Paljba po predlogu promena

10. SPETEMBAR 1987.

Poznajući Te još iz naših "đačkih dana", ne mogu da verujem da se ne stidiš što si predsednik države u kojoj se na Kosovu i Metohiji nastavlja genocidni progon srpskog življa a albanski narod varvarizuje i moralno upropašćuje šovinizmom i bestijalnim nasiljima za "veliku Albaniju", države u kojoj je moguć velikokladuški "Agrokomerc", države u kojoj je postalo nepodnošljivo i onima kojima je u njoj najbolje.

I ja sam duboko uveren: razum vam nalaže da najpre sprečite odmazde nad svim žrtvama svoje politike, a zatim da odlučno menjate svoju politiku. Prestanite da od Jugoslavije stvarate balkanski Liban i evropsko ruglo. Započnite temeljne demokratske reforme, omogućite demokratsku mobilizaciju celokupnih umnih, radnih i moralnih snaga s kojima narodi ove zemlje jedino mogu da krenu iz bezizlaza i očajanja u napredak i neke vedrije dane.

S ostatkom nade i ja još uvek očekujem od Tebe i Tvojih drugova u političkom rukovodstvu Jugoslavije da ćete, makar u poslednjem času, izvršiti svoju patriotsku dužnost i radikalnim reformama celokupnog državnog i društvenog uređenja, reformama kojima treba da započne ekonomski, duhovni i civilizacijski preporod Jugoslavije u demokratskom i socijalističkom smeru, spasti zemlju od ambisa pred kojim se našla. Jedino na tim pretpostavkama mogu se rešavati srpsko-albanski i jugoslovensko-albanski odnosi u obostranom interesu.

S poštovanjem,

Dobrica Ćosić

(Ni Lazar Mojsov, čovek darovit, obrazovan, tolerantan, sigurno najemancipovaniji makedonski komunist, nije mi odgovorio na pismo.)

POZIV NA REFERENDUM

31. MART 1988.
Prekjuče sam u ime Udruženja književnika Srbije, Sociološkog društva Srbije i Filozofskog društva Srbije, pred punom salom Narodne biblioteke Srbije, obrazložio predlog ustavnih promena. Predlog su napisali Kosta Čavoški, Trivo Inđić i Zoran Avramović, a pretresen je i na tribini Filozofskog društva Srbije i upravama Udruženja književnika i Sociološkog društva. U sadašnjim prilikama, to je maksimum demokratske reforme Ustava iz 1974. Više se ne može zahtevati, a da se dobije podrška od članstva ovih organizacija, stvaralačke inteligencije i javnosti. Pored zahteva za nacionalnu ravnopravnost i potpuna građanska prava, smatram osobito značajnim predlog za opštejugoslovenski referendum, na kome treba da se proveri politička volja građana i naroda Jugoslavije da žive u zajedničkoj državi i u kakvoj državi žele da žive.

"Predlog ustavnih promena" je najsnažniji i najznačajniji antititoistički potez srpske demokratske opozicije. Kada sam ga danas čitao i zastupao, osećao sam se srećnim. U sali Narodne biblioteke Srbije obznanila se istinska nada u promene našeg nepodnošljivog poretka i stanja. Govor sam završio ovim rečima:

"Iz jugoslovenske egzistencijalne krize, izlaz je danas jedan: promišljanjem na vlastitom i svetskom iskustvu, naučnom saznanju i tvoračkoj viziji zasnovana, odlučna, temeljna demokratska reforma celokupnog društvenog, ekonomskog i državnog uređenja Jugoslavije, čiji osnovni politički subjekt neće biti suverena država kao "birokratsko kraljevstvo", nego čovek pojedinac - slobodan građanin."

A na naš "Predlog ustavnih promena" i moj govor, iz oblakodera u Novom Beogradu, sa Studentskog trga, iz svih komiteta, novina, radija i televizije, otpočela je besomučna paljba političkih foruma i njihove ideološke žandarmerije - funkcionera i novinara, na čijem čelu se nalazi Slobodan Milošević. I novi srpski "vođa" nastavlja tradiciju progona neistomišljenika.

Ne pamtim kada sam se osećao tako spokojno kao ovih dana.

22. JUL 1988.
Služba državne bezbednosti Hrvatske šalje operativna saznanja službama državne bezbednosti SFRJ i Srbije:

"U kontekstu intenzivnog interesa za sadašnja zbivanja u SR Srbiji Rašković Jovan (OO) ostvaruje svakodnevne kontakte sa Ćosić Dobricom (OOH). Vrlo oštro i neprijateljski daju viđenje situacije i predlažu vlastite koncepte rješenja krize... Ističu da ne smiju ustupiti, a rukovodstvo CK SKJ reskira rascjep i vodi Jugoslaviju u rascjep, zato moraju ići na kompromis. Sad je situacija da se razvije jedan široki, veliki i pravi politički program, kaže Ćosić, Rašković dodaje da to može biti samo pitanje Kosova i promjena sistema. "Izlaz je u raspisivanju demokratskih izbora", ističe Ćosić, a Rašković slažući se s tim dodaje da treba stvoriti pravi parlamentarni sistem. Svako drugo rješenje je izvan demokratskog, bez naroda i vodi situaciju kakvu je stvorio Čaušesku u Rumuniji.

Komentare u sredstvima informisanja u vezi ovih (vojvođanskih i kosovskih) događaja u SR Hrvatskoj ocjenjuju kao srbofobiju i ustaštvo."

