Dug spisak sumnjivih

Piše: Zagorka Uskoković

AKO je hteo da ubije najnevinijeg i najnedužnijeg, nišandžija je dobro nišanio. Ako je tražio najčestijega, nije mogao naći drugog... Pavle nije imao ni kad da se načudi, ali se čudimo mi u zemlji u kojoj je neprirodna smrt postala najprirodnija. Istina, za Pavla je lako znati zašto je ubijen u zemlji u kojoj ni mrava nije zgazio. Ubijen je zato što je bio jagnje, jagnje Božje, a svako jagnje umire svojom smrću, uvek umesto drugoga i svoju sudbinu ne može da promeni.
Reči velikog pesnika Matije Bećkovića, izgovorene kraj odra mučki i kukavički ubijenog saveznog ministra odbrane, kao da su nagovestile sve ono što će se kasnije događati - da se do danas ne zna ko je zločinac, da se ne zna koji je motiv, a još manje ko je naručilac likvidacije. Zašto baš Pavle i zašto tada?
Odgovor je trebalo da pronađu policija i vojni organi bezbednosti. Svi su očekivali da će na rasvetljavanju nezapamćenog zločina zajedno da rade, razmenjuju podatke, ubrzo uhvate ubicu... Saradnje, međutim, nije bilo. Zašto? Kome je tako odgovaralo?
Pripadnici MUP Srbije, zaduženi za rasvetljavanje ubistava, nisu mogli da provere podatke iz domena vojnog poslovanja, sklapanja ugovora, nabavke oružja... Vojska nije imala upliv u podzemlje, nije imala operativne podatke neophodne za sam početak istrage... Svako je radio, čini se, zasebno, krio saznanja od druge strane (kao da nisu na istom zadatku), pa su takvi bili i rezultati. Nikakvi. Zajednički tim do danas nije osnovan.

IZVIĐAČI TERENA
TOKOM prošle godine u Saveznoj skupštini formiran je Anketni odbor, koji je trebalo da ispita na koji način i do kojih saznanja je došla istraga o smrti Pavla Bulatovića. Saslušani su mnogobrojni svedoci, načelnici ključnih odeljenja, kako u vojsci, tako i u policiji. Došlo se do podataka koji su do tada bili nepoznati za širu javnost, čak je imenovan i glavni osumnjičeni, ali čvršćih dokaza (opet !) nije bilo!
Interesantnu izjavu pred Anketnim odborom je dao pukovnik Svetko Kovač, načelnik Odeljenja bezbednosti u Saveznom ministarstvu odbrane. On je izjavio da je utvrđeno da su dan pre ubistva u restoranu bile osobe, za koje se pretpostavlja da su izviđale teren pre zločina.
Na sam dan likvidacije oko **Rada** su primećena dvojica ljudi, koji su, verovatno, bili na istom zadatku. Začuđuje i činjenica da njihov opis postoji, ali da nikad nisu identifikovani. Čak je i zločinac (ili njegov neposredni saučesnik) viđen?! Jedan instruktor vožnje, koji je bio na poligonu autoškole kod Sportskog centra **Banjica** primetio je, posle rafala, pogurenu figuru koja pretrčava teren stadiona i beži u obližnju šumu.
Pukovnik Kovač upoznao je članove odbora i sa jednom neobičnom, i malo poznatom metodom rada policije. Reč je o analizi rada mobilne telefonije. Poseban uređaj automatski registruje razgovore, ali ne tonski, već samo koji su brojevi mobilnih telefona bili u kontaktu. Na ovaj način je utvrđeno da su u zoni ubistva, odnosno bližoj okolini, u tom trenutku bili mnogi ljudi iz beogradskog podzemlja.

