MANDATAR U AVGUSTU, A VLADA KO ZNA KAD: Vanredni parlamentarni izbori u Crnoj Gori nisu razmrsili već zamrsili politički čvor

VANREDNI parlamentarni izbori za 81 mesto u crnogorskoj skupštini održani su 11. juna, a da bi bila konstituisana nova Vlada Crne Gore potrebna je podrška najmanje 41 poslanika. Razgovorima o njenom formiranju, prema Ustavu, prethodi konstituisanje novog saziva parlamenta.

V.K.

Najviše poslanika imaće Pokret "Evropa sad" - 24, koalicija na čelu sa Demokratskom partijom socijalista 21, "Za budućnost Crne Gore" (Nova srpska demokratija, Demokratska narodna partija i Radnička partija) - 13, dok Demokrate i URA imaju 11 poslanika. Ostale stranke i koalicije osvojile su jednocifrene mandate.

Konstitutivna sednica novog parlamenta biće održana 15 dana pošto Državna izborna komisija proglasi konačne rezultate izbora. Oni će biti proglašeni nakon ponavljanja izbora na jednom biračkom mestu i donošenja odluka Ustavnog suda po potencijalnim žalbama na izborni proces. Kada se formira novi saziv Skupštine, predsednik Crne Gore Jakov Milatović narednih 30 dana obavlja konsultacije sa nosiocima izbornih lista i liderima stranaka. Potom Milatović predlaže mandatara iz one političke grupacije koja ga uveri da ima podršku skupštinske većine. Mandatar ima rok od 90 dana da sastavi kabinet i program rada buduće vlade. Skupština na sednici odlučuje da li će podržati mandatara.

Očekuje se da se Skupština konstituiše pre 13. jula, Dana državnosti Crne Gore. Predsednik Crne Gore Jakov Milatović trebalo bi do početka avgusta da mandat poveri novom mandataru i od tada teče rok za formiranje izvršne vlasti u Karađorđevoj 3 u Podgorici. S obzirom na to da je Pokret "Evropa sad" osvojio najviše glasova i mandata u Skupštini, Milojko Spajić kao nosilac liste je prvi favorit za dobijanje mandata za sastav Vlade. A ko će činiti njegov kabinet za sada je u domenu nagađanja.

Nakon objavljivanja prvih rezultata izbora, Spajić je kazao da Vladu neće praviti sa DPS i URA Dritana Abazovića jer su to partije koje su "u prethodnom periodu zloupotrebljavale institucije". Uoči izbora Abazović je objavio da mu je uhapšeni "kralj kriptovaluta" Do Kvon uputio pismo u kome pominje Spajića u negativnom kontekstu, dok je ministar policije Filip Adžić bio precizniji, iskazujući sumnju da je kripto-zajednica finansirala određene partije.

- Cifra nije zanemarljiva. U laptopu su i dokazi o zajedničkom poslovanju Spajića i Do Kvona - kazao je Adžić.

Pokret "Evropa sad" je reagovao krivičnom prijavom protiv premijera Abazovića tvrdeći da je zloupotrebio institucije bezbednosti. Uz to su optužili Abazovića da je "kreator i naručilac afere 'Do Kvon' i progon Spajića", što je premijer demantovao.

Što se tiče sastava budućeg kabineta, lider PES je izrazio mogućnost da sarađuje sa listom "Za budućnost Crne Gore" koju čini deo stranaka iz nekadašnjeg Demokratskog fronta.

- Otvoreni smo za razgovore sa njima. Naravno, osim učešća u izvršnoj vlasti, tražićemo meru kompromisa između te koalicije i manjina - poručio je Spajić.

Nosilac liste oko DPS koju je predvodio Danijel Živković uveren je da bez njih nema stabilne i reformske vlade. I Milan Knežević ("Za budućnost Crne Gore") poručio je da bez njihove podrške nema stabilne većine i dodao da su spremni da stave "moratorijum na sva pitanja koja dele". Sličnog stava su i lideri Demokrata i URA, Aleksa Bečić i Dritan Abazović.

Crnogorce u dobrom delu pritiska i zvanični Brisel tražeći brzo formiranje nove vlade. Takve su poruke poslali visoki predstavnici Đozep Borelj i komesar za proširenje Oliver Varhelji. Međunarodni partneri očekuju da Crna Gora dobije stabilnu vladu na koju se Evropska unija može "osloniti". Američka i britanska ambasada čestitale su Crnoj Gori održavanje izbora, dok je izvestilac Evropskog parlamenta za Crnu Goru Tonino Picula saopštio da se nada "da će novi parlament Vladi pružiti potrebnu podršku za sprovođenje dugo očekivanih i preko potrebnih reformi".

Formiranje prethodne dve vlade obeležili su potresi. Nakon izbora 30. avgusta 2020. i smene režima Mila Đukanovića, tri pobedničke koalicije - Demokratski front, Demokrate i URA su tek tri meseca kasnije, 4. decembra izabrale vladu Zdravka Krivokapića. Ta vlada je srušena nakon samo 14 meseci, u februaru prošle godine, a nova vlada Dritana Abazovića je izabrana tri meseca kasnije, 28. aprila. I ona je srušena posle tri meseca i od tada funkcioniše u tehničkom mandatu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije