Špegelj traži - pobunu!

KAKO se situacija na severozapadnim predelima prethodne SFRJ zaoštravala i sve više mirisalo na rat i sukob koji će dovesti do njenog raspada, albanske organizacije su procenjivale da je došlo i njihovo vreme i da i Albanci treba da počnu vojne i oružane pripreme za secesiju Kosova i Metohije. Samo eliminisanje Albanaca iz svih institucija, ustanova i škola i njihovo dovođenje u podređen položaj što je delo političkih i intelektualnih krugova i vođa, dobro je došlo ekstremističkim grupama u okviru NPK koja je odlučila da krene u vojno organizovanje Albanaca.
Istovremeno, sve albanske političke grupacije na Kosovu i Metohiji i sva albanska vrhuška posebno se propagandno okomila na ondašnju Jugoslovensku narodnu armiju, kao jedinu kohezionu snagu, pridružujući se tako slovenačkim i hrvatskim secesionistima. Tražili su da se vojnici albanske nacionalnosti u JNA ne uključuju u oružane sukobe i u rat protiv Slovenije i Hrvatske. Pozivali su ih da dezertiraju i da izbegavaju odziv za služenje vojnog roka u JNA. Time su, zapravo, sve albanske političke grupacije stvarale političko-psihološku podlogu za pojavu ekstremizma i ohrabrivanje onih koji su smatrali da se inače jedinstveni albanski ciljevi mogu ostvariti jedino oružanim putem.

HAPŠENJE JAŠARIJEVE GRUPE
POSEBNO su ondašnji hrvatski zvaničnici, koji su organizovali pobunu protiv SFRJ, želeli da se kosovski Albanci podignu protiv Srbije i otvore takozvani južni front, šaljući im javne pozive da to učine. U nastojanju da i Albance uvuče u rat protiv ostatka Jugoslavije, najviše je bio zainteresovan hrvatski ministar odbrane Martin Špegelj.
Sa njim i ministrom za unutrašnje poslove Hrvatske Josipom Boljkovcem, u proleće 1991. godine, razgovarala je delegacija kosovskih Albanaca koju je predvodio Ibrahim Rugova. U toku čak 15-dnevnog boravka u Hrvatskoj albanska delegacija je tražila pomoć od predstavnika Slovenije i Hrvatske za rešavanje problema na Kosovu. Špegelj je govorio da bi u slučaju rata u Hrvatskoj i BiH **za Srbiju bilo katastrofalno da se organizuje još jedan front na Kosovu**. Zato je, kako je otvoreno rekao u razgovoru sa kosovskom albanskom delegacijom, za njega **od značaja da se organizuje pobuna na Kosovu**.
Neki bivši albanski oficiri, koji su iz JNA oterani zbog organizovanog separatističkog delovanja, među njima Naim Maljoku, na primer, zdušno su želeli da se na hrvatskoj strani uključe u taj rat, ali ne da bi se istinski borili već više da bi se **vežbali** za budući rat na Kosovu.
Upravo u to vreme i u tim okolnostima nagoveštaja raspada SFRJ kretale su u Albaniju prve grupe ekstremnih Albanaca sa Kosova da bi se pripremile za eventualno ratno rešenje, bolje reći, za terorizam kao efikasno sredstvo zastrašivanja, ubijanja, iseljavanja Srba i za unošenje nemira kod svih.
Jedna od prvih takvih grupa bila je ona iz Drenice, bolje reći iz sela Donjeg Prekaza i Kodre, koja 3. novembra 1991. godine odlazi u Albaniju na obuku, s namerom da stvori buduću albansku vojsku na Kosovu. U toj grupi bili su Adem Jašari, Sahit Jašari i Murat Jašari, Iljaz Kodra i Fadilj Kodra. Dakle, tri brata iz porodice Jašari iz Donjeg Prekaza i dvojica Kodra iz susednog sela Kodra. Prema srpskim izvorima, Adem Jašari je diverzantsko terorističku obuku u Albaniji završio krajem 1990, a početkom 1991. godine ušao na Kosovo sa činom majora armije Albanije.
Posle jednomesečne obuke u Albaniji, Jašarijeva grupa ilegalno se, kako je i otišla, vratila u Drenicu i započela naoružavanje. Državna bezbednost Srbije pratila je aktivnost ove grupe i organizovala njeno hapšenje 30. decembra 91. godine. Nažalost, u tome nije uspela. Jašarijeva grupa je pružila otpor i uspela da pobegne. Albanski izvori kasnije su ocenjivali da je taj prvi sukob sa srpskom policijom dobio veliki odjek u okolnostima kada su Albanci bili sve nezadovoljniji statusom i propagandno pumpani za pružanje otpora. Doduše, tad još takozvanog nenasilnog, ali je on svakako posejao prve klice potonjih, sve češćih oružanih obračuna.

ILEGALNA SKUPŠTINA NPK
POSLE tog prvog **okršaja** Jašarijeva grupa je prešla u ilegalu i iz nje krenula u terorističke napade. Sada albanska štampa na Kosovu otvoreno piše da je Adem Jašari predvodio mnoge akcije napada na srpsku policiju. Početkom 1990. protiv Jašarija podneto je čak šest krivičnih prijava zbog napada na organe reda.
Jašari se 1992. godine ponovo obreo u Albaniji radi nabavke oružja, mada, kako navode albanski izvori, tada **nije naišao na razumevanje** ondašnje zvanične Tirane. Bez obzira na tu tvrdnju, kasnije će se videti da su i civilne i vojne službe u Albaniji pružale zdušnu podršku albanskom terorizmu na Kosovu i Metohiji.
Budući da ih je srpska policija otkrivala efikasno, ne mogavši na Kosovu, te grupe su delovale uglavnom u inostranstvu. Ipak, na Kosovu je ilegalno odražna skupština ekstremne organizacije Narodni pokret Kosova, na kojoj je dogovoreno da se radikalizam pojača.
Grupacija NPK bila je zapravo jedna od motornih snaga potonjeg terorizam. Više potonjih vođa grupa potvrđivalo je da su imali veze sa NPK. Među njima Hašim Tači i grupa kojoj je pripadao. I Ramuš Haradinaj ističe da su pri toj organizaciji postojale posebne grupe za naoružavanje, za izradu planova delovanja i da je u jednoj od njih kreirano i ime i amblem buduće OVK. Pored nje, jedan od glavnih baza za potonje terorističke grupe i **albanske borce** bili su **Nacionalni pokret za oslobođenje Kosova (NPOK), koji je po brojnosti bio najjači, **Nacionalni front za oslobođenje Kosova** i još neke.

NA STRANI HRVATA
OD 1991. godine, Albanci se više nisu odazivali na pozive niti služili vojni vrh, ali se jedan broj organizovao i dobrovoljno borio protiv JNA u ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, na strani Hrvata i Muslimana. Prema nekim podacima, oko 5.000 Albanaca učestvovalo je na strani hrvatskih i muslimanskih formacija. Albanski izvori taj broj uamnjuju na oko 3.000, ali navode konkretne primere tog angažovanja. Neki su od njih tamo postali visoki oficiri i komandanti hrvatske vojske, poput generala Rahima Ademija i pukovnika Agima Čekua. Među dobrovoljcima na hrvatskoj strani kasnije među prvim rukovodiocima OVK bili su Fehmi Ladrovci, bivši oficiri Bisljim Zurapi i Haljilj Bicaj...


NASTAVLJA SE