SVEDOČENJE PUKOVNIKA KOVAČA
REGISTROVANO je 13 ljudi iz ekipe Zorana Uskokovića Skoleta, 12 iz klana Zorana Davidovića Ćande, kao i trojica iz grupe izvesnog Kavaje. Prva dvojica, kao što je poznato, ubijeni su neki mesec kasnije. NJihova smrt, koliko se danas zna, nije imala veze sa atentatom na Pavla Bulatovića.
Izveštaj Anketnog odbora obelodanio je i da postoji svojevrsni trag, odnosno otisak dlana na gelenderu na tribinama sa kojeg je pucano na saveznog ministra odbrane. Ipak, ispitani nisu znali da kažu da li se radi o otisku koji je ostavio ubica. Pukovnik Milenko Erčić, u vreme zločina, bio načelnik Uprave kriminalističke policije SUP Beograd, objasnio je da je reč, zapravo, o delu otiska dlana, koji bi mogao da se iskoristi samo ako bi se uporedio sa dlanom ubice. Moguće je čak i da ne pripada atentatoru. Otisak je upoređivan i sa otiscima viđenijih kriminalaca, pa i potencijalnih ubica, ali to nije dalo rezultate.
Do kakvih je podataka došao Anketni odbor o mogućim egzekutorima? Pukovnik Kovač je izneo podatak da je bilo nekoliko osumnjičenih, ali da se najviše sumnjalo na Ivana Delića iz Budve.
- Najviše podataka koje smo dobijali odnosilo se na Ivana Delića - naveo je pukovnik Kovač. - Neki čak tvrde da je 100 odsto on. Mi, međutim, ne možemo tako reći. Znači, njega smo imali u proceni i radili smo u tom pravcu. Međutim, mi nemamo te podatke da bismo kazali da je on.
Pukovnik Kovač je ispričao da se sumnjalo i da je neposredni počinilac Mirko Tomić Bosanac (ubijen sedam dana posle atentata), ali i da su u tom kontekstu spominjani i Vlado Japanac i Željko Crnogorac, tačnije Mihajlović. Ipak, najviše pažnje izazivali su, pre svega, Delić, a potom i Tomić.
Pokušano je i da se otisci ove dvojice uporede sa nađenim otiskom na gelenderu. Pokazalo se da ne pripada Tomiću, dok se za Delića to nije moglo da utvrdi, jer crnogorska policija nije dostavila otisak njegovog dlana, a u Srbiji nije bio evidentiran.
Sa druge strane nikakva veza nije nađena između smrti Pavla Bulatovića, i tri nedelje ranije ubijenog Arkana. NJih dvojica, kako je utvrđeno, nisu se ni družili. Ipak, policija je u pronalaženju mogućeg motiva u obzir uzela jednu drugu likvidaciju - ubistvo Darka Ašanina, Bulatovićevog bliskog rođaka.
- Darko Ašanin je bio u sudaru sa Acom Đukanovićem, bratom Mila Đukanovića, po pitanju biznisa, a verovatno i po političkoj opciji. Onda je likvidiran - ovako je, u najkraćem, rekao general Aleksandar Vasiljević, zamenik načelnika Službe vojne bezbednosti. - Taj elemenat je bio prisutan u procenjivanju iz kojih bi se struktura eventualno moglo nešto planirati prema pokojnom Pavlu, ako se zna da je Aco Đukanović čovek za koga se pretpostavlja da stoji iza likvidacije njegovog sestrića, odnosno Ašanina.
Sa druge strane, u pronalaženju motiva, za ubistvo saveznog ministra odbrane, krenulo se i od činjenice da je on u određenim političkim krugovima slovio kao protivnik aktuelne vlasti u Crnoj Gori. U treću grupu razloga za Bulatovićevu likvidaciju smešteni su poslovi koji su obavljani u Ministarstvu, tačnije, sklapanje ugovora za nabavku vojne opreme i naoružanja, ali i za njihovu prodaju u inostranstvo.
Motivi su nabrojani, kao i mogući atentatori. Ipak, niko nije priveden pravdi. Ili su ovde zločinci toliko savršeni, da ne prave ni najmanje greške, ili su naše vojne i policijske snage nesposobne. A, možda je nekome i odgovaralo da se ubistvo ministra vojnog nikad ne reši. Budućnost će pokazati ko je u pravu.

NASTAVLJA SE