Greška ili krađa

Piše: Miša Ristović

RADOJKA i Milutin Manojlović iz Sokobanje, koji tvrde da im je tek rođena ćerka 1979. godine ukradena, pre nego što su pronašli svoju Nikoletu, otvoreno su pitali kako je moglo da dođe do toga da se u njenoj krštnici, izvađenoj krajem 2001. godine, potkradu drastične “greške”.
A upravo takve “brljotine” njih su naterale na krenu u potragu za kćerkom. Manojlovići su ukazivali i na naknadnu zabelešku u krštenici da je njihova Nikoleta umrla i da je njena smrt zavedena u matičnoj knjizi umrlih za 1979. godinu, pod brojem 2.222.
- Kako je onda pod tim brojem u knjizi umrlih evidentiran odrastao čovek? - pitao se Milutin. - Zašto je vreme rođenja deteta promenjeno? Zašto nema datuma na prijavi dece u SO Savski venac? Zašto potpisi moje supruge na prijavama dece nisu identični? Zašto su se pojedini službenici u SO Savski venac tresli i nervirali kada smo potražili dokumenta o našoj deci? Odakle tim službenicima pravo da pokušaju da pred nama menjaju i prepravljaju matične knjige, posle 22 godine? I šta su hteli da promene: vreme rođenja, matični broj, prijavu rođenja, prijavu o smrti, broj u knjizi umrlih i koji broj...?

ODOBRENA ISPRAVKA
UMESTO mnogih odgovora i objašnjenja, Odeljenje za opštu upravu opštine Savski venac, 11. januara 2002. godine, sa potpisom načelnika Snežane Tomašević, donosi jedno rešenje, koje revoltira Manojloviće, kojim se odobrava ispravka zabeleške činjenice smrti u matičnoj knjizi rođenih u rubrici “naknadni upisi i zabeleške”, na strani 43, pod tekućim brojem 2.334 za 1979. godinu kod upisa činjenice rođenja Niolete Manojlović, rođene 5. maja 1979. godine u Beogradu, Narodnog fronta 62, i to tekućeg broja matične knjige umrlih od 2.222 na 2.156.
U obrazloženju ovog rešenja ističe se da je na predlog matičara pokrenut postupak po službenoj dužnosti za ispravke činjenice smrti.
- U postupku je na osnovu izvršenog uvida u matičnu knjigu rođenih i umrlih, i spise matičnih knjiga, utvrđeno da je tekući broj matične knige umrlih 2.156 a ne 2.222, kako je to izvršeno u zabelešci činjenice smrti u MKR, a što se i dokazuje izvodom iz matične knjige umrlih opštine Savski venac, tek. br. 2.156/130 za 1979. godinu i drugim dokazima - ističe se u obrazloženju rešenja Odeljenja za opštu upravu opštine Savski venac.
Na ovako rešenje reagovali su Manojlovići žalbom u kojoj ističu da su pokrenuli tužbu kod OJT u Sokobanji, koja je 14. decembra prošle godine prosleđena Opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu. Zatražili su i ukidanje pomentuog rešenja jer bi se njime, kako su konstatovali, u potpunosti promenilo činjenično stanje, zbog kojih su i pokrenuli tužbu.
- U međuvremenu su ubeđivali i nas i javnost da nisu načinili greške - tvrdi Milutin Manojlović. - U prisustvu svedoka 21, decembra prošle godine na kompjuteru smo u prostorijama SO Savski venac videli da piše “Bez sudskog naloga ne može se dobiti izvod iz matične knjige rođenih za Nikoletu Manojlović”. Tog dana nismo mogli da dobijemo ni izvod iz matične knjige umrlih, a jedan službenik je čak pokušao pred nama da izvrši i određene ispravke! Narednog dana smo insistirali da nam se za Nikoletu izda bilo kakav dokument, pa dobijamo izvod iz matične knjige rođenih, gde smo odmah uočili silne nepravilnosti - različito vreme rođenja Nikolete, a u poređenju sa podacima MKR sina LJubomira različite godine oca i različite brojeve protokola smrti za kćerku.

