Crna Gora

BOKA NA UDARU: Zaliv ugrožavaju i menjaju i vreme i ljudi

В.В.

13. 12. 2023. u 14:22

Ekosistem Bokokotorskog zaliva sve je ugroženiji zbog negativnih uticaja visoke temperature mora, porasta njegovog nivoa, zagušenja čvrstim otpadom, sidrenja kruzera koji „preoravaju“ morsko dno.

БОКА НА УДАРУ: Залив угрожавају и мењају и време и људи

Foto: RTHN

Ovo je rezultat istraživanja koja su  letos obavili stručnjaci Instituta za biologiju mora Univerziteta Crne Gore. Naučni savetnik u laboratoriji za bentos i zaštitu mora Slavica Petović objašnjava da je temperatura jedan od glavnih faktora, a  posledica globalnog zagrevanja je stvarnje novog ambijenta, menjanje hemijsko – fizičkih faktora sredine i dolazak novih vrsta.

- One u ovom našem okruženju nađu povoljne uslove, nastave da rastu i da se razmnožavaju, a samim tim mogu da ugroze autohtone vrste jer se sa njima bore za hranu i prostor u moru.

Pod uticajem klimatskih promena može da dođe i do porasta nivoa mora.

- Tada su ugrožene zajednice u plitkom, priobalnom delu i  kontakt zona izeđu mora i kopna. More ulazi u kopno i dolazi do zaslanjivanja kopnenog dela. Neprilagođeni kopneni organizmi se povlače, ili će biti istrebljeni - kaže Petović.

Rast nivoa mora dovešće i do poplava i erozija obale čime su pogođena niža područja poput ušća reke Sutorine u hercegnovskom delu zaliva, područje Morinja u kotorsko- risanskom i Solila u tivatskom zalivskom delu.

Nije pošteđeno ni morsko dno. Oštećenja su izazvali kruzeri i veliki brodovi spuštanjem sidra, navodi Petović.

Foto: RTHN

- Na području zaliva postoje izuzetno vredna staništa koja su zaštićena, zajednice morskih korala posebno na području Dražin vrta, Sopota i na još nekim lokalitetima. Njih uglavnom grade korali koji su uzdignuti i takve vrste kad se spušta sidro budu mehanički oštećene, polomljene. U zalivu postoje lokacije gde su zastupljene morske cvetnice, posejdonija, okeanika.. To su staništa visoko vredna, kvalitetna i zaštićena. Spuštanje sidra  koje “ore” kao kroz neku livadu uništava te vrste za čiji oporavak su potrebne stotine, možda i hiljade godina - objasnila je Petović.

Velika količina padavina dovodi do nekontrolisanog priliva slatke vode u more. Ona donosi hranljive materije koje podstiču bujanje fitoplanktona i organizama koji imaju sposobnost produkcije organskih materija. Njihovo preterano množenje prouzrokuje povećanu potrošnju kiseonika čime su posebno ugroženi organizmi na morskom dnu.

Negativan je i uticaj ljudskog faktora jer u zalivu „raste“ ogromna količina čvrstog otpada, automobilskih guma, kućnih aparata, plastike, ponegde su već  „nikle“ prave podmorske deponije. Takve lokacije su Dražin vrt i Sopot, Stoliv i Markov rt ali i hercegnovski deo zaliva. Prva preventivna mera bila bi da se na kopnu reši odlaganje čvrstog otpada, pa će  manja količina dospevati u more, savetuje Petović.

Boka je poluzatvoren zaliv, nema mogućnost brzog i čestog menjanja vode, upozorava Petović, a sve ove promene mogu bitno da promene jedinstvenu biološku raznolikost i održivost zalivskog sveta. Za sada je rešenje pratiti sve promene i dosledno primenjivati mere zaštite i očuvanja jednog od zvanično najlepših zaliva na svetu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

RUSI NAPRAVILI PROBLEM! Skandal na Evroviziji: Ovo moramo sprečiti!
Poznati

0 0

RUSI NAPRAVILI PROBLEM! Skandal na Evroviziji: "Ovo moramo sprečiti!"

UŠLI smo u samu završnicu takmičenja za "Pesmu Evrovizije 2025". Posle izbora nacionalnih predstavnika, stigli smo do prvog polufinala "Evrovizije 2025". Domaćin je dvorana "St. Jakobshalle", grad Bazel i Švajcarska, država iz koje je prošlogodišnji pobednik iz švedskog Malmea - Nemo sa pesmom "The Code".

13. 05. 2025. u 22:00 >> 22:12

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ZAVRŠENA OBNOVA MALIH HE „VUČJE“ I „JELAŠNICA“

ZAVRŠENA OBNOVA MALIH HE „VUČJE“ I „JELAŠNICA“