SIMBOL UMETNIKA KOJI STRADA ZBOG SVOJE UMETNOSTI: Mato Uljarević o kratkom animiranom filmu "Uroš", nagrađenom na Martovskom festivalu

UROŠ Tošković je bio neponovljiva figura na našoj umetničkoj sceni. Kroz priču o njegovom životu trudio sam se da ispričam univerzalnu priču o prevazilaženju prolaznosti i smrti kroz stvaralački čin.

Mato Uljarević/ Foto: Privatna arhiva

Ovo u razgovoru, za "Novosti", kaže umetnik Mato Uljarević, autor kratkog animiranog filma "Uroš" koji je posvećen slikaru Urošu Toškoviću (1932-2019). Na Martovskom festivalu (Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma), ostvarenje "Uroš" iz Crne Gore proglašeno je za najbolji međunarodni film. Prethodno se Uljarević trijumfalno vratio sa festivala u Zagrebu, Tirani i Skoplju.

Film je, po Uljarevićevim rečima, omaž Toškoviću, zasnovan na ideji umetničkog dijaloga sa njim.

- Pokušao sam da referišem na njegove motive, atmosferu njegovih slika, i njegov pristup crtežu. Film počinje scenom sa kraja Toškovićevog života, scenom koju pamte mnogi slučajni prolaznici na barskoj plaži tih godina: Uroš bez majice, crn od ugljena i sunca, sahranjuje svoje crteže. Prateći motive na tim crtežima vraćamo se u detinjstvo, u njegov prvi bliski susret sa smrću koji će ga na neki način definisati i kao umetnika. Iz te mračne epizode u detinjstvu, kada je čovek sa slovom "U" na kapi uperio cev u njega, izrasta čitav njegov opus - galerija mračnih likova, iskeženih vojnika i utvara. Dete je otac čoveka, a detinjstvo Uroša Toškovića bilo je mesto bola, gubitka, ali i snažnih likovnih utisaka poput živopisa u Dečanima, ili grubog crnogorskog pejzaža, koji će se nastaniti u grubosti njegove linije. Tošković do kraja života ostaje dečak - kaže Uljarević.

Zagrebačka škola animiranog filma, čiji je Zlatko Grgić predstavnik, imala je veliki značaj za razvoj autorske animacije, eksperimenta u animaciji, i bila svojevrsna alternativa američkoj "Dizni" školi.

- Bio je jedan od razloga zašto je Svjetski festival animiranog filma - Animafest svojevremeno uz festival u Anesiju bio najvažniji festival animacije na svetu. Imao je istorijsku ulogu povezivanja animacije Istoka i Zapada. I danas je jedan od najvažnijih festivala za promociju autorske animacije. Imati premijeru na tom festivalu bilo je za mene velika privilegija, a dobiti nagradu - nezamisliv profesionalni uspeh. Ona je otvorila vrata filmu na festivalima animacije širom sveta - u Španiji, Italiji, Mađarskoj, Luksemburgu, Švajcarskoj, Sloveniji pa čak i Japanu - kaže talentovani autor.

Na Festivalu mediteranskog filma u Tirani film je ovenčan nagradom za najboljeg novog autora, a na "Flipbook" festivalu u Skoplju dobio je Special mention žirija, da bi na kraju bio nagrađen i na Martovskom festivalu.

- Iako je nagrađen u međunarodnoj kategoriji, ja se u Beogradu naravno ne osećam kao strani autor, kao što to nije bio ni Tošković, ni mnogi drugi koji su u Beogradu postajali umetnici. Ta nagrada stoji rame uz rame sa onom u Zagrebu, kako zbog tradicije Martovskog festivala - jednog od najstarijih u Evropi, na kojem su nagrađeni velikani poput Vlatka Gilića, Živka Nikolića, Krsta Škanate i drugih, tako i zbog toga što je na ovaj način nagrađen i dokumentarni aspekt filma, važan koliko i onaj likovni (animatorski). Jedan od predstavnika pomenute Zagrebačke škole je i moj Bilećanin Dušan Vukotić, čiji film "Surogat" je jedini jugoslovenski film koji je osvojio Oskar. Zanimljivo je da je svega mesec dana ranije "Surogat" nagrađen upravo na Martovskom festivalu - kaže Uljarević.

Na pitanje o kakvoj se vrsti animacije radi, autor odgovara:

- Radi se o tradicionalnoj animatorskoj tehnici koja podrazumeva ručno animiranje svakog kadra. Čitav film je crtež ugljenom na papiru koji se transformiše pred očima gledalaca. Nakon svake male intervencije na crtežu on se iznova fotografiše, a niz ovih fotografija stvara iluziju pokreta. Za jedan sekund filma potrebno je 12 intervencija. Uroš Tošković je bio ekspresivan crtač, i često koristio ugljen u svom radu, što daje dodatnu dimenziju filmu - glavni lik Uroš kao da crta film pred nama dok govori o svom životu.

Gledaoci su se pitali da li na toj traci "defiluje" zaista Tošković kao poznati "crnogorski oriđinal" ili možda neki drugi Uroš kojeg je autor kreirao?

- Pokušao sam da prikažem setnog i dubokomislećeg Uroša koji se, verujem, vešto krio iza maske večitog performera. To je svakako moj subjektivni Uroš. Ja ga koristim kao simbol jurodivog umetnika koji strada zbog svoje umetnosti - otkriva Uljarević. - Film je dominantno postavljen u mračnoj i grotesknoj atmosferi, a u njemu defiluju prepoznatljivi likovi iz Uroševog opusa - vojnici, utvare, prostitutke, narikače, ranjeni i ubogi. Oni upadaju, često poput fantastičnih priviđenja i halucinacija, u realan biografski tok Uroševog života. Ono što je jedino stalno u filmu jeste večita transformacija prostora i likova pred očima gledaoca. Ekspresivna animacija omogućava brz prelazak iz jednog sveta u drugi, iz jednog vremena u drugo. Film traje sedam minuta, a Urošev monolog prati nas tokom čitavog filma - monolog čoveka koji svodi račune na kraju svog života, i miri se sa svojom smrću - odlazeći kao pobednik.

Novi poduhvati

Trenutno radim na dva projekta - animiranom filmu "Rajsferšlus", i dokumentarnom filmu pod nazivom "Burna brežina". "Burna brežina" je portret iskušenika Gorana koji živi na ostrvu sa malom crkvicom, mirno podnoseći duhovne bure, i talase koji tokom zime prete da prekriju čitavo ostrvo. Njegoševski prnicip neprestane borbe je ključni motiv filma, kao i u filmu "Uroš" na neki način. "Rajsferšlus" nije posvećen konkretnoj ličnosti - radi se o eksperimentalnom filmu koji kroz tradicionalnu animaciju propituje prirodu razumevanja stvarnosti, naslanjajući se na antičke filozofske i mitološke koncepte - kaže Mato Uljarević koji je i menadžer projekta Nikšić - Evropska prestonica kulture 2030. godine.

Preporučujemo

Crna Gora

0 1

MEDOJEVIĆ: Kvislinška Vlada Crne Gore kapitulirala pred zahtevima neoustaše Plenkovića

20. 10. 2026. u 17:37

Crna Gora

0 0

CRNA GORA POLAKO PADA POD PRITISKOM HRVATSKE: Prihvatili dva od osam uslova, ostaje sramna spomen-ploča u Mokrinju

20. 10. 2026. u 16:39

Crna Gora

0 6

LUBARDI MESTO UZ MUZEJ: Povodom odluke o premeštanju biste sa Cetinja velikog slikara oglasila se fondacija

20. 10. 2026. u 09:58

Crna Gora

0 0

ZLOČIN BEZ KAZNE VEĆ PET GODINA: Ruka pravde još nije stigla ubice Ljubiše Mrdaka, radnika obezbeđenja u pošti u Nikšiću

20. 10. 2026. u 06:30V.K.

Svet

Novi Putinovi lojalisti: Lete glave u Kremlju, a ovo su sada ključni igrači u Moskvi

2026-10-20 15:11:00

Svet

Histerija u avionu: Putnica plakala tri sata zbog muža, a kad vidite gde je on sedeo zaceniteće se smeha!

2026-10-20 14:50:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije