Medalja bez traga

Piše: Dragana Savić
VELIKA jagma za Teslinom zaostavštinom nastala je odmah nakon njegove smrti. O tome je svedočio i nećak Nikole Tesle, Sava Kosanović, koji je u Birou za imovinu stranaca, gde je kasnije čuvano **brdo** dokumentacije slavnog naučnika, ispričao tamošnjem službeniku Volteru Gosaču, šta je učinio kad je saznao za Teslinu smrt.
Prema njegovom svedočenju, u Teslinu sobu je došao sa G. Klarkom, Kenetom Svizijem i predstavnikom **Šo Volker ko**, nadajući se da će pronaći Teslinu oporuku. Pretraživanju su prisustvovala i tri pomoćnika direktora hotela **NJujorker**. Među prisutnima bio je i predstavnik FBI-a, pa se već sutradan na Huverovom stolu nalazio detaljan izveštaj o svemu što se te večeri događalo u Teslinoj sobi.
Pošto je sef otvoren, Kenet Svizi je uzeo knjigu sa posvetom koju je poslao Tesli na njegov sedamdeset peti rođendan. Kosanović je poneo iz sobe tri Tesline fotografije, od kojih su dve bile uvećane fotografije iz novina. Prema predstavnicima hotela i Kosanovićevoj izjavi, ništa drugo nije odneto. Sef je zatvoren, a Kosanović je postavio novu kombinaciju za koju je samo on znao.

SEF - OTVARAN
Devetog januara, Gorsač i Bojs Ficdžerald, elektroinženjer i Teslin blizak prijatelj, zapečatili su svu njegovu imovinu i u dva kamiona prevezli je u skladište na Menhetnu, gde se već nalazilo, od 1934. trideset paketa sa Teslinim stvarima. I oni su, tada, zapečaćeni po naređenju suda.
Radi potpunije slike o tih ključnih nekoliko dana po Teslinoj smrti, navodimo i svedočenje Šarlote Mjuzar, još jednog značajnog učesnika ovog događaja.
**Kada sam stigla, u sobi sam zatekla Kosanovića, Keneta Svizija, bravara (za koga će kasnije utvrditi da ne zna ko ga je pozvao) i jednu drugu osobu, mislim da je to bio DŽordž Klark, ali on nije ostao duže. Saznala sam da su predstavnici policije i razni **vladini činovnici** bili tu ranije... Bravar je ponovo nameštao prekidače za novu kombinaciju koju je napisao i predao Nikoli Kosanoviću. Ova kombinacija mi je data kasnije na čuvanje i nije bila korišćena do 12. jula 1952. godine, kada je Kosanović ponovo otvorio sef u zgradi, u Beogradu, koja će postati Teslin muzej...**
Sef je prvi put otvoren kombinacijom koju sam sada predala komitetu preko Save Kosanovića, budući da se pretpostavljalo da sadrži ključeve koji bi bili potrebni za otvaranje raznih drugih kutija, sanduka itd. Međutim, svežanj ključeva nije bio u fioci u koju je odložen 8. januara 1943. Ključevi nisu nađeni nigde u sefu. Nakon pretraživanja, nađeni su u jednom od brojnih sanduka sa dokumentima. Edisonove zlatne medalje, koja je dodeljena Tesli 1917. god., takođe, nije bilo u odeljku. Medalja je nestala i nikada nije nađena, o čemu svedoči i FBI dokument 168. i 169.
Prema Mjuzarovoj, pre nego što je napustio SAD, 25. jula 1945, Kosanović je još jednom želeo da se uveri da je sve u redu sa Teslinom imovinom koja se nalazila u Menhetn skladištu. Isto je učinio i sa Teslinom urnom, koja je najpre sačinjena od oniksa, a kasnije u Beogradu zamenjena loptastom, srebrno-metalnom urnom, u krematorijumu u Fernklifu.

FBI - SNIMA
DOK je bio u skladištu, kaže Šarlota Mjuzar, Kosanović je zatražio da vidi Teslinu imovinu. Tada je od radnika prvi put saznao:**Nekoliko ljudi iz FBI je došlo noću i napravili su mnogo snimaka**.
Kasnije u Vašingtonu, 1950. Kosanović je od Edgara Huvera, tadašnjeg direktora FBI, tražio objašnjenje za ovaj postupak. Ali, kao što smo već naveli, dobio je odgovor da se tako nešto nije dogodilo.
Tih januarskih dana 1943. vašingtonski biro FBI-a išao je čak tako daleko da je njujorškom birou savetovao da diskretno preduzme korake sa javnim tužiocem da se Kosanović pritvori zbog navodne provale i da se dođe do različitih dokumenata koje je, pretpostavljali su, Kosanović uzeo iz Teslinog sefa.
Međutim, u centrali u Vašingtonu uskoro je doneta neobična odluka. Edvard Tam iz FBI-a u Vašingtonu, javio je D. M. Ledu iz njujorškog biroa da je čitav predmet predat u nadleštvo OAP-a, i zbog toga, pisao je Tam, **nema više razloga da se petlja oko toga**.
Uskoro je poznati američki inženjer dr DŽon Tramp, koji je tada radio u istraživačkom komitetu Biroa za naučna istraživanja i razvoj pri Ministarstvu za nacionalnu odbranu, pozvan da učestvuje u ispitivanju Teslinih naučnih radova. Zajedno s njim ispitivanju su prisustvovali i drugi stručnjaci: Vilis DŽordž, Edvard Palmer i DŽon Korbet.

**NIŠTA VAŽNO...**
DR DŽ.Tramp je ispričao da su tada pregledali samo one materijale koji su se zatekli kod Tesle u trenutku smrti. Svi su oni bili zauzeti zadacima koje je nalagalo ratno stanje, pa su verovali da će uvidom u poslednje Tesline radove moći da donesu valjanu procenu za eventualne druge mere.
**Posle pomnog ispitivanja**, pisao je Tramp, **moje je mišljenje da u naučnoj zaostavštini dr Nikole Tesle ne postoji ništa vredno za dalja istraživanja ili što bi moglo da se upotrebi protiv nas ako bi dopalo u ruke neprijatelja...**
Veoma opširnom dosijeu dr DŽ.Trampa priložene su i fotografije i mikrofilmovi ispitivanog materijala. Originalni dokumenti koje je Tramp tada pregledao danas se nalaze u Muzeju Nikole Tesle, u Beogradu. Posle toga, ostatak Tesline zaostavštine, februara 1943. godine, stavljen je na raspolaganje Savi Kosanoviću, o čemu svedoči i dokument FBI br. 174. i 181.

TESLINO TORPEDO
U JEDNOM od dokumenata FBI piše: **Ficdžerald (misli se na Brojsa D. Ficdžeralda, elektroinženjera, koji je bio blizak Tesli) je, takođe, znao da je Tesla zamislio i projektovao revolucionarni tip torpeda, koji trenutno ne koristi nijedna nacija. Ficdžerald veruje da do sada do ovog projekta nije došla nijedna država i da su kompletni planovi, specifikacije i objašnjenja u vezi s tim među Teslinim ličnim stvarima. Tesla je ranije,takođe, rekao Ficdžeraldu da ima nekih osamdeset kovčega, na različitim mestima koji sadrže nacrte i planove u vezi s eksperimentima koje je izvodio. Od FBI se traži da smesta kaže kakve akcije, ako su uopšte potrebne, treba da preduzme njujorško odeljenje FBI, u vezi s ovim predmetom**.

NASTAVLJA SE