Hici u crnog gusara

Piše Zagorka Uskoković


SUROVI obračuni **biznismena** sa ovih prostora oko preraspodele profita preselili su se i u okolne zemlje. Pod još nerazjašnjenim okolnostima u najlepšem delu Atine, u Glifadi, 17. oktobra 2000. godine ubijen je Vladimir - Vanja Bokan (40), čovek za koga se govorilo da je jedan od najbogatijih ljudi na Balkanu.
Osim šturog policijskog saopštenja u kome se navodi da je Bokan likvidiran iz automatskog oružja, ispred svoje kuće, i to jedan sat posle ponoći - sve ostalo se nagađa. Prema sadašnjim informacijama ovaj kontroverzni srpski biznismen izašao je iz svoje velelepne kuće oko ponoći. Supruzi Sanji i majci Olgi (koja mu je bila u poseti), rekao je da ide da se prošeta po Glifadi, inače atinskom mondenskom letovalištu.
Seo je u crni **mercedes** i krenuo prelepim ulicama. Sat kasnije vraćao se kući. Iznenada, toplu atinsku noć presekli su snažni rafali. Ubice su čekale, sakrivene nedaleko od Bokanovog doma. Tražile su pogodan momenat, trenutak njegove nepažnje, da sprovedu pakleni naum. U trenutku kad je pokušao da parkira automobil, otvorili su vatru.

OGROMNO BOGATSTVO
ATINSKA policija ubrzo je nekoliko kilometara unaokolo blokirala taj deo grada. Nekoliko sati trajao je uviđaj. Kao bomba odjeknula je vest o zločinu i za nekoliko minuta prostrujala je celom Grčkom. U ovom delu sveta Bokana su svi, zbog poslova, znali i zvali Crni Gusar.
Ime Vladimira Bokana među poslovnim svetom ne samo u Atini, već i Evropi, i to onog čiji se biznis odvija često na samoj ivici zakona (neko će reći i da je nelegalan) izgovarano je i sa strahopoštovanjem. On je za vrlo kratko vreme izgradio pravu imperiju, a bogatstvo mu se procenjivalo na 500 miliona dolara.
Jugosloveni koji žive u Grčkoj sa velikom tugom primili su vest o njegovoj tragičnoj smrti. Mnogi su u njemu videli pravog zaštitnika, koji nije štedeo pare i vreme **kad su u pitanju naši ljudi**. Niko mu nije zamerao zbog **sumnjivih poslova**, jer, kako su naglašavali, **pošteno čovek i ne može da se obogati**. Za razliku od **običnog sveta**, jugoslovenski kriminalci **na privremenom radu u Atini** nisu imali lepo mišljenje o njemu.
Pričalo se da je Bokan povezan sa crnogorskom mafijom i da je najviše **radio** sa cigaretama i naftom. Otud mu i nadimak Gusar. Pored ovih **poslova** imao je i špeditersku firmu sa desetinama kamiona i šlepera. U njegovom vlasništvu bilo je i nekoliko aviona tipa **iljušin**, kojima je, navodno, obavljao najkrupnije poslove.
Povezivali su ga i sa Stankom Subotićem Canetom i to oko poslova sa cigaretama, a o njemu je pričao i Srećko Kestner, koji je javno progovorio o krijumčarenju cigareta pod **blagoslovom** crnogorske vlasti. Za Bokana se govorilo i da je blizak sa predsednikom Crne Gore Milom Đukanovićem i da njihovi susreti nisu bili samo prijateljski, već i poslovni.
Bokan je imao razgranate poslove i u Beogradu i Novom Sadu. Mnogi elitni lokali, tržni centri i butici pripadali su njemu, iako su se zvanično vodili na druga imena. Posedovao je i čitavu distributivnu mrežu za prodaju štampe. NJegova firma **Štampa komerc** raspolagala je sa više od hiljadu i po kioska, od kojih je gotovo polovina bila u Beogradu.

