PRIZNANJE ZA ZLOČIN TRAŽE UČESNICI U NJEMU: Vladimir Leposavić, ministar pravde, ljudskih i manjinskih prava, o izjavi o Srebrenici
AKO postoji neko kome nije bilo jasno sa kojim ciljem mi je iz bivšeg režima postavljeno pitanje da li priznajem zločin genocida u Srebrenici, dokaz može naći u monstruoznoj i opasnoj kampanji o tome da sam relativizovao, zatim da sam navodno negirao zločin genocida, pa i u opasnim podvalama da sam negirao da se uopšte desio zločin.
Ništa od navedenog nije istina. Ono što sam rekao i što želim da ponovim, i to prevashodno zbog osećanja svojih sugrađana Muslimana i Bošnjaka, jeste da ni lično, ni kao javni funkcioner nisam negirao zločin genocida u Srebrenici.
Ovako je započeo reagovanje ministar pravde, ljudskih i manjinskih prava Vladimir Leposavić, čiji je stav iznesen u parlamentu o događaju u Srebrenici 1995. godine podigao lavinu negodovanja od pripadnika bivšeg režima (traže njegovu ostavku), predsednika države, ali i Ambasade SAD u Crnoj Gori.
- Reč je o slučaju povodom kog još uvek traju i mogu biti vođeni novi sudski postupci.
DIPLOMATSKA DRSKOST
VREĐA kritika koja dolazi od ambasade države koja nije potpisala Rimski statut i ne isporučuje međunarodnim sudovima svoje državljane optužene za ratne zločine. A dociranje vladi suverene zemlje, šta treba da radi je nezabeležena drskost u diplomatskoj komunikaciji - izjavio je Slaven Radunović, funkcioner DF.
Izvrtanje mojih reči i manipulisanje njima, dokazuje jednu nameru onih koji to čine. Jedni su dokazali da uporno ignorišu pravo na jednakost, čak i za žrtve, drugi pokušavaju da sakriju kriminalnu prošlost, a treći su posleratni profiteri - odgovorio je Leposavić, dodajući da je novoj vladi i njemu kao njenom članu, ostavljeno da se bore za oporavak "opljačkanog i zavađenog crnogorskog društva, koje je dovedeno na ivicu moralnog posrnuća". - Zato je danas svima jasno da oni ne traže moju ostavku zbog crnogorskih Bošnjaka i Muslimana, nego zbog crnogorskog kriminala. Zbog toga je od mene neće ni dobiti.
- Nakon 20 godina, priznanje za ratne zločine od ministra pravde traže oni koji su, po sopstvenom i po priznanju drugih, učestvovali u istim - naveo je Leposavić.
VLADA POŠTUJE DEKLARACIJU
- VLADA CG poštuje kontinuitet međunarodnih obaveza Crne Gore, kao i odluke svih međunarodnih institucija - saopšteno je u Podgorici.
- Vlada niti želi, niti može da menja odluke međunarodnih sudova, ali ni da jedne narode proglašava genocidnim, a druge svetim, jer je to suprotno načelu da je svaki zločin pojedinačan, da ima konkretne izvršioce i da za njih odgovaraju konkretni pojedinci. Vlada na čelu sa premijerom Krivokapićem osuđuje sve zločine učinjene od bilo koga.
Zabrinutost zbog prvobitnog nastupa ministra pravde pokazala je Ambasada SAD u Podgorici zahtevajući jasnoću u komentaru i nadu da će "Vlada Crne Gore nedvosmisleno osuditi masakr i nazvati ga onakvim kakav je bio - genocid".
Reagovao je i Milo Đukanović, predsednik Crne Gore, izražavajući odlučnost da se očuvanju sećanja na srebreničke žrtve, i žrtve svih zlodela počinjenih tokom sukoba na prostorima bivše Jugoslavije.
Skupština Crne Gore je u vreme DPS-a 2009, usvojila Deklaraciju kojom prihvata Rezoluciju Evropskog parlamenta o Srebrenici, u kojoj se osuđuju ti i drugi zločini koji su počinjeni tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji, dok reč genocid nije pomenuta. Šef crnogorskog parlamenta Aleksa Bečić, kako je saopšteno iz njegovog kabineta, poštuje presudu međunarodnog suda pravde i usvojenu Deklaraciju što očekuje od svih drugih, posebno visokih javnih funkcionera.
DIGNUTI NATO AVIONI POSLE NAPADA NA UKRAJINU: Hitno se oglasio Zelenski, imao poruku za Putina (FOTO/VIDEO)
RUSIJA je pokrenula masovni vazdušni napad na Ukrajinu na božićno jutro po gregorijanskom kalendaru.
25. 12. 2024. u 11:16
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
PLANETI PRETI SCENARIO IZ 1815. Posle događaja na planini koja je promenila svet usledile tragedije: "Pitanje nije da li će, nego KADA!"
„EFEKTI bi mogli biti još gori nego što smo videli 1815."
25. 12. 2024. u 15:54
Komentari (1)