ХОДОЧАСНИК СА КИЧИЦОМ И ПЕРОМ: Књига Милутина Дедића "Записи с предумишљајем"
ПРИРОДНО је што је човек са именом краља који је саградио највише српских средњовековних храмова обишао највише манастира и цркава.
31. 01. 2023. у 09:21
КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Путокази времена
И НОВА књига антрополога Бојана Јовановића "Манцонијево завештање" (Дерета 2022) прави је путоказ у право време и на правом месту за читаоце несклоне да се уместо читања знакова у циљу утврђивања сопственог места управљају према туђим лажима.
31. 01. 2023. у 08:46
РАЈНА ДРАГИЋЕВИЋ: Српски језик у огледалу стварности
ВРЕМЕ крајности. Време интернета и могућности да свако има право да се медијски изрази довело је до несметаног развоја различитих облика ексцентричности у савременој култури.
31. 01. 2023. у 08:41
ПРЕВАРИО ЦЕНЗОРЕ И САЧУВАО БАШТИНУ: Заборављено темељно дело српске етнологије Леонтија Павловића
ЛЕОНТИЈЕ Павловић је 1956. одбранио и објавио докторску дисертацију необичног назива "Култови лица код Срба и Македонаца (Историјско-етнографска расправа)" и тако извео нешто незамисливо у доба идеолошког терора над српском културном баштином.
24. 01. 2023. у 11:00
ПОГЛЕД ИСКОСА: Етика сликара
МИРОСЛАВ Миро Шуковић (Бихаћ, 1977) црногорски је сликар излагачки веома присутан у Србији. Његове слике се по први пут могу видети у Галерији Луцида у Београду, између 26. 1. и 16. 2.
24. 01. 2023. у 10:48
НА ОБЛАКУ УМЕТНИЧКЕ МАГИЈЕ: Жељка Башић Савић о изложби фотографија и огрлица
БЕОГРАД је мој изабрани град, коме се редовно враћам, ево већ три деценије откако сам отишла, каже Жељка Башић Савић, чија изложба "Зрак сунца у мојој мрежи" у галерији "Сингидунум" недељама већ привлачи посетиоце.
24. 01. 2023. у 10:16
И "БУХА" НА ВОДИ: Театар у згради поште на Савском тргу
АНСАМБЛ најстаријег позоришта за децу, "Бошко Буха", може најзад да се нада сталној адреси: нови простор требало би да добије у обновљеној згради некадашње поште на Савском тргу, ремек-делу великог српског архитекте Момира Коруновића.
24. 01. 2023. у 09:40
ЧУДЕСНИ СВЕТОВИ: Књиге посвећене митолошким бићима и мотивима
РИЗНИЦА митова породице Браунстон, серијал који објављује "Креативни центар" а који на најлепши начин уводе малишане у свет разних митологија, отварају "Артур и златно уже" и "Марси и загонетка Сфинге".
24. 01. 2023. у 09:23
КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Изразити дар и језичко умеће
И У НОВОЈ збирци "Игламо се јата" (Удружење за очување баштине "Дијак", Прибој, 2022) Драган Марковић, један од најистакнутијих песника средње генерације, игра се мотивима рата, тачније, пише својеврстан песнички "Рат (и мир-бахатлук)" заснован на "запањујућим сценама и исказима", како је то уочио Милосав Тешић, говорећи о једној другој збирци овог песника - "Папир, камен, маказе", која је својевремено сасвим заслужено овенчана наградом "Бранко Ћопић" (САНУ).
24. 01. 2023. у 09:10
ЗРНЦЕ ЉУДСКОСТИ НАШАО И У НАЈГОРЕМ ЧОВЕКУ: Милица Кецојевић ауторка прве монографије о стваралаштву Драгослава Михаиловића
ИАКО је на књижевној сцени присутан готово 60 година, одавно сврстан у класике српске књижевности, а према мотивима његових дела урађени филмови, позоришне представе, ТВ серија, радио-драме, тек недавно се појавила прва монографија о стваралаштву овог изузетног писца - "Поетика приповедања Драгослава Михаиловића" Милице Кецојевић, у издању "Албатрос плуса".
24. 01. 2023. у 08:50
ИДЕОЛОШКА ОПСАДА: Роман Владимира Кецмановића "Кад ђаволи полете"
КЕЦМАНОВИЋЕВ роман "Кад ђаволи полете", прича је о сексуалном и другом злостављању тинејџера лишеног сваке егзистенцијалне сигурности: младића који је штићеник дома за оне без родитељског старања.
24. 01. 2023. у 08:24
АЛБЕРТ АЈНШТАЈН: Небо запањујуће лепоте
ПРИСТАНАК у Порт Сајд у раним сатима. Грчки изасланик помогао нам је при искрцавању и на царини.
24. 01. 2023. у 08:16
СЛИКА СВЕТА У ФРАГМЕНТИМА: Даница Вукићевић добитница "Нинове" награде за "Унутрашње море"
ДЕБИТАНТСКИ роман "Унутрашње море" познате песникиње Данице Вукићевић (1959), у издању "Нојзаца", добио је "Нинову" награду за 2022. годину.
24. 01. 2023. у 08:02
ПОГЛЕД ИСКОСА: Хакманова звезда
У ТОКУ је у београдском Народном музеју ретроспектива дела Косте Хакмана (1899-1961), сликара и професора Ликовне академије у Београду.
18. 01. 2023. у 15:43
ГДЕ СУ НЕСТАЛИ ДИВНИ СНОВИ: Лука Трипковић, сликар и писац, о изложби на Коларцу
КАД није писац, иза кога су два успешна романа "Осмех под гором маслиновом" и "Црна књига", Лука Трипковић је сликар и асистент на Факултету ликовних уметности (код професора Зорана Димовског и Добрице Бисенића), на коме је и докторирао.
18. 01. 2023. у 15:10
КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Аутопортрет душе
ЗБИРКА поезије Небојше Лапчевића "Филателист" (Народна библиотека "Стефан Првовенчани", Краљево, 2022) својеврстан је унутрашњи путопис лирског субјекта.
17. 01. 2023. у 15:53
ИМА ЈОШ ЉУДИ НА КОЈИМА СЕ ДРЖИ СВЕТ: Поуке Јевгенија Водолазкина, добитника "Велике награде Иво Андрић"
О ЈЕВГЕНИЈУ Водолазкину и његовим књигама исписане су многе странице, читава библиотека.
17. 01. 2023. у 15:48
ОД ДОБРОГ РОМАНА ЧИТАЛАЦ СЕ ДУГО И ТЕШКО ОПОРАВЉА: Годину дана од одласка писца Радована Белог Марковића
ЈЕДНА од највећих и најинтригантнијих стваралачких тајни савременика које је Милош Јевтић успео да одгонетне кроз своје разговоре, свакако је у књизи Милоша Јевтића о Радовану Белом Марковићу, под насловом "Отворена поља Радована Белог Марковића", нашег великог писца-савременика, а који, нажалост није више са нама.
17. 01. 2023. у 14:45
ЧАРЛС СИМИЋ: Поновни сусрет с досадом
ДА ли људи, чак и поред компјутера, смартфона и таблета који им бескрајно окупирају време, и даље пате од повремене досаде?
17. 01. 2023. у 12:35
У ПОЗОРИШТЕ СЕ НЕ СМЕ УЛАЗИТИ С ПРЉАВИМ НОГАМА: Сто шездесет година од рођења највећег реформатора модерног театра Константина Станиславског
НЕ дајте да самољубље расте. Нека оно не претиче праве вредности и значај глумца. Васпитајте своју таштину. Учите се трпљењу убода повређености, мушки и разборито. Потиштеност оставите у кући, у позоришту се осмехујте!
17. 01. 2023. у 12:06
ПОГЛЕД ИСКОСА: Усхићења Грбићеве
МИЛИЦА Грбић је рођена 1938. у Горњим Врховинама и овај текст је прилог прослави њене 85. годишњице.
11. 01. 2023. у 09:24
КЊИГЕ СУ ДНЕВНИК НАРОДА: "Велика награда Иво Андрић" писцима Јевгенију Водолазкину и Мирославу Максимовићу
НА дан Републике Српске и њен 31. рођендан, у Андрићевом институту у Вишеграду додељена је "Велика награда Иво Андрић", најзначајније међународно књижевно признање на овим просторима понели су српски песник Мирослав Максимовић за целокупно дело и руски романописац Јевгениј Водолазкин за роман "Бризбејн".
11. 01. 2023. у 09:11
КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Спајање векова
ДОК урањамо у нове романе Горана Петровића, "Папир са воденим знаком" и "Иконостас свег познатог света" ("Лагуна"), који су прва два дела комплексно замишљеног, обимног РОМАНА ДЕЛТЕ, чије таласе с разлогом нестрпљиво ишчекујемо размишљајући о самом њиховом настанку и аутору, човеку ерудити који ствара ван буке и беса спољашњег света, човеку изузетне чулности која се огледа у његовом филигранском уметничком поступку из којег у светлости посебни смисао даје оно последње, у крви уметнуто стакло мајстора витража Берта Толентина ("Папир"), као и белина ноћних кошуља, заправо белог "свлака" и пути Ђоване незасите у најстраснијем заносу, које је видео и разумео само Витал, млинар, јер он зна да се "ваљда нешто и подразумева" и да не мора све да се каже ("Папир") или пак последња реч јунака списатеља који, за разлику од других, никако није хроничар ("Папир"), или одсјај у Довољином прозорљивом оку ("Иконостас"), опомињемо се разноликих, а лепих мисли о причи и причању - Андрићевих понајпре, а у хуци наших дана, карактеристичној по различитим "јунацима нашега доба" у веселиновићевском смислу и оних Драга Кекановића, одличног српског писца, првог добитника књижевне награде "Београдски победник" за роман "Приврженост" (Српско културно друштво "Просвјета", Загреб, 2021) које гласе: "Свијет у којем живимо захтијева од нас да се одрекнемо и памћења и сјећања. Да будемо ИН.
11. 01. 2023. у 08:50
МРАЧНО ДОБА СВЕТСКЕ БРУКЕ: Ђорђе Кадијевић о животу и филму, сценарију о НАТО агресији, нашем времену
ЛЕГЕНДАРНИ наш редитељ, аутор култних филмских и телевизијских остварења Ђорђе Кадијевић, који је ове године ушао у десету деценију живота, и даље неуморно ствара. Премда је поодавно констатовао да је "остао последњи", те да је после одласка Пурише Ђорђевића постао без сумње најстарији режисер овдашњи, та га спознаја и даље каткад чини помало узнемиреним.
11. 01. 2023. у 08:42
