"BOŽE PRAVDE" JE HIMNA SVIH SRBA, MA GDE ŽIVELI: U Pljevljima održana akademija povodom Sretenja

U PLjEVLjIMA, u prepunoj sali Centra za kulturu, sinoć je održana Svečana akademija povodom 220 godina od Prvog srpskog ustanka i 189 godina od donošenja Sretenjskog ustava.

Foto: M. Drobnjak

Sretenjska akademija u pljevaljskom Centru za kulturu, počela je  intoniranjem himne „Bože pravde“ i besedom vladike mileševskog g. Atanasija koji je blagoslovio prisutne i učesnike Akademije.

Predsednik Opštine Pljevlja dr Dario Vraneš osvrnuo se na značaj Prvog srpskog ustanka, istakavši da je praznik Sretenje značajan za sve Srbe bez obzira gdje oni živeli.

- Ovde večeras smo se okupili da kažemo i pokažemo da je ovaj praznik zajednički praznik, a himna Bože pravde zajednička himna svih Srba ma gde živeli. Ništa manje od bilo kojih u Republici Srbiji, sutra je praznik i pljevaljskih Srba. Nas koje od naše etničke matice deli prevoj koji se zove Jabuka. Tu jabuku su vekovima oni koji nam ne misle dobro svim silama pokušavali da pretvore u jabuku razdora. Tako je bilo i do pre četiri godine, ali je uprkos svemu, kroz sve vreme, ta jabuka bila, ostala i biće jabuka bratske sloge i ljubavi, jabuka koja spaja i poziva na jedinstvo - kazao je Vraneš.

On je istakao da istorija pljevaljskog kraja, kao u dobrom delu i istorija cele Stare Srpske Hercegovine ili vojvodstva Svetog Save, nije slučajno ostala sve do danas u dobroj meri nepoznata.

- Ova srpska zemlja, rasadnik srpskog naroda kroz vekove, imala je i još uvek ima mnogo neprijatelja kojima ne odgovara istinita priča o njenoj ulozi i značaju u ukupnoj istoriji srpskog naroda - kazao je Vraneš.

Dodao da nije slučajno što je srce srpskih zemalja odvajkada podeljeno granicama koje su utvrđivali dušmani.

- Zar može biti slučajno što je na samo nekoliko desetina kilometara odavde tromeđa, na kojoj se, kako se nekad govorilo, susreću tri carevine, a sa svake strane te tromeđe živi od iskona isti narod? Zar je slučajno Otomanska imperija učinila sve da područje Stare Raške i Stare Hercegovine poislami iako između Petrove Crkve u Starom Rasu i manastira Zavala u Popovom Polju ima stotinu manastira i crkava starijih od svake džamije u Stambolu? Zar je slučajno na Berlinskom kongresu, kada je dobio vojnu upravu nad ovim krajem, Austro-ugarski ministar inostranih poslova Grof Andraši pred svima uskliknuo: „Zabo sam glogov kolac u srce srpstva!“?-upitao je Vraneš konstatujući da upravo u tom primalnom kriku istinskog varvarina stoji i odgovor na prethodna pitanja!

-Ovo ovde je srce srpstva i bilo i jeste i biće! Svaka generacija Srba sa ovih prostora je to dokazala na način da se ne postidi pred precima - naveo je Vraneš.

On je poručio da je Prvi srpski ustanak samo kruna viševekovne borbe srpskog naroda za slobodu i samostalnost, a vožd Karađorđe je stao samo načelo nepregledne kolone vitezova koji su pre njega pali na oltar otadžbine.

-Desetine i stotine naših predaka iz pljevaljskog kraja pohitalo je u susret ka Sjenici i Karađorđevim ustanicima. Gotovo da nema porodice u pljevaljskom kraju iz koje bar jedna muška glava sa poletom nije stala pod Karađorđev barjak. Ostalo je zapisano da je svih 11 Svetotrojičkih kaluđera krenulo u pomoć ustanicima a manastir je ostao čuvati samo jedan stari kaluđer - rekao je Vraneš.

On je podsetio da nije slučajno što je Pljevaljska dobrovoljačka brigada pod jesen 1915. godine, zajedno sa Durmitorskim odredom, brigadama iz donjeg Polimlja i braćom preko Drine tri puna meseca branila bok srpske vojske koja je odstupala preko Albanije i nije tek tako 103 borca Pljevaljske brigade odlikovano zlatnom medaljom Obilića.

- U toj tromesečnoj neravnopravnoj bici protiv elitne austrougarske armije svaki treći Pljevljak nije se vratio svom ognjištu nego je ili poginuo na bojnom polju ili samro od gladi u koncentracionim logorima tadašnje civilizovane Evrope - rekao je Vraneš.

Prisutni su uživali uz zvuke gusala narodnog guslara Saše Laketića, kao i uz etno pojanje sestara Ljiljanić, dok je grupa KUD „Pljevlja“ oduševila prisutne repertoarom srpskih narodnih igara. Veliki utisak ostavio je glumac Ivan Vučković koji je na trenutak i oduševljenje publike oživio Vožda Karađorđa.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije