NOVOSTI U POSETI “SRPSKOM ASANŽU”: Život Branke Milić sveden na šest koraka u osam kvadrata u Ambasadi Srbije u Podgorici

Veliša KADIĆ

31. 12. 2020. u 20:30

ŠĆUĆURENA na trosedu u sobičku od osam kvadrata na koji se naslanjaju kese sa garderobom poduprte sa dva jastuka. Tako je reportere "Novosti" dočekala Branka Milić, "srpski Asanž", koja već duže od dve godine životari u Ambasadi Srbije u Podgorici, pod bremenom groteskne optužbe bišeg režima da je htela da izvede državni udar.

НОВОСТИ У ПОСЕТИ “СРПСКОМ АСАНЖУ”: Живот Бранке Милић сведен на шест корака у осам квадрата у Амбасади Србије у Подгорици

Branka Milić

- Moj život se sveo na četiri koraka u delu gde mi se nalazi sudopera, i dva po širini sobe. Tu je zajednički toalet, odmah pored kafe-kuhinje. Imam struju, sijalicu mogu da koristim koliko hoću, ali mi smeta očima. Vid sam oštetila u samici spuškog zatvora - ispoveda nam se tihim glasom, vidno narušenog zdravlja, žena koja je, po optužnici, trebalo da sruši Crnu Goru!

Ova Novosađanka prvostepenom presudom Višeg suda osuđena je na tri godine zatvora za učešće u pokušaju "državnog udara" na dan parlamentarnih izbora u Crnoj Gori 2016. godine. Njen boravak u prostoriji diplomatskog predstavništva Srbije je iznuđen rešenjem o pritvoru, posle koga je napustila sudnicu i silom prilika utekla u ambasadu matične države.

Tih osam kvadrata je sada njen univerzum. Prozore može da otvori samo na kant, ima i terasu, na koju gotovo ne izlazi. Nema ormarića i oskudeva u garderobi. Uglavnom je za stolom, na kome prelistava svoju muku. Žali nam se da je osim oštećenog vida muči i visok krvni pritisak.

- Nemojte me fotografisati. Neću da me iko sažaljeva - pokoravamo se njenoj želji.

A Brankini dani i noći su se pomešali. Kao i vreme, datumi... Da nije mobilnog telefona, koji joj je jedini kontakt sa spoljnim svetom, porodicom - izludela bi.

- Noći najčešće provodim u mraku, budna, razmišljajući o ćerki, zetu i unucima, koji su u mojim zatvorskim danima rođeni. Mnogo mi nedostaju. Razmišljam o tome kako zver nikada ne može biti tako kreativno zla i okrutna kao što to može da bude čovek. I da je ova tortura i politički progon, kome sam petu godinu izložena, posledica upravo te činjenice. Dane provodim tako što ih snovima prekraćujem i razgovorima sa mojom porodicom.

Sve ono kroz šta godinama prolazi vidi se u njenim očima, izgubljenom osmehu, drhtavoj ruci. Uglavnom, veli, uzima konzerviranu suvu hranu i voće.

- Nabavlja mi je Svetlana Tijanić, jedno divno stvorenje. Ona je ovde angažovana kao čistačica, putuje iz Danilovgrada, i prema meni se ponaša kao da sam joj majka. I proterani ambasador Vladimir Božović pružao mi je ljudsku i moralnu podršku. Sramota je što je doživeo u svojoj Crnoj Gori. Po dolasku u Ambasadu obilaze me monahinje iz manastira Duga, kod kojih sam boravila po blagoslovu blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija. Duhovno me osnažuju i one su moj veliki oslonac.

Iako joj je daleke 1986. utvrđena angina pektoris, nakon čega je lečena u Sremskoj Kamenici, u Novom Sadu je počela sa lečenjem štitne žlezde. Nažalost, sve te bolesti su se znatno pogoršale nakon što je uhapšena u noći izbora u Podgorici. Dodatno je obolela i od dermatitisa zbog stresa i torture kojima je bila izložena.

Branka Milić

- Konstantno imam bolove u jetri. Hirurška intervencija na desnima mi je rađena u kafe-kuhinji ambasade, i to bez anestezije! Plombe su mi ispadale, pojavili se karijes i paradontopatija. U zatvoru sam u dva navrata, gotovo mesec dana, štrajkovala glađu i izgubila 27 kilograma, što je dodatno pogoršalo moje stanje. Tu sam lečena ambulantno. Površno. Kao osiguraniku Srbije nije mi omogućeno da se lečim u zdravstvenom sistemu Crne Gore, a 23. novembra 2018. prekinuto mi je lečenje u jednoj privatnoj bolnici. Od tada nemam pristup lekaru. Lekove za visok pritisak kupujem sama i na svoju ruku.

OSTALA SAM DUŽNA AMFILOHIJU
AMBASADOR Božović mi je saopštio da je mitropolit Amfilohije ispustio svoju plemenitu dušu. Kao čoveku, njegovo fizičko prisustvo mi mnogo nedostaje, a kao vernik znam da se preselio u carstvo nebesko. On me je udostojio svojom posetom u zatvoru i sve vreme je bio izvor iz koga sam crpla veru, snagu, ljubav, hrabrost i nadu. Pred odlazak u bolnicu planirao je da dođe da me obiđe. Nažalost, Gospod je tako odlučio, te je mitropolit usnuo, a da nisam imala priliku da mu zahvalim za svu dobrotu i pomoć koju mi je pružao - setno priča Branka.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (8)

RUSIJA TRLJA OČI U NEVERICI: Dejan Stanković oterao ruskog Piksija u ruski Partizan!