Zašto je ubijen Arkan

MOTIV ubistva Željka Ražnatovića Arkana do danas je, bar za javnost, ostao nepoznat. Tu enigmu nije odgonetnulo ni gotovo jednoipogodišnje suđenje optuženima za njegovu likvidaciju, a o tome ništa nisu govorili ni njegovi najbliži. I danas se nagađa da li su njegovoj smrti kumovali politika ili biznias, ili, pak, sve to zajedno.
- Motiv ovog teškog zločina kroz ceo tok suđenja nije ni pomenut - iskreno je primetio predsednik Krivičnog veća sudija Dragoljub Đorđević, obrazlažući presudu. S jedne strane to je zato što su optuženi negirali da imaju veze sa ubistvom, a sa druge strane naručioci i nalogodavci likvidacije nikad nisu imenovani.Nedugo posle krvavih dešavanja u beogradskom Hotelu **Interkontinental**, gde su pored Ražnatovića, ubijeni i Milenko Mandić Manda i Dragan Garić, u javnost je lansirana teza da su Arkanovu likvidaciju naručile američke obaveštajne službe. U prilog tome tvrdilo se i da su novac za smaknuće obezbedili šiptarski teroristi, a da su pakleni naum u delo sproveli srpski izdajnici.
Ova tvrdnja stizala je od pripadnika Stranke srpskog jedinstva i Srpske dobrovoljačke garde, ali su ubrzo i oni sami odustali od nje. Arkanovci su, međutim, i dalje insistirali na tome da su Amerikanci prvo planirali da ga otmu, a kad to nije uspelo, organizovali su zločin.

EGZEKUTOR RANJEN
ZA celu ovu tezu nije bilo nijednog dokaza. Poznato je da obaveštajne službe prilikom likvidacija uglavnom koriste druge metode, grešaka nema, a u ovom zločinu angažovano je beogradsko podzemlje, što se nijedan stranac ne bi usudio. Jer, osim malobrojnih, niko nije znao kakva je trenutna Ražnatovićeva reputacija u srpskom podzemlju, kojem je u mladosti i sam pripadao.
Nema sumnje da je organizacija surovog zločina pripala, ipak, ljudima, koji su, na kraju će se videti, napravili niz grešaka u samom startu, a i kasnije. Ubistvo je izvršeno pred svedocima, napadač i njegovi saučesnici nisu bili maskirani, a pored svega glavni akter i egzekutor je ranjen prilikom bekstva sa mesta zločina. Na kraju je i uhapšen, što je policiji omogućilo da istragu usmeri u pravom smeru.
Ovakvi **maleri** profesionalnim ubicama i organizatorima smaknuća ne bi mogli da se dogode. Toga u ovoj likvidaciji očigledno nije bilo, ili se naručiocima smrti mnogo žurilo, zbog čega su i napravljeni **propusti**. Bilo kako bilo, po prvi put, policija je u rukama imala zločinca jedne od najspektakularnijih likvidacija. Verovalo se da će se uskoro znati i motivi zbog kojih je ubijeno troje ljudi.
Ipak, mediji i cela javnost su u pronalaženju odgovora zašto je ubijen Arkan, krenuli od mogućih organizatora zločina. Prst je uperen u Zorana Uskokovića Skoleta, **opasnog momka** sa Miljakovca, zatim u još jednu osobu sa Bežanijske kose, ali i u neke ugledne poslovne ljude **koji se bave trgovinom automobila svetskih marki**... Na toj listi našlo se i ime kontroverznog beogradskog biznismena Andrije Draškovića.
Zašto baš ovi ljudi? Odgovor leži u ekipi koja je učestvovala u zločinu. Ubica Dobrosav Gavrić, bio je blizak sa Zoranom Uskokovićem Skoletom, kao i njegovi saučesnici Milan Đuričić Miki i Dragan Nikolić Gagi, koji su, navodno, pripadali novobeogradskoj ekipi. U toj **priči** treba tražiti i Draškovića.
Tokom suđenja nekoliko svedoka, među kojima i Voja Jekić, u vreme krvave drame bio načelnik lozničke policije, tvrdili su da su posle bekstva iz hotela, Gagi i Miki viđeni u Loznici, a da im se uskoro pridružio i Drašković. Navodno, na sve načine pokušavali su iz bolnice da izvuku teško ranjenog Gavrića, jer je ubica, a samim tim i opasan svedok.

ČARŠIJSKE VERZIJE
PORODICA Željka Ražnatovića tvrdila je da je Drašković organizovao njegovo ubistvo, a po nalogu generala Radeta Markovića, tada šefa Državne bezbednosti Srbije. Iza svega je, po Ražnatovićima, stajao vrh države, odnosno Slobodan Milošević i Mirjana Marković. Ipak, niko nije izneo argumentaciju zašto je tadašnjoj vlasti smetao Arkan, osim ako nije bio očevidac i svedok, a možda i učesnik nekih događanja zbog kojih je bio odgovoran režim.
- Nemam nikakve veze sa smrću Željka Ražnatovića, niti sam te noći kad je Gavrić dopremljen u lozničku bolnicu bio u tom gradu - kategorički je na suđenju tvrdio Andrija Drašković, koji je tog momenta doveden iz pritvora. Neki mesec pre toga u beogradskom restoranu **Knez** ubio je Surčinca Zvonka Plećića Pleću. - Generala Radeta Markovića i ne poznajem.
Svoju umešanost u zločin demantovao je i Zoran Uskoković Skole, iako je nedugo posle ubistva napustio bio zemlju. Iz inostranstva je poručivao da nije organizovao Arkanovu likvidaciju i da je sve to **smislila policija**. NJegovo ime, međutim, policija nikad zvanično nije ni spomenula.
Slično je reagovao i prozvani bivši šef tajne srpske policije. Kroz više javnih izjava Rade Marković je negirao da ima veze sa Arkanovom smrću, kao i da poznaje Andriju Draškovića. Prijatelji pokojnog predsednika SSJ i komandanta SDG, međutim, i dalje su insistirali na činjenici da se Arkan sukobio sa Markom Miloševićem (navodno čak mu je i lupio i nekoliko šamara) i da je tog trenutka potpisao sebi smrtnu presudu.
Zbog čega je izbio sukob (ako ga je uopšte bilo) između njih dvojice? Navodno, u pitanju su bili neki poslovi, na kojim su im se ukrstili interesi. Sa druge strane, ista argumentacija je upotrebljena i kada se govorilo o motivu nekih beogradskih biznismena i njihovoj ulozi u Arkanovoj smrti.
Pojedinci iz beogradskog podzemlja imali su svoje viđenje cele stvari. Tvrdilo se da neki od **viđenijih kriminalaca više nisu mogli da plaćaju reket i da im je prekipelo**, da je Arkan **zasmetao krupnijem biznisu**, da je počela beskompromisna i surova **borba za prostor** i mesto **srpskog kuma**...
Posle smrti Željka Ražnatovića Arkana - Beograd, ali i druge gradove potresli su do tada neviđeni sukobi, obračuni i likvidacije. Desilo se ono što su mnogi naslućivali. Bio je to samo logičan sled **namirivanja računa**, ali i uklanjanja neugodnih svedoka i očevidaca.
Arkanovom smrću počela je druga faza u istoriji srpske mafije.

NASTAVLJA SE