Opet zbegovi na Kozari

28. JUNI 1991.
Večeras me je iz Ljubljane telefonom pozvao profesor istorije Bogo Grafenauer, s kojim sam pre dve godine dva, tri puta razgovarao, kao sa Slovencem projugoslovenske orijentacije.

"Gospodine Ćosiću, vidite li vi šta radi Srbija? Okupira Sloveniju, ubija Slovence!"

"Zašto bi Srbija okupirala Sloveniju i ubijala Slovence, gospodine Grafenauer? To je sukob Jugoslovenske narodne armije sa vašom Teritorijalnom odbranom."

"Vi ste okupatori! Kako vas nije sramota da mirno gledate televiziju, a vaša vojska bombarduje Sloveniju i ubija Slovence? Gde vam je savest, gospodine Ćosiću?!"

"Ja ne verujem da srpska vojska okupira Sloveniju. To nije srpska vojska, profesore!Šta vi to govorite, profesore?"

"Govorim vam iz očajanja! Vi ne smete mirno da posmatrate okupaciju Slovenije. Ako hoćete da vam verujemo, odmah organizujte demonstracije u Beogradu. Ovu sramotu Srbi ne treba mirno da podnose. Mi očekujemo vaš protest!"

Zaprepašćen Grafenauerovim ogorčenjem na Srbiju, Beograd i mene, mucao sam nešto dok on nije spustio slušalicu.

Na Baniji i Kordunu Srbi u zbegovima, uplašeni proustaškim "zengama", koje nastupaju ka teritoriji na kojoj žive Srbi. I na Kozari narod u zbegovima. Srbi se organizuju za odbranu. Na pomolu je veliki rat između Hrvata i Srba. Komešanje naroda. Ujedinjuju se dve krajine - Kninska i Bosanska. Započelo je novo prekomponovanje Jugoslavije.

Savezna vlada proglasila je tromesečni moratorijum na sve odluke o otcepljenju i formiranju autonomija. Smešna simulacija moći i legitimnosti!

... ALI TO JE RAT

28. JUNI 1991.
Đilas mi je telefonom javio da je američki ministar spoljnih poslova Bejker izjavio da Amerika ne priznaje otcepljenje Slovenije i razbijanje Jugoslavije.

"Može li to da zaustavi Sloveniju?", pitam ga.

"Možda može", veruje uporni Jugosloven.

Ja ne verujem.

Narodna skupština Srbije u svojim zaključcima suprotstavila se razbijanju Jugoslavije i otcepljenju Slovenije i Hrvatske. Pogrešno!

Skupština Srbije se zalaže za pravo srpskog naroda da živi u jednoj državi. Zahteva se samoopredeljenje srpskog naroda u Hrvatskoj i spas od novog genocida. "Jedna država, to je demokratska Jugoslavija, zajedno sa ostalim narodima koji to žele."

Zabluda! Nema više Jugoslavije!

Skupština nalaže vladi da preduzme sve potrebne mere za zaštitu prava srpskog naroda u Hrvatskoj. Pravo je i dužnost matičnog naroda i matične države da zaštiti ugrožene delove svoje nacije.

Ali, to je rat!

MIHIZ SA 10 PREDLOGA

6. JULI 1991.
... Mihiz je u Politici objavio "Predlog za razmišljanje u deset tačaka", u kome se zalaže za prihvatanje hrvatske i slovenačke secesije i nudi samostalnost Makedoniji i Bosni i Hercegovini. Smatra da je raskid s Jugoslavijom logičan i spasonosan za Srbiju. Predlaže obrazovanje nacionalne i koncentracione vlade i raskid s komunizmom. Zalaže se za demokratski poredak, kakav je Srbija imala do 1918. godine.

DEMOKRATSKO RESTAURIRANJE

26. JULI 1991.
Dao sam, verujem, značajan intervju Politici. Izjavio sam da je raspad Jugoslavije konačan. NJena odbrana nije ni demokratska, ni patriotska. Založio sam se za "skandinavizaciju" Jugoslavije - miran, demokratski, plebiscitarni razlaz, na principu samoopredeljenja naroda. To samoopredeljenje tražim i za Srbe u Hrvatskoj. Plebiscit treba da se održi pod kontrolom Evrope i KEBS.

Morao sam da se izjasnim. Od 1961. govorim i pišem o nacionalnim pitanjima, braneći demokratsku Jugoslaviju. Sad sam se založio za njeno demokratsko rasturanje. Niko to neće uvažiti.

Rezidualne energije istorije su nadvladale nad političkim razumom. Nacionalne i političke konfrontacije su ratne. Građanski i međunacionalni rat je počeo.

SLOVENCI TRAŽE POMIRENJE

13. AVGUST 1991.

Franc Bučar, predsednik Skupštine Slovenije, javio mi se
telefonom i bojažljivo me pitao da li sam spreman da razgovaram s njim i Dimitrijem Rupelom, o odnosima Slovenije i Srbije, s namerom da "ponovo uspostavimo saradnju i prijateljstvo". Odgovorio sam mu da sam spreman na razgovor s njim, ali da ja sada nisam instanca za taj razgovor. Na Bučarevo galantno insistiranje da sam baš ja "prava instanca" za takav razgovor, prihvatio sam da ih primim sutra u četiri po podne.

PESNICA ANTISRPSKE KOALICIJE

14. AVGUST 1991.
Došli su avionom. Pred kućom su se zaustavila tri automobila: dva policijska, kao pratnja i njihov s pratiocima. Obezbeđivao ih je Savezni SUP. Zamolio sam Božicu da ne demonstrira iskrenost pred gostima. Bučar i Rupel bili su snishodljivi i osmehnuti. Smestili smo se na terasu i uz kafu započeli razgovor kao dobri, stari poznanici i prijatelji iz opozicije. Izložili su mi namere da uspostave neposredne odnose sa Srbijom, spremni na striktnu neutralnost u hrvatsko-srpskom sporu, da bi od Srbije dobili podršku za svoje otcepljenje. Podsetio sam ih na dvodecenijsko neprijateljstvo Slovenije prema Srbiji, da ne govorimo o Kardeljevom antisrpstvu i Kidričevom petogodišnjem planu. Slovenija je bila udarna pesnica "antisrpske koalicije". Oni su svojom nacionalnom politikom i šovinizmom razočarali srpski narod, pa će biti potrebne decenije da se zaboravi slovenački secesionistički rat, ubistvo četrdesetak nemoćnih vojnika i optuživanje Srbije za agresiju na Sloveniju. Oni su vrdali, izgovarajući se "usijanim glavama" i "glupostima". Bučar želi da se to "zatrpa". Rupel se ne pravda. Kažu da su došli kod mene uz saglasnost i dogovor s Kučanom i Drnovšekom, a ako se ja saglasim s njihovim stavovima, ići će kod Miloševića, mojim posredovanjem. Rupel kaže da su na promenu politike prema Srbiji primorani zbog nespremnosti Evrope da im van paketa sa hrvatskom prizna samostalost, jer Hrvatsku terete Srbi i rat u Hrvatskoj. Bučar dodaje da novu politiku prema Srbiji "zahteva i javnost". A ja sam uveren: na novu politiku ih primoravaju ekonomski interesi. Onda su izdiktirali svoju platformu i predloge za novu politiku sa Srbijom. Zapisao sam ih na srpskom, a Rupel na slovenačkom. Rekao sam im da ću obavestiti Miloševića i javiti im njegovo mišljenje. Otišli su posle tri sata razgovora, zadovoljni. Mene su otperetili brigom i uvlačenjem u politiku.

Potražio sam Miloševića. On je "negde u Srbiji". Javio mi je da u načelu prihvata razgovor, ali će im "dobro naplatiti za sve što su radili protiv Srbije". Poručio sam Bučaru da se u ponedeljak javi Miloševiću.

A platforma za novu politiku Slovenije prema Srbiji, koju smo sva trojica potpisali kao nekakav dogovor, liči na sporazume i dogovore koje su sklapali ljudi u Jugoslovenskom odboru za vreme Prvog svetskog rata.

RAVNODUŠNI PREMA NARODU
... Znatan deo domaće konformističke inteligencije utonuo je u defetizam s ideološkim alibijem: "antinacionalizam", "jugoslovenstvo", "mirotvorstvo", "emancipatorstvo"... Ti "mislioci" su ravnodušni prema slobodi svog naroda; te antinacionaliste ne zanima srpska istina i pravda; ti mirotvorci su velikodušni prema ustaškom ratoborstvu; ti pravnici su slepi za srpsko pravo. Ti antinacionalisti, koji su u većini dojučerašnji komunisti i titovci, danas su duhovni kolaboranti svih srpskih neprijatelja. U suštini njihovih shvatanja je retardirani marksistički internacionalizam. A iza svih njihovih "ideologija" stoji lični kukavičluk, egoizam, prezir prema patnji sopstvenog naroda...

BRANILI JANŠU

31. JUNI 1991.
Toga Janeza Janšu, sada pobednika nad JNA, pre dve godine Vojni sud je osudio zbog krađe vojnih dokumenata i špijunaže, a ja sam ga s Bobom Selenićem branio na protestnom skupu u Cankarjevom domu. Lakovernost i glupost su jedno. U mom slučaju s jugoslovenskom i demokratskom motivacijom, što me ne opravdava. I po srpskoj tradiciji velikodušnosti prema Slovencima. U toj velikodušnosti bilo je i podmićivanja.

(Nastavlja se)