TRAŽE DA SE MANASTIR DA MIRAŠU: Grupa građana Cetinja zahteva da se sedište Mitropolije u Crnoj Gori dodeli nepriznatoj CPC

В. КАДИЋ

06. 07. 2021. u 22:01

GRUPA građana Cetinja podnela je parlamentu prestonice Crne Gore zahtev za "vraćanje" Cetinjskog manastira kanonski nepriznatoj Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi Miraša Dedeića i davanje na upravu ove svetinje "sveštenstvu te verske organizacije".

ТРАЖЕ ДА СЕ МАНАСТИР ДА МИРАШУ: Група грађана Цетиња захтева да се седиште Митрополије у Црној Гори додели непризнатој ЦПЦ

Poklonici cetinjskoj svetinji često su meta ektremista / Foto D. Milovanović

Potpisnici peticije traže od cetinjskog parlamenta da na osnovu građanske inicijative donesu odluku i hram i objekte ustupe CPC.

- Time će biti uspostavljen mir i čitav vek gažena istorijska pravda - navodi se u obrazloženju inicijative.

U ovom potezu inicijatora mnogi vide samo još jednu provokaciju "montenegrinskog" Cetinja i nastavak kampanje protiv Srpske crkve, a u korist fiktivne CPC.

Nekadašnji gradonačelnik Cetinja publicista Jovan Markuš dokazuje da je ovaj zahtev - potpuno neutemeljen. Jer vlasnik Cetinjskog manastira od njegovog osnivanja 1484. godine je njegova uprava, odnosno Mitropolija crnogorsko-primorska. On se poziva i na dokument iz 1961. godine u kome su i komunističke vlasti priznale i potvrdile svojinu nad crnogorskom svetinjom.

- To je dokument državne institucije - Zavoda za zaštitu spomenika kulture NR Crne Gore i potpisao ga je tadašnji direktor Zavoda Cetinjanin Veljko Đurić. Svi koji su tvrdili drugačije, obmanjivali su i lagali građane - kaže Markuš. - Nijedna pravoslavna i rimokatolička crkva, kao ni džamija nisu bile državna imovina u nezavisnoj državi Kraljevini Crnoj Gori do 1918. godine.

Osnivačka povelja Cetinjskog manastira izdata od strane Ivana Crnojevića 1485, koju je potvrdio i crnogorski vladar, knez i gospodar Nikola Petrović svojim ukazom 1895. godine i bila je poštovana u novostvorenoj državi. O tome, kaže Markuš, govore tapije iz 1930.

Pored tapija i posedovnih listova, i mnogobrojni ugovori između institucija države, s jedne strane, i uprave Cetinjskog manastira, sa druge, o zakupu dela manastirskog zemljišta, takođe, svedoče o statusu ove bogomolje.

KNEŽEVA PODELA IMOVINE

KNjAZ Nikola je 1868. za Narodnu skupštinu sastavio spisak svih svojih, državnih i crkvenih dobara. Kako podseća Jovan Markuš, tada je odlučeno šta će pripadati Nikoli kao vladaru, što ostaje kao njegovo lično imanje, šta pripada manastiru i, na kraju, šta je vlasništvo države. Tada je i precizno definisana svojina manastira na Cetinju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (1)

OVO JE SKANDAL! NENORMALNO! Predrag Mijatović otkrio kakva prava ima 25 igrača Partizana: Nikad to nisam video!