 2271 lice – navodi se u objavi.

Kako je naveo Vesić, saveznici su zvanično objavili da su njihovi ciljevi bombardovanja bili železnički koloseci Beograd - Sava, Zemunski aerodrom i fabrike aviona Rogožarski i Ikarus, Danubijus, Zmaj, Teleoptik, zemunska železnička stanica, aerodrom, brodogradilište i rafinerija na Čukarici.

Oštećeni su mostovi na Savi i Dunavu. Pogođeno je tadašnje porodilište u Krunskoj ulici (danas Zavod za zaštitu zdravlja studenata). Razaranja su bila najveća u oblasti Bajlonove pijace gde je poginulo 200 ljudi od zalutale bombe. Pogođena je Palata Albanija (sklonište u kome su svi izginuli), Terazije, Tehnički i Pravni fakultet, više bolnica, humanitarnih institucija i crkava.

– Saveznici su posle rata tvrdili da su za bombardovanje dobili saglasnost Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačke vojske kao i Jugoslovenske vlade u izbeglištvu koja se nalazila u Londonu. Postoje dokazi da je bombardovanje nemačkih ciljeva u Beogradu tražila komanda vojske Draže Mihajlovića još 1942. i 1943. godine. Naravno, niko od njih nije tražio da se bombarduju civilni ciljevi već samo položaji nacista. Beograd nikada neće zaboraviti ovo bombardovanje i nevine žrtve, naše sugrađanke i sugrađane – navodi se u objavi Gorana Vesića.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (4)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal