Serija surovih ubistava

KO je i zašto ubio Nenada Bukinca, vlasnika firme **Bejz internešnal**, njegovu suprugu Pinalopi Papanaku i sekretaricu Slađanu Jevtić - do danas je ostalo nepoznato. Nezapamćen zločin dogodio se u prostorijama firme u Ulici Ivana Ribara 98 u Novom Beogradu, a jedino se zna da nije u pitanju pljačka.
Tri beživotna tela slučajno je našao knjigovođa preduzeća, koje se bavilo uvozom, izvozom, kao i prodajom obuće na malo i veliko. Pretpostavlja se da je masakr počinjen između 7.30 i 11.45 sati, kao i da ubica nije ni ulazio unutra, već da je pucao sa vrata. Troje ljudi ubijeno je iz automata **hekler** sa prigušivačem, a ispaljeno je oko 20 hitaca, kalibra devet milimetara PARA.
Jedan od stanara okolnih zgrada ispričao je policiji da je video muškaraca kako iz pravca kancelarije ove firme ide preko travnjaka i ulazi u automobil na obližnjem parkingu. Bilo je nešto posle devet sati, pa je moguće da su u tom vremenu Nenad, Pinalopi i Slađana i ubijeni. U kancelariji nije bilo premetačine, a i novac nije diran, pa je odbačena mogućnost da je zločin izvršen iz koristoljublja.
O supružnicima Nenadu i Pinelopi, inače Grkinji, svi su govorili najlepše. Iza sebe su ostavili troje maloletne dece, a za njihova imena nisu vezivane nikakve afere i skandali. Živeli su skromno i povučeno, vozili **peglicu** i nisu imali nikakvo bogatstvo. Ipak, i kao takvi nekome su smetali. Kome? Odgovora još nema.
Dve hiljaditu godinu obeležile su mnoge likvidacije, čiji su direktni akteri i egzekutori i dalje nepoznati. Osim **zvučnih imena**, padale su i glave mladića za koje se govorilo da su **sitne ribe** i koji su, kao po pravilu, bili poznati policiji zbog manjih krivičnih dela. Pa, i njihove ubice nisu pronađene.

OBRAČUN NA VIDIKOVCU
DEJAN Plavšić Plavi smrtno je ranjen 31. maja oko 23.30 sati na raskrsnici ulica Kneza Višeslava i Partizanske, na Vidikovcu. On je bio u svom BNJM kada su mu ubice iznenada prišle u drugom automobilu i zapucale. Korišćen je stari **recept**, pucanje iz kola u pokretu i to iz **kalašnjikova**. Iako je rekordnom brzinom Plavšić prebačen u Urgentni centar, posle nekoliko sati je izdahnuo.
Plavšić je bio dobro poznat policiji, mada se javno nije znalo čime se tačno bavi. Zli jezici i crne hronike povezivale su ga sa trgovinom narkoticima, ali zbog toga nikad nije osuđivan. Nekada je, navodno, bio blizak sa voždovačkim klanom, tačnije Romeom Savićem, koji je pod misterioznim okolnostima pronađen mrtav ispred svog stana 1993. godine. Tvrdi se i da je Plavšić pripadao ekipi Zorana Uskokovića Skoleta, koji je neki mesec pre toga na gotovo identičan način likvidiran.
Dve nedelje kasnije od ruku nepoznatog zločinca nastradao je i Nenad Brkić. Na njega je pucano ispred splava **Egzin**. Sa teškim ranama prebačen je u bolnicu gde je posle dvadesetak minuta preminuo. Zna se da je zločinu prethodila žestoka svađa, posle čega je Brkić ubijen. I njegov dosije je još otvoren.
Ispred zgrade u kojoj je stanovao, pet dana kasnije, likvidiran je Zoran Rosandić Roske. Nešto pre zločina on je parkirao svoj **golf 3**, na parking kod benzinske pumpe, na Trošarini, u naselju Banjica. U tom trenutku velikom brzinom naišao je **audi** sa dvojicom napadača. Iz automobila u pokretu otvorili su vatru. Utvrđeno je da je pucano iz **kalašnjikova** i po prvi put iz američkog automata **tompson**.
Rosandić je ubijen na licu mesta. Kod njega je pronađen i pištolj, ali nije stigao da ga upotrebi. I Roske je bio poznat policiji, ali uglavnom zbog sitnijih dela. Tvrdilo se i da je **solista**, odnosno da nije pripadao nijednoj prestoničkoj ekipi.
Početkom jula pod još nerazjšnjenim okolnostima na meti egzekutora našao se i Budvanin Todor Gardašević, kum kontroverznog biznismena Andrije Draškovića. On je ubijen na Dunavskom keju, nedaleko od hotela **Jugoslavija** oko 21 sat. Tvrdilo se da su u to vreme Gardaševiću prišla dvojica momaka i dok se jedan rukovao sa njim, drugi je izvadio pištolj i pucao mu u glavu.
Kad je žrtva pala na asfalt, ubica mu je ispalio još jedan hitac u potiljak. Za Gardaševića se govorilo da nije bio ni sa jednim klanom u zavadi. Sve nesporazume je rešavao mirnim putem. Interesantno je da je bio poznat kao čovek koji ne voli splavove, pa se sumnjalo da ga je neko namamio u klopku.

UBISTVO NIKOLE BANDE
GARDAŠEVIĆ je vodio poslovne knjige mnogih poznatih beogradskih lokala. Bio je snalažljiv i veoma sposoban, pa je sa bratom u rodnom gradu otvorio restoran. Za njega se govorilo i da nikad nije dolazio u sukob sa zakonom, niti je osuđivan. NJegov jedini **greh** očigledno je bilo kumstvo sa Draškovićem.
Krajem istog meseca, kod Fontane u Novom Beogradu, ubijen je Marko Medić, i to gotovo na istom mestu gde mu je nekoliko godina ranije usmrćen i rođeni brat Nikola. Marko je usmrćen sa tri hica u grudi, a ubica je i dalje u bekstvu. O Marku se pričalo da je važio za **jačeg** momka, koji nije pripadao nijednoj ekipi. Policija ga je nekoliko puta hapsila i privodila, ali nikad nije bio osuđen. **Padao** je, uglavnom, zbog sitnijih krivičnih dela.
Dok je sedeo u svom **golfu 3**, u Novom Beogradu, ubijen je 10. septembra Nikola Banda. Ubica je nedaleko od mesta zločina bacio **kalašnjikov** iz kog je pucao, a potom mirno odšetao ka Bloku 45. Pronalazak oružja nije, međutim, omogućio i hvatanje zločinca.
Banda je bio dobro poznat policiji. NJegovo ime vezivalo se i za nekoliko vatrenih obračuna, uglavnom na teritoriji Novog Beograda. Nikad nije osuđivan, ali se nekoliko sudskih postupaka vodilo protiv njega. Pričalo se da pripada novobeogradskom klanu.
Na meti surovih egzekutora, te 2000. godine, našao se i jedan prosvetni radnik. Profesor Fakulteta fizičke kulture u Beogradu Predrag Jokić, iz Mojkovca, ubijen je 23. oktobra oko 23.30 sati iz automata sa prigušivačem ispred svog stana u Balkanskoj ulici, u strogom centru Beograda. Ubica ga je pogodio sa tri hica u glavu, a tokom uviđaja u profesorovoj ruci nađeno je 230 dinara. I njegov ubica je nepoznat.
Na pločnicima Beograda, te godine, ostali su i jedan košarkaš, još jedan biznismen, a nestao je i istražni sudija Okružnog suda u Beogradu...

NASTAVLJA SE