German po meri vlasti

PIŠE: RISTO GRĐIĆ

U LETO 1958. godine, dok sam se nalazio na letovanju u Miločeru, stiže vest da je patrijarh Vikentije umro. Ožalio sam ga iskreno kao svog dobrog prijatelja i dobronamernog čoveka, koga savremenici možda nisu razumeli, ali sve što vreme bude više odmicalo, bolje će se razumeti mnogi njegovi postupci.
Vrativši se u Beograd, zatekao sam predizborno vrenje. Kao prvi kandidat pojavio se episkop banatski Visarion, ali mu je rečeno da se povuče, što je on i učinio. Vlast je ovog puta želela za patrijarha episkopa žičkog Germana. Sve ono što se dogodilo prilikom izbora patrijarha Vikentija, ponovilo se, manje-više, i ovog puta. Pritisak na Sabor i izborno telo bio je veoma težak, i kad je na predlog mitropolita Nektarija doneta odluka da se odgodi izbor kandidata sa srede na subotu, to je shvaćeno kao prepad.
Isto kao i prilikom izbora Vikentija, predsednik Savezne verske komisije Dobrivoje Radosavljević je lično došao u Sabor i besomučnim rečima stao pretiti starcima, ako ne izmene odluku i odmah ne izaberu kandidate. Tad je episkop Vasilije pozvao Radosavljevića da napusti Sabor. Bio je odmah uhapšen. Tek na intervenciju samog kandidata Germana i na pritisak Saveta Sabora, Vasilije je pušten, ali je odmah donesena lista kandidata, među kojima je bio i German. Isto kao Josif, prilikom izbora Vikentija, Vasilije je ovoga puta mesecima držan na belom hlebu i stalno saslušavan od UDB-e u Banjaluci, dok se jedva nije spasao bede.
Tako je 13. septembra 1958. za patrijarha srpskog izabran episkop German.

RASKOL U AMERICI
IAKO sam episkopa Germana smatrao doraslim za taj položaj, meni se način njegovog izbora nije sviđao, ali to nisam ničim ispoljavao. Meni lično on je ranije činio izvesne usluge i uvek smo bili u prijateljskim odnosima, ali pošto mu za vreme kampanje nisam prilazio, on je valjda shvatio da sam protiv njega. Zato se nisam mnogo začudio kad na svečani ručak po izboru nisam pozvan. Isto nisam bio pozvan ni na prijem u Savezno izvršno veće. To je bilo prvi put da sam izostavljen u sličnim prigodama! Mogao sam pretpostaviti da sad više nisam rado viđen ni u Crkvi, ni van Crkve.
Start Patrijarha Germana nije bio osobito sretan. Počeo je s makedonskim pitanjem. Ono što je patrijarh Vikentije odugovlačio osam godina, on je rešio odmah. Makedonskoj crkvi je priznata potpuna samostalnost, jedino što je morala da priznaje zajedničkog patrijarha, kao patrijarha Srpske i Makedonske pravoslavne crkve. U ocenu ovog pitanja neću da ulazim. To će reći drugi, pozvaniji od mene, a reći će i istorija. Druga teška odgovornost koja se stavlja na pleća patrijarhu Germanu je rascep Srpske crkve u Americi. U maju mesecu 1963. godine održan je Arhijerejski sabor. Među ostalim, tu je saslušan referat mitropolita zagrebačkog Damaskina i episkopa bačkog Nikanora o prilikama u Američkoj crkvi, zapravo o episkopu tamošnjem Dionisiju, protiv koga se odavno vodi kampanja.
Već godinama stižu glasine o nemoralnom životu ovog srpskog arhijereja, koji svojim postupcima i načinom života ne čini čast Srpskoj crkvi. Još od 1948. godine prenosio sam patrijarsima Gavrilu i Vikentiju informacije koje sam dobijao od naših uglednih ljudi (Uroš Dučić, prof. Milivoje Kostić) o životu toga vladike. Začudo, protiv njega za ovih 18 godina nije vođen nikakav postupak. Naša Crkva nije imala hrabrosti da se u to upusti, bojeći se rascepa i odvajanja Srpske crkve u Americi od svoje matice, do čega tada sigurno ne bi došlo, jer za Dionisija nije bio niko.

OKALJAN DO GRLA
MEĐUTIM, sad je to pitanje postavljeno na dnevni red. Dionisije i njegova štampa tvrde da je to bilo na traženje i pritisak komunističke vlasti. Ceo postupak protiv Dionisija vođen je toliko nepravnički i nespretno da je Dionisije dobio dosta aduta za svoju tezu i te je adute umeo dobro da iskoristi. On, koji je svojim radom bio okaljan do grla, odjednom je preuzeo ulogu neustrašivog borca protiv komunista i, mesto da odgovara za svoja nemoralna dela i prisvajanje crkvene imovine, uzima u ruke barjak braniča srpskog nacionalizma i ugroženog srpstva. U takvoj situaciji njega Sabor stavlja pod sud i suspenduje, a istovremeno deli Američko-kanadsku eparhiju na tri eparhije: Istočnoameričku i kanadsku, Zapadnoameričku i Srednjezapadno američku eparhiju.
O podeli jedne američke eparhije na tri niko u Americi nije pitan, pa ni Srpski narodni sabor koji je, po Ustavu, važećem za Crkvu u Americi, nadležan da rešava o crkvenim pitanjima i njenom izdržavanju. Dakle, nije konsultovan onaj koji treba da plaća episkope i izdržava eparhije. To je mnoge naše stare iseljenike uzbudilo pa su neki samo radi toga stali na stranu Dionisijevu.
Naravno, da je Dionisije sve to dobro iskoristio i odmah se suprotstavio Saborskoj odluci o njegovom suspendovanju i stavljanju pod sud i odluci o podeli eparhije. Zadobio je čak većinu članova svoga Sabora. Među Srbima u Americi nastao je pakao. Podelili su se i zakrvili kao nikad dotad. Stupile su u akciju: novine, knjige, pamfleti, poslanice i svi ostali vidovi pismenosti. Dionisijevi ljudi su optuživali patrijarha Germana i Arhijerejski sabor da su u službi komunističkog režima i da rade po njegovom naređenju, a druga strana je optuživala svoje protivnike da cepaju Crkvu i stvaraju raskol...

ARHIJEREJE NA SUD
GREŠKE učinjene na početku svog delovanja, patrijarh German je svojim kasnijim radom znatno ispravio. Što je vreme odmicalo on je sve više pokazivao i svoje pozitivne osobine. Veoma je vredan i pokretan. Stalno obilazi crkve u Beogradu, a putuje i izvan njega. Bistar je i ume lepo da iskaže svoje misli. Lepa je pojava, a ume lepo i da služi. Voli blesak i sjaj. On je naš crkveni ceremonijal popeo na zavidnu visinu.
Kad je Makedonska crkva, kao poslušna službenica makedonske vlade i komunističkog režima u Republici Makedoniji, zatražila potpunu autokefaliju, dakle kidanje svih veza sa Srpskom pravoslavnom crkvom, iako je već imala potpunu samostalnost, samo uz priznavanje zajedničkog patrijarha, patrijarh German se sa celim Saborom tome energično odupro i čak makedonske arhijereje stavio pod sud. Uspeo je da sve pravoslavne crkve odbiju priznanje ovoj crkvi. Pritisak sa najviših državnih vrhova da se ovakva odluka povuče bio je veoma jak, a pretnje značajne, ali je on svemu tome odoleo: čak je odbio i poziv predsednika republike na prijem na kome je bio i makedonski arhiepiskop.

(Nastavlja se)