SUKOB SA ARKANOM?
POSLE Bokanove smrti mnogi su tvrdili da je imao i mnogobrojne poslovne veze sa Markom Miloševićem, sinom bivšeg predsednika SRJ. Mlađani Milošević je, navodno, često bio gost u Bokanovoj kući u Atini. Agencija Rojters, izveštavajući o njegovoj smrti, navela je i da je **ubijeni Jugosloven u Atini imao veze sa bivšim predsednikom SRJ Slobodanom Miloševićem**.
Sa druge strane, atinska policija je iznela sumnju da su Bokana likvidirali ljudi iz podzemlja i da **njegovo ubistvo nije u vezi sa dešavanjima u Jugoslaviji**. Grčki mediji, pored ostalog, Crnog Gusara su vezivali i za pranje novca i krijumčarenje. Interesantno je da je Bokan samo nekoliko sati pre smrti bio gost jedne atinske TV stanice gde je javno progovorio o švercu nafte i gde je izneo podatak da raspolaže dokumentacijom koja može da objasni na koji su način u vreme sankcija neke visoke ličnosti grčkog poslovno-političkog sveta pomagale u tom švercu.
Mnogi su se pitali, posle njegove likvidacije, zašto se Bokan preselio u Atinu? U Beogradu je važio za izuzetno moćnog i uspešnog. Podzemlje je za njega čulo osamdesetih, kada je počeo da se bavi poslovima do tada rezervisanim samo za **krupnije ribe**. Početkom devedesetih godina lakše je ranjen u nekoj **sačekuši** u Bulevaru revolucije i od tad se ređaju njegovi sukobi sa najvećim imenima beogradskog podzemlja.
Sredinom devedesetih u hotelu **Hajat** sukobio se sa Rankom Stanišićem, poznatijim kao Raka Dilinger. Upućeni tvrde da su sevale pesnice, ali i pištolji. Poslednji veći sukob Bokan je imao sa Željkom Ražnatovićem Arkanom. Zakačili su se u hotelu **Interkontinental**, **radilo** je i oružje, ali se sve završilo bez većih posledica.

SRPSKI ONAZIS
PRIČALO se kasnije da je baš zbog sukoba sa Arkanom odlučio da ode u Atinu. Za manje od godinu dana dobio je i njihovo državljanstvo. Vrlo brzo se pročuo po uspešnosti i bogatstvu, a mediji su ga prozvali i **srpskim Onazisom**. Nekako u to vreme osnovao je i firmu u Panami, navodno u pitanju su bili brodovi. Ipak, cigarete i nafta su bili ti koji su donosili najveću dobit.
- Cigarete dobijam iz Amerike i legalnim putem ih preuzimam u Roterdamu - pričao je otvoreno Bokan. - Zatim te cigarete, koje su formalno namenjene Rumuniji, transportujem u Crnu Goru, a odatle ih prodajem u Italiji. Jedan deo određenim kanalima je stizao i u Beograd.
Na sličan način, tankerima, tokom sankcija, u Jugoslaviju je stizala i nafta. Ipak, ako je verovati Srećku Kestneru, u jednom momentu neko je procenio da je Bokan smetnja i **uklonio** ga iz posla sa duvanskim dimom. Navodno, Đukanović je na njegovo mesto ubacio Stanka Subotića Caneta.
Za Bokanovo ime vezivao se, doduše bez opipljivih argumenata, i šverc oružja za Crnu Goru. O tome se dosta šuškalo, ali niko javno nije govorio sve donedavno. Pričalo se i da je u Grčkoj sarađivao sa Zoranom Uskokovićem Skoletom, kao i Andrijom Draškovićem (prvi je ubijen, drugi u zatvoru). Interesantno je da su obojica pominjana kao organizatori Arkanovog ubistva, a, navodno, u toj likvidaciji udela je imao i Bokan.
Ime Crnog Gusara vezivalo se i za biznismena Miliju Babovića, ali i Baju Živanovića, suvlasnika **Verano motorsa**. Sa mnogim beogradskim poslovnim ljudima bio je u kontaktu. Verovatno, u imenima Bokanovih prijatelja i saradnika (naravno i neprijatelja), ali i poslovima kojima se bavio, treba tražiti razloge njegovog ubistva.

Nastavlja se