Država koje nema

29. MAJ 1991.
Procenjujem da američki ultimatum i evropski pritisci, kao i hrvatska i slovenačka secesija, stvaraju atmosferu, daju povod i nalažu Srbiji da izvrši radikalnu promenu svog poretka i politike. U stanju smo "velikog izazova" za istorijski zaokret. Formulisao sam teze i predloge i zatražio prijem kod Miloševića.

Ovo su moji predlozi:

- Razraditi i koncipovati novu nacionalnu, unutrašnju i spoljnu politiku Srbije u alternativama i varijantama.

- Obrazovati vladu demokratskog jedinstva

- Ostvariti saradnju vladajuće partije i opozicije.

- Napustiti političke metode titoizma, autoritarnost i partijsko rukovođenje državom, nacionalnom ekonomijom, kulturom, institucijama. Preuzeti inicijativu. Moderan stil. Javnost. Dijalog. Borba ideja.

- Voditi politiku prilagođavanja i usaglašavanja sa interesima Evrope; biti spreman na internacionalizovanje jugoslovenskog problema preko KEBS-a i Ujedinjenih nacija.

OSLOBODITI SE ILUZIJA O JNA

29. MAJ 1991
- Osloboditi se iluzija da će JNA biti faktor pozitivnog rešavanja srpskog pitanja.

- Napisati memorandum za rešavanje "jugoslovenske krize" i s njim ići u evropske vlade, Evropsku zajednicu, Ameriku, Savet bezbednosti. Preoteti spoljnopolitičku inicijativu Hrvatskoj i Sloveniji.

- Stvoriti Politički savet, sastavljen od predstavnika stranaka i uglednih ličnosti; Savet treba da formuliše strategiju i taktiku nove politike. Nastupati tolerantno i biti spreman na kompromise.

- Izaći pred Skupštinu s ekspozeom o sadašnjem položaju i novoj politici Srbije.

U Miloševićevom kabinetu, naš razgovor je trajao sat i po. Slobodan Milošević je pažljivo slušao moje poglede na situaciju u kojoj se našla Srbija i predloge za novu politiku. Saglasio se s nekim sporednim stavovima, kao što su promene vlade, taktička tolerancija Ante Markovića, izbori za Saveznu skupštinu i opštinski izbori. Nije pokazao spremnost da radikalno menja svoju politiku. Izneo mi je svoje teze za sutrašnji govor u Skupštini.

Otišao sam od tog čoveka uveren da je on nedorastao za državnika u ovim prilikama. A inteligentan je, samouveren, bandoglav i frustriran. On nema snage za saradnju s neistomišljenicima. Nije političar za ovo doba; nema viziju budućnosti Srbije. Sarađuje samo sa istomišljenicima. Nije spreman za veliki zaokret. On jeste strastan borac za srpsku državu - to mu je istorijski cilj. Ali Srbija s njim tone u izolaciju i stagnaciju. A ko će da ga zameni? Srušiće ga slabiji i nesposobniji od njega. Možda je to neminovno da bi pad izazvao otrežnjenje i katarzu.

BEZBROJ - ZAŠTO?

26. JUNI 1991.
Hrvatska i Slovenija proglasile su samostalnost. Napuštaju sve jugoslovenske političke institucije. Neverovatna jedinstvenost! U slovenačkom parlamentu 180 poslanika glasalo je za otcepljenje, samo dva glasa bila su protiv, a 12 je bilo uzdržanih. Slično je i u Hrvatskom saboru. Svršeno je s našom Jugoslavijom! Zašto je izginulo skoro dva miliona Srba? Zašto smo 1915. odbacili Londonski ugovor, koji nam je garantovao državu sa srpskim etničkim teritorijama i Jadransko more do Splita? Zašto nas ustaški genocid nije opametio? Zašto je nekoliko hiljada partizana, uglavnom Srba, izginulo za osvajanje Istre i Trsta? Zašto je skoro trideset hiljada srpskih mladića izginulo u Sremu za oslobođenje Hrvatske i Slovenije? Zašto su Slovenci četiri decenije eksploatisali Srbiju? Zašto smo se potčinili Titu, Kardelju, Bakariću, Dolancu? Oba svetska rata smo izgubili! Šta će biti sa srpskim narodom u Hrvatskoj? Pobiće ih ustaše! A sutra će Alija Izetbegović da odvoji i Bosnu i Hercegovinu.

Telefon mi neprestano zvoni: "Jesi li čuo?" Pa bes i psovke. "Nešto moramo da učinimo, mi Srbi", dovikuju mi Tasa, Lule i Ljuba Tadić. "Više ne smemo svoju sudbinu da prepuštamo neprijateljima!", viče Žika Stojković i grmi na komuniste i Miloševića.

Odlučujem da tražim prijem kod predsednika Srbije Slobodana Miloševića.

Milošević me je primio odmah. Iznenađen sam njegovom pribranošću, kao da se ništa ne događa. Da li je to hrabrost, ili on nije svestan šta se događa? Ili možda ima neko obaveštenje za koje ja ne znam? Odmah sam mu rekao:

"Jugoslavija više ne postoji. Šta mi da činimo?"

"Kako da ne postoji Jugoslavija?"

"Jugoslavija je, Slobodane, tročlana državna zajednica. Dva člana su istupila - Hrvatska i Slovenija. Ostala je Srbija. A što smo mi komunisti proizveli još nekoliko nacija, to je naš problem. Država stvorena ujedinjenjem Srba, Hrvata i Slovenaca više ne postoji."

"Za nas postoji. Postoji za Srbiju, Crnu Goru, Bosnu, za čitav srpski narod postoji. I mi se Jugoslavije ne odričemo. Ko neće s nama, srećan mu put!"

"Mi moramo da koncipiramo novu nacionalnu i državnu politiku. Za nas počinje novo istorijsko razdoblje."

"Mogu oni da donose deklaracije kakve god hoće, sve je to mačku o rep! Evropa i Amerika neće priznati njihove države. Nemaju kud. Ja imam obaveštenja da su i Nemci odlučno protiv njihove samostalnosti. Niko u svetu danas ne podržava nacionalizam i separatizam."

I tako dalje. Slobodan Milošević i ja nismo se saglasili. On je uveren u mogućnost opstanka Jugoslavije i spreman je da se za taj cilj bori. Zbunjen sam njegovom samouverenošću. Shvatam: doživeo me je kao slabića i pesimistu. Nijedan od mojih predloga nije uvažio.

RUGOVA TRAŽI KOSOVO

26. JUNI 1991.
Otišao sam kući razočaran i zabrinut. Možda taj čovek vidi nešto što ja ne vidim? Opet sam u procepu. Ne! Celim bićem osećam: srušena je država za koju je srpski narod, s balkanskim ratovima, devet godina ratovao i zabludno verovao da je njegova otadžbina. Od danas, mi živimo u drugom svetu. A šta će biti sutra?

Božica me je dočekala s vešću da Savezno izvršno veće ne priznaje slovenačko otcepljenje. To znači rat. Građanski rat, u kome ćemo mi Srbi biti osvajači i borci protiv naroda koji po ustavu ima pravo na samoopredeljenje i svoju državu.

Srpska autonomna oblast Krajina, javlja televizija, ostaje u Jugoslaviji sa Srbijom, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom. Tražena je autonomija Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema. Srbi u Hrvatskoj se otkidaju od ustaške i Tuđmanove Hrvatske. Kakav će to užasan rat da bude!

Oglasio se i Ibrahim Rugova: traži od KEBS-a priznavanje republike Kosovo. Naravno. Došao je čas da Šiptari zariju nož u slabinu Srbije. Čine ono što sam ja, braneći jugoslovenstvo i Jugoslaviju od slovenačkog separatizma, u jesen 1961. govorio redakciji Sodobnosti, u Stanu Dušana Pirjevca, polemišući s njima o jugoslovenstvu i slovenačkom nacionalizmu. Slovenačka Udba snimila je naš razgovor i tužili me Aleksandru Rankoviću, pa me Ranković zvao na "drugarski razgovor" i ukorio me zbog te sumnje u Šiptare i mišljenja da će nam zariti nož u slabinu.

28. JUNI 1991.
Teritorijalna odbrana Slovenije napala je jedinice Jugoslovenske narodne armije koje su pošle da zaštite granicu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, u nameri da brane njen teritorijalni integritet i spreče otcepljenje Slovenije. Pale su prve ratne žrtve, srpske i jugoslovenske, u odbrani Jugoslavije. Srbi i Predsedništvo SFRJ, u tragičnoj zabludi, donose nepromišljene odluke. Ko je mogao da predvidi rat sa Slovenijom? Istorija se sprda s ljudskim razumom.

PROGANJAN I KLEVETAN
O stradanju Jugoslavije napisao sam Vreme smrti, u odbranu Jugoslavije dve publicističke knjige, zbog kritikovanja pogrešne nacionalne politike Saveza komunista 1968. proglašen sam srpskim i velikosrpskim nacionalistom i državnim neprijateljem, zbog čega sam proganjan, ponižavan i klevetan dve decenije. Treba li sada da budem samo jedan od zapisničara i hroničara propasti Jugoslavije?

(Nastavlja se)