"ŠEF DRŽAVE DA SE DOVEDE U RED": Simonida Kordić o izmenama i dopunama Zakona o predsedniku Crne Gore

Kako kaže Kordićeva, namera ovog zakona nije da se na bilo koji način oduzmu nadležnosti predsednika, već da se kroz jasna proceduralna pravila otklone sve nedoumice, pre svega oko postupka imenovanja mandatara za sastav Vlade, kao i da se obezbedi neometano funkcionisanje svih grana vlasti i spreči zloupotreba ustavnih ovlašćenja od strane samog predsednika.

Ona smatra da je Institucionalna kriza u kojoj se Crna Gora nalazi doživela kulminaciju odbijanjem predsednika države da predloži Skupštini mandatara, iako je, kako navodi, to njegova izričita ustavna obaveza.

- Predsednik je tako ostavio Crnu Goru bez funkcionalne izvršne vlasti i ozbiljno ugrozio demokratske procese. Odbijanje da imenuje mandatara obrazloženo je sumnjom u postojanje većinske podrške Miodragu  Lekiću. Umesto mandatara, predsednik je predložio skraćenje mandata Skupštini, što je parlamentarna većina odbila, utvrđujući tako nespornu podršku mandataru. Ovaj zakon daje šansu predsedniku da iskoristi svoja ustavna ovlašćenja i ispuni svoje obaveze, te da imenuje mandatara i izbavi zemlju iz institucionalne krize koju je izazvao. Branioci neustavnog postupka predsednika, u pokušaju da drže državu u stanju političkog limba, i dalje  osporavaju postojanje jasne parlamentarne većine sa rezultatima lokalnih izbora. Ako sledimo dalje tu, istina, izvrnutu logiku, porazom DPS-a na parlamentarnim izborima 30. avgusta, morao bi da se ospori legitimitet predsednika Đukanovića i njegovo pravo da obavlja svoju funkciju. Poštujući pravni sistem i demokratske procese, niko od pobednika 30. avgusta nije negirao predsedniku države da do kraja iznese svoj mandat, ali mu nije priznao ni nadustavni status koji pokušava da mu se dodeli - ističe Kordićeva.

Osnovni argument kojim se osporava zakon i brani stanje krize koju je izazvao predsednik države je, kako ocenjuje, da se zakonom ne mogu menjati ustavna rešenja.

- To je istina. Ne mogu. No i ne menjaju se, već se razrađuju, kao što se čini i drugim zakonima. Teza parlamentarne manjine, gubitnika izbora iz 2020. godine, je međutim da se niti jedna ustavna kategorija ne može tretirati zakonima, što se protivi logici i samom ustavnopravnom uređenju. Po toj logici, ne bi smeo da postoji ni zakon o Skupštini, niti o Vladi, pa ni sam Poslovnik Skupštine kojim se detaljno uređuju procedure u kojima se realizuju ustavna ovlašćenja Parlamenta. Naravno, Skupština bi morala ubrzo izglasati ova dva važna zakona, kao i da izvrši izmene i dopune Zakona o Ustavnom sudu. Već sam Ustav jasno ograničava pravo predsednika da za mandatara imenuje bilo koga, već ga obavezuje da svoj predlog utemelji na volji parlamentarne većine kroz konsultacije sa predstavnicima parlamentarnih stranaka. Setimo se da je imenovanje Abazovića za mandatara predsednik obrazložio  time da se „uverio kroz konsultacije da on ima većinsku parlamentarnu podršku“, a mandat dao Krivokapiću na osnovu potpisa poslanika. Prema tome, DPS-u je savršeno jasno da ovakvim osporavanjem zakona direktno stavljaju „ustavnu omču“ oko vrata svom predsedniku - zaključuje Simonida Kordić.

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI