TRAMVAJEM DO BORČE I BEŽANIJE: Planom detaljne regulacije šinskih sistema razrađena ideja proširenja šinskog saobraćaja
TRAMVAJSKA mreža u budućnosti proširiće se za 40 kilometara, pa će šinska vozila stizati sve do Velikog Mokrog Luga, ali i do Borče, Krnjače i Pupinovog mosta. Izgradnjom pre dve linije metroa, širenjem linija BG voza, ali i tramvaja, Beograd će za deceniju imati dominantan šinski sistem, koji će biti ekološki prihvatljiv.
Kako pojašnjava zamenik gradonačelnika Goran Vesić, Plan detaljne regulacije šinskih sistema trenutno je u izradi i trebalo bi da bude usvojen do kraja ove godine. Njime je planirano proširenje tramvajske mreže sa sadašnjih 50 na dodatnih za 40 kilometara.
- U Novom Beogradu, mrežu širimo u nastavku Jurija Gagarina, do lokacije do nove okretnice u budućeg tramvajskog depoa, zatim produženje kroz Milutina Milankovića do Tošinog bunara i dalje ka Bežanijskoj kosi. Mreža će ići i ka Zemunu do Senskog trga (Ivićeva ulica). U planu je i izgradnja dela pruge kroz Đorđa Stanojevića pored Belvila ka Agostina Neta i Jurija Gagarina - otkriva Vesić za "Novosti".
Navodi da će se mreža na Čukarici širiti od Požeške kroz Trgovačku, pored Belih voda i Ceraka do Vidikovca. Tu je takođe planiran novi depo, pored toplane.
- Tramvajsku mrežu nastavljamo i u Bulevaru kralja Aleksandra, od Ustaničke kroz Mali Mokri Lug do skretanja za Veliki Mokri Lug. Ideja je i da tramvaje prebacimo na levu obalu Dunava. Tako ćemo šine produžiti od Omladinskog stadiona do Višnjičke, pored nove okretnice i novog depoa u zoni Pančevačkog mosta. Tramvaj će onda ići preko novog mosta na Adi Huji, paralelno sa postojećim, preko Dunava do nove okretnice u Krnjači. Odatle će jedan krak voditi sve do Pupinovog mosta, a drugi Zrenjaninskim putem sve do nove okretnice i budućeg depoa koji je planiran u zoni petlje sa obilaznicom, naspram groblja Zbeg - govori zamenik gradonačelnika.
Ni centar neće ostati bez tramvajskih linija. Tako je ideja da se vrati tramvaj 1, pa da saobraća kroz Kralja Milana preko Terazija i Trga republike do Vasine i Pariske. Ujedno, mreža bi trebalo da se proširi od Crkve Svetog Marka pored Doma narodne skupštine preko Terazija do "Beka".
MREŽA SA BG VOZOM
O integraciji grada, kako Vesić tvrdi, možemo da govorimo tek kada budu završene linije gradske železnice, a prigradske opštine u potpunosti povezane sa centrom. Ideja je da se prvo sagradi pruga do Surčina, a onda do Obrenovca. A posle bi trebalo napraviti po još jedan kolosek do Sopota odnosno Mladenovca i do Barajeva odnosno Lazarevca, kako bi vozovi mogli da saobraćaju na 20 minuta u špicu.
IDEJA DA SE SMANjI BROJ AUTOMOBILA
Cilj širenja šinskih sistema jeste da se smanji broj automobila na mreži saobraćajnica. Ono što je neophodno jeste da tramvaji dobiju prioritet u saobraćaju, na semaforima radi njihovog ubrzanja. Kao značajan sistem javnog prevoza, a ekološki prihvatljiv, njima fali upravo brzina. Zato Grad ubrzano radi na uvođenju adaptivnog sistema za upravljanje svetlosnom signalizacijom. Tako će pri nailasku tramvaja semafor registrovati njegov dolazak i davati mu prioritet u saobraćaju.
Preporučujemo
DRUGAČIJI PREVOZ ZA VIKEND: Izmene na tramvajskim linijama, pojedine neće raditi
27. 11. 2020. u 06:47
UKRAJINA U RAT POSLALA ROBOTE BEZ IJEDNOG ČOVEKA: Bitka dobila neočekivani ishod (VIDEO)
BRIGADA Ukrajinske nacionalne garde izvestila je o uspešnom napadu u kome su učestvovali samo roboti - od kopnenih robota naoružanih mitraljezima do letelica borbenih dronova. Ovi roboti su napali ruske položaje u Harkovskoj oblasti, na severu Ukrajine, i - pobedili.
27. 12. 2024. u 09:04
DRAMA U KOMŠILUKU: Otkrivena nepoznata letelica, stanovnici upozoreni da potraže skloništa
RUMUNSKI radarski sistemi otkrili su sinoć mali leteći objekat, za koji se sumnja da je dron, koji je ušao u nacionalni vazdušni prostor do šest kilometra u jugoistočnom okrugu Tulčea, saopštilo je ministarstvo odbrane Rumunije.
27. 12. 2024. u 09:23
A POSLEDICE? Kina gradi najveću hidroelektranu na svetu - iseliće milione ljudi, "keširaće" neverovatne 35 milijarde dolara
PROIZVODIĆE trostruko više od 88.2 milijarde kWh, koliki je projektovani kapacitet trenutno najveće hidroelektrane na svetu - "Tri klanca" u centralnoj Kini.
26. 12. 2024. u 14:37
Komentari (0)