Ubistvo pukovnika DB

NIKADA jedna likvidacija nije izazvala takvu političku krizu i skandal koji je nedeljama punio stupce novina, kao smrt bivšeg pukovnika Državne bezbednosti MUP Srbije Momira Gavrilovića Gavre (43). Verovatno bi i ovaj zločin bio predmet pažnje samo novinara crne hronike i kriminologa, da nekoliko sati pre smaknuća žrtva nije bila u kabinetu predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice.
Bivši radnik DB ubijen je na parkingu u novobeogradskoj Ulici Džona Kenedija, u momentu dok se vraćao iz prodavnice. Ubice, pretpostavlja se da ih je bilo dvojica, sačekali su ga oko 22.15 sati i zapucale iz automata **škorpion**. Tri hica pogodila su Gavrilovića u leđa, a četiri u glavu.
Gavra je u torbici koju je nosio ispod pazuha imao pištolj, ali su ga zločinci iznenadili dok je u obe ruke držao kese sa namirnicama, pa nije stigao da ga upotrebi i tako pokuša da se odbrani. Pretpostavlja se da je jedan od egzekutora prišao Gavriloviću s leđa, dok je drugi stao ispred njega. U unakrsnoj vatri on, jednostavno, nije imao šanse da preživi.

**GOVOR** ŠKORPIONA
SMRTONOSNE hice, kalibra 7,65 milimetara, gotovo da niko nije čuo, iako, po svemu sudeći, likvidatori nisu koristili prigušivač. U trenutku zločina, međutim, tuda su prolazili kamioni **Gradske čistoće**, koji su praznili kontejnere, pa od buke niko nije čuo pucnje. Interesantno je da je pod sličnim okolnostima ubijen i Žika Petrović, dugogodišnji direktor JAT. Ni hice u njega niko nije čuo, takođe, zbog vozila **Čistoće**.
Više od same Gavrine smrti, javnost je uzrujala činjenica da je istog dana kad je ubijen, bio u kabinetu predsednika SRJ i razgovarao sa njegovim najbližim saradnicima. Tom prilikom, kako je navedeno, on je ostavio i ključna dokumenta o organizovanom kriminalu u Srbiji i njegovoj sprezi sa najvišim predstavnicima državnih organa. Nekoliko sati kasnije likvidiran je po svim mafijaškim pravilima. Bez svedoka i tragova.
Nedugo zatim usledio je prvi veći sukob između dve ključne članice nove demokratske vlasti, koji je prerastao u prvorazredan skandal na političkoj sceni Srbije. Jer, navodno, Gavra je ispričao ko je i na koji način iz Vlade Srbije povezan sa surčinskim klanom, ali i ne samo sa njim.
Po strani nije ostala ni policija. Na konferenciji za novinare javnost je obaveštena da je povodom smrti bivšeg radnika DB obavljeno više od 150 informativnih razgovora, kao i da je jedan od saslušanih video **jednu osobu kako beži sa parkinga u Ulici Džona Kenedija**. Operativci SUP Beograd dobili su opis tog muškarca, i, navodno, napravljen je foto-robot. Ipak, nije se maklo dalje od toga.
Naravno, i za rasvetljavanje ovog zločina, kao i desetak drugih, ministar policije Dušan Mihajlović raspisao je nagradu od 300.000 maraka. Do danas, međutim, niko nije dobio novac, jer dostavljene informacije nisu doprinele da se slučaj bivšeg pukovnika DB reši.

VEZE U PODZEMLJU
TOKOM višednevne istrage donekle je, međutim, rekonstruisan taj poslednji dan u životu Momira Gavrilovića. Oko 10 sati on je otišao u Palatu federacije na, ranije, zakazan sastanak u kabinetu predsednika Koštunice. Na taj susret odvezao ga je Branko Ćurčić iz Novog Sada, bivši komandant Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) MUP za Vojvodinu.
Prema rečima Dragana Karleuše, zamenika načelnika Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK), Ćurčić je nekoliko meseci ranije napustio policiju i zaposlio se u obezbeđenju biznismena Stanka Subotića Caneta. Iz Palate federacije Gavra je, potom, otišao do jednog prijatelja i ispričao mu o susretu sa Koštuničinim savetnicima. Navodno, razgovarali su o kadrovskim promenama u MUP Srbije, a Gavra je predlagao i koji bi ljudi mogli da se vrate u Resor državne bezbednosti. Tada je, kako se nagađa, dao podatke o povezanosti pojedinaca iz vrha policije sa mafijom.
Karleuša je ispričao i da se Gavrilović tog popodneva sastao i sa Vukom Stanišićem, koji radi kod Subotića, inače, sinom bivšeg načelnika DB Jovice. Ipak, svi ti detalji istrazi su bili od male pomoći. Uprkos tome, policija je, po prvi put, saopštila i neke detalje iz života žrtve.
Navedeno je da je Gavrilović bio u poslovnim vezama sa mnogim ljudima iz srpskog kriminala, da je bio blizak sa Vanjom Bokanom, ubijenim u Atini, Andrijom Draškovićem (osuđen zbog ubistva Zvonka Plećića), Stankom Subotićem Canetom... Navodno, Gavra je imao i nekoliko butika sa odećom ekskluzivnih svetskih marki.

SUMNJIVI POSLOVI
POLICIJA je navela i da je jedno vreme Gavrilović proveo na ratištu u Kninu, Slavoniji, Baranji, da se družio sa kriminalcima, ali i da je bio u vezi sa Zoranom Ristovićem Prikom, nekadašnjim pripadnikom **crvenih beretki** (njegovo telo, sa odsečenom glavom, pronađeno prošle godine u jednom potoku u Beogradu) i Branislavom Trojanovićem Trojketom, takođe nasilno usmrćenim, Željkom Ražnatovićem Arkanom, Milanom Milanovićem Mrgudom...
Čelnici MUP Srbije naveli su i svoja operativna saznanja da je Gavra učestvovao u nekim likvidacijama u prestonici, otmicama, ucenama, uterivanju dugova, da je kontaktirao sa krijumčarima droge, a povrh svega držao i privatan zatvor...
Povodom celog slučaja naciji se obratio i predsednik Koštunica. On je naveo da je u razgovoru sa njegovim saradnicima Gavrilović izneo zabrinutost zbog korupcije i prodora organizovanog kriminala u strukture vlasti. Beleške o tim razgovorima dostavljene su i Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu, ali je saopšteno da nema osnova za pokretanje postupka protiv bilo koga pomenutog u tom susretu.
Tužilaštvo je naglasilo da Gavrilović u kabinetu predsednika SRJ nije ostavio nikakva dokumenta, niti je pomenuo bilo koje ime iz Vlade Srbije ili drugog državnog organa koji je u sprezi sa čelnicima organizovanog kriminala. Ipak, proverena su međusobna poslovanja preduzeća koja je on pomenuo - **Jugopetrola**, Savezne uprave carine, Direkcije za puteve Srbije, preduzeća za puteve **Beograd** i firme **Difens**.
I dalje se, međutim, ne zna zašto je Gavrilović te treće večeri avgusta morao da bude likvidiran. Da li je životom **platio** ranije **dugove**, da li je suviše znao o mafiji ili mu je glave došla poseta kabinetu predsednika SRJ i susret sa njegovim savetnicima? A, možda su se interesi svih onih kojima je smetao, te noći, jednostavno, poklopili. Pukovnik DB je, po svemu sudeći, morao da umre.

NASTAVLJA SE