POZNANSTVO IZ ŠKOLE
MANOJLOVIĆI kažu da su se zatim obratili Gordani Milanović, zameniku načelnika Odeljenja za opšte poslove SO Savski venac, koja im je objasnila da su njihovi podaci precizni i da će se uzaludno iscrpljivati u sudskom sporu. Na mnoga njihova pitanja, kako tvrde, Gordana Milanović nije imala odgovore pa im je mesto izvoda iz matične knjige urmlih izdala potvrdu o smrti Nikolete broj 256.
- To nam je bio jasan znak da treba početi potragu od bolnice, gde su rođenjem naše dece sve **greške** u dokumentaciji i započele - ističe Milutin. - Pored dobijenog izvoda iz protokola porođaja, od GAK **Narodni front**, u Institutu na neonatologiju zatražili smo i za LJubomira i za Nikoletu istorije bolesti. Posle desetak dana doživljavamo ovakvu situciju na Institutu - za žensko dete nema tražene istorije bolesti, osim da je otpušteno 25. juna 1979. godine. Posle nastale gužve i konsultacije sa svojim pretpostavljenim službenik Marjenka Lipovača izdaje nam dokument za koji je jedino i imala zvanično dostupne podatke. Umesto tražene istorije bolesti, izdaje nam za kćerku potvrdu o izlasku iz bolnice.
- Mi smo bili precizni i jasni. U navedenom zahtevu broj 626 tražili smo istoriju bolesti, a ne nekakve potvrde - ističe Milutin. - Onda se ispostavilo da je službenik napravio “grešku”, pa nam za žensko dete izdaje potvrdu umesto traženog dokumenta, a za muško ipak istoriju bolesti. Da je taj isti službenik imao istoriju bolesti i za našu kćerku sigurno bi nam je izdao, a ne nešto što nismo ni tražili.
Kad su potom počeli da upoređuju brojke iz raspoložive dokumentacije za takvu decu, učinilo im se da su otkrili šifrarnik kojim je bebi-mafija obeležavala gde se koje dete nalazi.
Nekako u to vreme, javila im se poznanica koja je dobro poznavala dr Aleksandra Marjanovića, lekara Instituta za neonatologiju, koji je 1979. godine potpisao potvrdu o smrti njihove kćeri. Rekla im je da je oduvek verovala da im je dete živo i da ga treba tražiti upravo u - Kruševcu!
Manojlovići su organizovali potragu u gradu pod Bagdalom i došli do podataka o jednoj porodici, koja je dosta teško dobila decu. Majka iz te porodice najpre je imala pobačaj, zatim je, zvanično u julu 1979. carskim rezom dobila devojčicu, a avgusta 1980. godine, opet carskim rezom, još jednu devojčicu.

ZAJEDNIČKI ROĐENDAN
DALJE traganje za tom porodicom dovelo ih je u Beograd. Ispostavilo se da je devojčica, koju su krstili kao Nikoletu, išla u istu srednju školu kao i njihov sin, njen mogući brat-blizanac LJubomir, koji se tamo školovao dok je bio stipendista Fudbalskog kluba Zemun. Oni su se znali sasvim površno, ali je to bilo dovoljno da sada uspostave drugarski kontakt.
Tako su Manojlovići, vremenom “dozirano”, preneli Nikoleti svoje pretpostavke i savetovali joj da potraži svoje podatke u matičnim knjigama u Kruševcu.
Marta ove godine, kada se Nikoleta obrela sa svojom sestrom u Kruševcu, posetila je matičnu službu, gde joj je rečeno da može da dobije i krštenicu, ali da ne može da vidi matičnu knjigu, bez obzira što je punoletna i što je ta knjiga javni dokument! Službenik joj je posebno naglasio da se, u slučaju usvojenja, knjige ne daju na uvid!
Potom je otišla u srednju školu, gde je zatražila da vidi podatke za sebe i svoju **beogradsku sestru**.
- U Nikoletinoj krštenici pisalo je da joj je otac rođen 1957, a majka 1956. godine, što je netačno - kaže Milutin Manojlović. - U sestrinoj krštenici bili su tačni podaci (otac 1948, majka 1960), s tim što je u toj krštenici navedeno i da je otac rođen u Ratkovcu (Orahovac - Kosovo), a majka u Kruševcu, dok u Nikoletinoj krštenici tih podataka nema.
- U prijavi rođenja Nikolete navedeni su datumi i mesto rođenja roditelja (oba u Kruševcu, što je netačno), a u krštenici tih podataka nema - predočava Milutin Manojlović. - U prijavi piše da roditelji stanuju u Kruševcu (bez adrese), a u krštenici je navedena i tačna adresa.
Kako je dobro poznato da se najpre ispisuje prijava rođenja, pa potom krštenica, Manojlovići veruju da je prvo sačinjena originalna prijava rođenja i da je iz nje uneta u krštenicu adresa roditelja. Onda je, po njima, originalna prijava uništena i nedavno je napravljen falsifikat, u kojem adrese više nema, ali postoji falsifikovan potpis majke.
Videvši sve to, Nikoleta je odlučila da za Uskrs dođe u Sokobanju, da bude krštena, i da sa LJubomirom, kao bratom-blizancem, proslavi zajednički rođendan.

PRVI SUSRETI
**BEOGRADSKA majka** i **sokobanjski roditelji** su se, na Nikoletino insistiranje, sreli 20. maja. Manojlovići kažu da su na taj susret došli sa mnogo papira i podataka, a da **beogradska majka** nije imala ništa od toga. Navodno je pričala da je u porodilište dovedena dve nedelje ranije, da se porođaja ne seća jer je bila pod narkozom, i da ne zna kada su joj doneli dete jer je **tri dana bila uspavana**.
U razgovoru je rekla za Nikoletu: **Mi smo je lepo čuvali**, a na primedbu da u kruševačkoj bolnici nema podataka o porođaju, uzvratila je pitanjem: **A šta će biti sa doktorima?** Kada je rečeno da su brat i sestra možda mogli da se zaljube jedno u drugo, odgovorila je: **Sada se znaju, pa neće!**

(KRAJ)