Zločini

TOKOM prve polovine 2001. godine u Jugoslaviji je zabeleženo 14 ubistava koja su ponela crni epitet **spektakularna likvidacija**. U njima je usmrćeno 17 ljudi, a pored Beograda i Podgorice, ginulo se i na ulicama Budve, Jagodine, Valjeva, Požarevca, Čačka ...
Žrtve su uglavnom pripadale svetu podzemlja, ali i tajnih policijskih službi, sumnjivog biznisa, novinarstvu... Ova ubistva označena su kao zločini **visokog profila**, a počinioci do danas nisu pronađeni. **Rukopis** je gotovo identičan: žrtva se napada podmuklo, iz zasede, automatskim oružjem... Većina je pobijena u svojim automobilima, ili pored njih, bez mogućnosti za samoodbranu. LJudi su ubijani i ispred svojih domova, naočigled mnogih prolaznika, a opet **bez svedoka**.
Beogradska serija likvidacija prošle godine počela je 15. februara, kada su u Ulici kneza Miloša, u noćnim satima, ubijeni Milutin Šćepanović, zvani Mića Križan (31), i Gradimir Plakalović (36), obojica iz Obrenovca. NJih dvojica su bila u **mercedesu 600 SE**, kada je iz **fijata** u pokretu otvorena vatra, u blizini Ambasade Rumunije. Tom automobilu od te noći gubi se svaki trag.
Posle ispaljenih desetina metaka iz **kalašnjikova**, napadači su pobegli u pravcu mostarske petlje. Smrtno ranjeni Šćepanović, koji je bio za volanom, vozio je još sedamdesetak metara, a potom udario u banderu i zaustavio se. Sve se to dešavalo nekoliko stotina metara od zgrade MUP Srbije. Policijska patrola koja se gotovo istog trena stvorila kod **mercedesa** ugledala je dva beživotna tela. Za Šćepanovića i njegovog prijatelja (neki tvrde i telohranitelja) pomoći nije bilo. Izrešetani su na smrt.
- Šćepanović i Plakalović su dobro poznati policiji i osuđivani su zbog više krivičnih dela - rekao je tim povodom na konferenciji za novinare Goran Mijatović, iz Uprave kriminalističke policije SUP Beograd. NJegove reči potvrdio je i ministar Dušan Mihajlović, koji je naveo da je Križan odgovarao zbog nasilničkog ponašanja, iznuda, protivpravnog lišavanja slobode, odnosno kidnapovanja...

MUTNI POSLOVI
Prvi policajac Srbije tada je naveo i operativni podatak da se sumnja da se Šćepanović bavi preprodajom droge, kao i da nadziđuje zgrade i pravi stanove. Ovaj čovek, koji je bio mnogo poznatiji pod nadimkom Mića Križan, važio je za jednog od viđenijih ljudi u Obrenovcu, ali čiji su poslovi na samoj ivici zakona. Prozivali su ga da švercuje i trguje naftom i da je u tom **biznisu** tesno sarađivao sa nekim ljudima iz bivšeg režima.
Ministar Mihajlović je tada izneo podatak i da je Šćepanović pričao da je član jedne važne partije (navodno JUL), da pomaže njihov rad, kao i da je sponzorisao fudbalski klub i crkvu u Obrenovcu. Jedno je bilo sigurno - Križan je bio izuzetno bogat čovek i kao takav, očigledno, nekome se zamerio. Jer, svi se slažu, on je bio meta.
Godinu dana pre smrti na Šćepanovića je pucala nepoznata osoba. Pogođen je sa 11 metaka iz automata i sa teškim povredama glave i grudi prebačen u Urgentni centar. Preživeo je pravim čudom i to zahvaljujući izuzetnoj fizičkoj konstituciji. Na ovom slučaju policija gotovo i da nije radila, jer, kako je istakao Mihajlović, **Šćepanović nije hteo da sarađuje u otkrivanju napadača, pa je ta pucnjava ostala nerazjašnjena**. Nerasvetljen je ostao i dvostruki zločin počinjen nedaleko od sedišta srpske policije.
Policija je mesec i po dana posle dvostrukog ubistva na informativni razgovor pozvala dvojicu momaka sa Zvezdare -Sredoja Šljukića Šljuku i Srđana Axemovića Axima. Ispitivani su o ovoj likvidaciji, ali su obojica tvrdila da sa tim nemaju nikakve veze.
- Šćepanovića sam sreo možda dva, tri puta u životu -pričao je Šljukić novinarima.- Policajci su tražili i da idem na poligraf, ali sam iskoristio zakonsko pravo i odbio. Nisam pristao jer nisam želeo da navlačim bilo kakvu sumnju bez potrebe i ikakvog razloga. Odgovorno tvrdim da ja i moj drug Srđan Axemović ni direktno ni indirektno nemamo nikakve veze sa dvostrukim ubistvom.
Za rešavanje ovog slučaja ponuđena je i nagrada od 300.000 maraka, ali do danas niko nije dobio taj novac. Ista suma novca nudi se i za informacije o još dvadesetak ubistava, ali bezuspešno. Ubice su i dalje N.N.
Samo tri dana kasnije, u po bela dana, u Humskoj ulici broj 1, preko puta Teniskog kluba **Partizan**, likvidiran je Ginisov rekorder u stomačnim sklekovima - Miodrag Stojanović Gidra (51). Na njega je nepoznati napadač pucao iz pištolja oko 13.30 časova, a zatim pobegao automobilom koji nije imao registarske tablice.

ŠARŽER IZ **KOLTA**
Zločin se dogodio u trenutku kada je Gidra seo u svoj automobil **audi A4** i pokušao da pokrene motor. Sledećeg momenta, sa leve strane, približio mu se ubica i iz neposredne blizine, kroz zatvoren prozor auta, ispalio ceo šaržer. Tri metka pogodila su poznatog sportistu u glavu. Iako je Gidra ispod sedišta imao pištolj **ruger**, nije stigao da se odbrani.
Neki od očevidaca zločina opisali su ubicu kao **mladića sa crnom kožnom jaknom, crnim kačketom i tamnim naočarima za sunce, visokog oko 185 centimetara**. Opis, međutim, nije pomogao u njegovom pronalaženju i hvatanju. Jedino je utvrđeno da je imao saučesnika koji ga je čekao u zelenom **micubiši koltu** i sa kojim je pobegao sa mesta zločina.
Gidra Stojanović, rodom iz Podgorice (imao prijavljeno prebivalište u naselju Bjeliši, kod Bara), iako uspešan sportista, imao je i policijski dosije. Osuđivan je zbog raznih krivičnih dela, a povezivan je i sa obračunom u novobeogradskom hotelu **Putnik** leta 1995. godine, kada je ubijen Mihajlo Divac, vođa novobeogradskog klana.
Gidra je sportsku karijeru započeo kao bokser, a u
Americi je snimio i film **Rođen kao ratnik**. Prvi u Jugoslaviji doneo je **altimat fajt** - sport bez pravila - koji je uspešnu promociju imao samo dva meseca pre nego što će njegov promotor biti likvidiran.
Ako je za nekoga i postojala indicija zašto je ubijen,
toga kod Stojanovića gotovo da nije bilo. Jedini trag bile su nezvanične i polujavne priče da je učestvovao u nekakvoj kupoprodaji igrača, ali to nikad nije dokazano.
Pravi masakr na ulicama Beograda usledio je 11. marta,
kada su ubijeni Arkanov kum Milan Đorđević Bombona i njegovi prijatelji Dušan Milovanović i Miloš Roknić. Pravim čudom preživeo je Đorđevićev sin Nenad, koji je teže ranjen.

NASTAVLJA SE