Rafal u Bosanca

MIRKO Tomić Bosanac (30), iz Zemuna, čovek čije se ime na neki način vezivalo za smrt saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovića i likvidaciju Željka Ražnatovića Arkana, i sam se našao na meti nepoznatih ubica 13. februara 2000. On je važio za vođu “zemunskih momaka”, koji su u mnogim poslovima tesno sarađivali sa Surčincima, ali nikada nije dokazano da je učestvovao u smaknućima za koja su ga “prozivali”.
Tomić je ubijen po novom “receptu”, do tada ne viđenom u obračunima, ali mnogo puta korišćenom u kasnijim razračunavanjima. Vođa Zemunaca bio je u svom automobilu “golf”,koji se kretao novobeogradskim Bulevarom Nikole Tesle, iz pravca Zemuna. Bilo je oko 20.30 sati, kada mu se, iznenada, sa leve strane, lagano približavao nepoznati automobil. Pogledao je nakratko u retrovizor, i ne sluteći opasnost nastavio dalje da vozi.
U trenutku, kad su se dva automobila kretala uporedo, na vozilu u kojem je bio ubica, počeli su da se spuštaju prozori na zadnjem sedištu. Izvirila je zlokobna cev, a odmah zatim odjeknuo je i rafal. Smrtonosni hici probili su vrata i staklo “golfa” i pogodili Tomića u grudi. Iako smrtno ranjen Bosanac je nastavio da vozi, ali je ubrzo izgubio kontrolu i autom udario u banderu, nedaleko od nekadašnje zgrade CK.
Ubica i njegov saučesnik, koji je bio za volanom automobila, nastavili su mirno dalje, ka centru Beograda. Dosije o ovom zločinu, kao i mogući počinioci dobili su oznaku - NN.

SUSRET U “INTERKONTINENTALU”
UTVRĐENO je da ubica nije želeo ništa da prepusti slučaju. Na Tomića je ispaljeno oko 30 metaka iz automata. Očevidaca likvidacije nema, a nisu pronađene ni čaure. Ipak, nekoliko dana kasnije obelodanjen je i podatak
da je policija u blizini mesta zločina, u žbunju, pronašla “kalašnjikov” iz kojeg je, kako su ustanovili veštaci, pucano na Tomića.
To će biti od male koristi istražnim organima. Otisaka na njemu nije bilo, niti nekih drugih obeležja koja bi mogli da ukažu iz kog je okruženja zločinac, ili na neki drugi trag. Prilikom uviđaja u žrtvinom automobilu, ispod vozačkog i suvozačkog sedišta, nađena je veća količina novca - oko 20 hiljada nemačkih maraka.
Mirko Tomić Bosanac je bio dobro poznat beogradskoj policiji, ali nema podataka da je bio osuđivan. Bio je blizak sa pokojnim Aleksandrom Kneževićem Kneletom (likvidiran u “Hajatu), posle čijeg je ubistva, u besu, polupao nekoliko “mercedesa” ispred hotela. Zna se da je zbog nekih prekršaja oko dve i po godine proveo u nemačkom zatvoru.
Ovaj momak, za koga su neki tvrdili da pripada zemunskoj ekipi, a za neke je čak bio vođa, i pre smrti je bio na meti raznih napadača. Prvo su mu ispod automobila postavili eksploziv, a u sukobu sa jednim od veterana zemunskog asfalta Draganom Ugarkovićem Ugarom, ranjen je u nogu. Jedno vreme Bosanac je bio i suvlasnik splava “Pjer Karden” (danas “Prestiž”).
O njegovim poslovima gotovo se ništa ne zna, osim da su bili nelegalni. Bio je i strastven kockar. Za veče je znao da izgubi i po nekoliko stotina hiljada maraka. Na dobre i bogate partije išao je i u Novi Sad. I te noći kada je ubijen krenuo je u taj grad. Ipak, prvo je krenuo u Beograd da “pokupi” prijatelja. Na tom putu je i ubijen.
Sve ove podatke policija je uzimala u obzir prilikom traženja motiva za njegovu likvidaciju. Ali, tokom istrage na površinu su isplivali i drugi, možda čak i ozbiljniji, ali i zabrinjavajući podaci. Neki ljudi su tvrdili da on ima veze sa atentatom na saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovića, a viđen je i u hotelu “Interkontinental” sat vremena pre nego što je ubijen Željko Ražnatović Arkan. Njih dvojica su se čak i pozdravila.

CRNA SERIJA OBRAČUNA
NIKO ne zna tačno danas da kaže na koji način je Tomić doveden u vezu sa mučkim zločinom u restoranu “Rad” i Bulatovićevom smrću. Ipak, tokom ispitivanja vojnih i policijskih čelnika pred Anketnim odborom Savezne skupštine, koji je formiran na inicijativu Srpske radikalne stranke, pukovnik Svetko Kovač, pripadnik Službe bezbednosti Vojske Jugoslavije, imenovao je pored Ivana Delića, i Tomića kao potencijalnog egzekutora.
Niko, međutim, nije rekao da li su i kakvi dokazi ili indicije koji ukazuju da je on počinilac zločina. NJegov otisak dlana upoređivan je sa onim nađenim na gelenderu tribina, sa kojeg je ubica pucao, ali se nisu “poklopili”. To, naravni ništa ne znači. Nađeni otisak i nije morao da pripada zločincu, bez obzira da li se radilo o Tomiću ili ne.
Upućeni u dešavanja u beogradskom podzemlju tvrdili su, takođe, bez dokaza, da je Mirko Tomić ubijen zbog Željka Ražnatovića Arkana. Jedni su tvrdili da je pripadao grupi koja je organizovala njegovu likvidaciju u “Interkontinentalu”, drugi da se Tomićevim smaknućem “uklanjaju tragovi” tog zločina, a pominjala se i osveta.
Posle Ražnatovićeve smrti i atentata na Bulatovića, usledila je čitava serija smaknuća na beogradskim ulicama. Jedan za drugim ubijeni su prvo Tomić, a odmah zatim i Radoslav Trlajić, poznatiji kao Bata Trlaja, Branislav Lainović Dugi, Zoran Davidović Ćanda, Zoran Uskoković Skole... Policija je u svim ovim ubistvima prepoznala isti “rukopis”, pa možda čak i motiv.
- Prva veza između svih tih ubistava je što su “urađena” krajnje profesionalno - ispričao je pred članovima Anketnog odbora potpukovnik Mijodrag Gutić, tada načelnik odeljenja za rasvetljavanje ubistava SUP Beograd. Na pitanje lidera radikala koja je bila osnovana sumnja, ko ih ubija, s obzirom “da su oni već imali ruke umazane krvlju i bili sumnjivi za neke likvidacije, i da je reč o najgorim kriminalcima”, potpukovnik Gutić je rekao:
- Osnovana sumnja je da je to zbog Arkanovog ubistva.
Dr Vojislav Šešelj je naglasio da “to svi znamo” i insistirao na odgovoru da li je u pitanju osveta ili prikrivanje tragova. Nekad prvi čovek za ubistva beogradske policije doslovce je izgovorio:
- Pre ovo prvo, osveta.

(Nastavlja se)