POD BUDNIM OKOM DB

10. AVGUST 1988.
Služba državne bezbednosti Hrvatske obaveštava službe državne bezbednosti SFRJ i Srbije:

"Sadašnja politička zbivanja u SR Srbiji u žiži su interesa srpskih nacionalista, koji osim neprijateljskih komentara daju i vlastite prijedloge i programe za prevladavanje "opasne" situacije... Tako je i Rašković Jovan u svakodnevnim telefonskim kontaktima sa Dobricom Ćosićem - OO, posebno oko nedavnih javnih polemika u rukovodstvu Vojvodine i Srbije... "Vojvođani se ne bi ovako ponašali da nemaju podršku egoistične i partikularističke Slovenije i Hrvatske", kaže Ćosić. Situacija je krajnje opasna i ideološki gledano to je već početak građanskog rata, jer poslije ovakvih riječi dolaze mitraljezi i bobme. "Gdje su sad hrvatski i slovenački demokrati?", pita Ćosić, "kad ne vide što se čini prema Srbima". Rašković kaže da oni osuđuju Srbe, jer žele dominaciju i treću Jugoslaviju, na što Ćosić kaže: "Nećemo dominaciju, ali treću Jugoslaviju hoćemo, ovu nećemo!" Ovakvu situaciju mogao je da izrodi samo titoizam i staljinizam, to je njihovo jezgro, dodao je Ćosić, a Rašković dodao da je najbitnije da narod ne odstupi i da to nije mas-pokret kao u Hrvatskoj, već reakcija na uvrede srpskog naroda. "Sad kad je taj narod izgubio zemlju, ognjište i teritoriju hoće se još da dotuče u ime samoupravne Jugoslavije", konstatira Ćosić, "sramna KP neće da prizna tu grešku, to je gora politika od Envera Hodže".

"Ja sam za to da se otvoreno kaže da je Ustav iz 1974. godine pokopao Srbiju", tvrdi Rašković uz stav da ako bude trebalo da će doći u Beograd da i u ime Srba iz SR Hrvatske da podršku srpskom narodu i rukovodstvu. Ocjenjujući da srpsko rukovodstvo treba nazvati kao i vojvođansko da je autonomaško i separatističko i da rizikuje raspad Jugoslavije. Zato oni moraju ići na kompromis, jer je sada i narod Vojvodine ogorčen i traži referendume i izbore, kaže Ćosić i dodaje da narodu treba jedan široki, pravi politički program, a Rašković kaže da u ovom trenutku treba izaći sa dva osnovna pitanja, a to je pitanje Kosova i ekonomske situacije, odnosno promjene. "Izlaz je u demokratskim tajnim izborima s više kandidata, predlaže Ćosić, a Rašković uz saglasnsot dodaje da je izlaz u parlamentarnom sistemu". "Svaki drugi put van demokratskog, van naroda vodi u situaciju kao Čaušesku u Rumunskoj". Sve u svemu, to je veličanstvena reakcija naroda (ističe Rašković). Ćosić oštro osuđuje komentare u sredstvima informisanja u SR Hrvatskoj "kao hrvatsku propagandu srbofobije, frankovluka i ustaštrva". Sve to znači početak kraja sadašnje politike i političara. Stvorena je osovnina Zagreb - Novi Sad i oni s ovakvom politikom ne mogu više opstati, jer ni Musolini nije činio to što su činili Srbima u Novom Sadu kad su im isključivali struju, kaže Rašković. Oni podržavaju tada iznesene i izvikivane parole."

"OTREŽNJENJE" OD BRAĆE

24. JUL 1987.
Taras Kermanuer me u svojim Pismima srpskom prijatelju, koja objavljuje časopis Književnost, često sasvim nekorektno uprtljava u svoj intelektualni galimatijas. Neka. I on opamećuje Srbe svojim proalbanstvom, apsolutnim nerazumevanjem srpskog pitanja, ignorantskom samouverenošću, vrlo čestim svojstvima savremenih slovenačkih intelektualaca. Ali, neću o njemu.

Srbe su svagda neprijatelji opamećivali.

U "slovenskom zanosu". Rusi su nas nekoliko puta u ova dva veka tresnuli maljem svog velikodržavlja i imperijalizma.

Iz "socijalističkog zanosa" balkanskom federacijom povratili su nas Bugari.

Od "jugoslovenske romantike" otrežnjuju nas "naša braća" Hrvati i Slovenci...

... Egzistencijalna kriza Jugoslavije obznanjuje Slovence s njihovim nacionalnim programom kao snažan faktor otrežnjenja od iluzija o jugoslovenstvu.

Istu ulogu imaju Hrvati, Makedonci, Muslimani, Crnogorci i sve nacionalne manjine. Sve su jugoslovenske nacije jugoslovenske samo kad im je to korisno; jedino su Srbi Jugosloveni i kad im je to samo štetno, a takvi su, u većini, i danas. "Nerazvijeni narodi" su Jugosloveni iz nužde, a antisrbi po svojoj nacionalnoj i ideološkoj prirodi. Redukovanjem srpske političke istorije na ulogu Svetozara Markovića i Tucovića, skrivanjem i krivotvorenjem ustaškog genocida nad Srbima, anektiranjem srpske nacionalne kulture srednjeg veka od strane Makedonije, preotimanjem srpskog kulturnog nasleđa od strane titovske Bosne i Hercegovine, antisrpstvom današnjih Crnogoraca, te su nacije razarale srpsko biće. Izazvana je i sve više jača nacionalna mržnja i u Srbima, osobito u Srbima van Republike Srbije.

(NASTAVLJA SE )