Kinezi na Teslinim talasima

Piše: Dragana Savić
PO svemu sudeći, izgleda da su i Kinezi uspeli da ostvare krupne prodore u ovoj oblasti. Moguće je da su u tome čak pretekli ruske i američke istraživače.
Vest je objavljena avgusta 1999. U saopštenju se kaže da su kineski naučnici uspeli da ostvare perpetum mobile koristeći silu kosmičke gravitacije, što bi se moglo označiti kao početak radova na ostvarenju Teslinih teorija o skalarnim talasima i elektromagnetskom potencijalu vakuuma.
Tesla je pisao o skalarnim talasima još 1899. godine, a danas se smatra da je to bio i prvi korak ka razumevanju četvoro, pa i višedimenzionalnih svetova ali i ka jedinstvenoj teoriji polja, koja ni do danas nije zaokružena. Osnovna Teslina teza je da vakuum, po savremenim definicijama nulta tačka gravitacije ili stanje minimalne količine energije, ipak poseduje elektromagnetski potencijal i to dovoljno veliki da može da izazove stalne promene u vremensko-prostornim odnosima.
Ukoliko bi se potvrdilo da je Tesla bio u pravu, to bi nesumnjivo bio najveći prodor ljudskog znanja od vremena kada je čovek prvi put stavio prst na čelo i počeo da misli. U praktičnom smislu ovladavanje ovim silama moglo bi da donese najmanje dva ključna rešenja: neiscrpan izvor energije i
mogućnost ničim ograničenog kretanja kroz prostor i vreme. Kineski, kao i ruski stručnjaci tvrde da su uspeli bar u jednoj od ovih mogućnosti.

OSTVAREN PERPETUM MOBILE?
Prema ovom izveštaju, Kinezi su stvorili automobil koji kao energetski izvori koristi - kosmičku gravitaciju! Naučnici u odeljenju za proizvodnju mašina i elektronskih aparata u provinciji Henan objavili su vest da su već uspešno testirali revolucionarno motorno vozilo. NJegovu izradu je naručio Istraživački centar za visoku tehnologiju i trgovinu (nevladina kineska organizacija, kojom rukovodi dr Lei), a autor projekta je dr Liang. U tehničkom opisu automobila stoji sledeće:
**U ovo vozilo nije ugrađen pogonski sistem sa bilo kojim od poznatih vrsta goriva. Nema ni električni generator niti generator na solarnu energiju. Vozilu nije poterbna nijedna vrsta nuklearne, radioaktivne ili magnetne energije. Tokom rada za sobom ne ostavlja ni najmanju količinu tvrdog, tečnog ili gasovitog otpada**.
Prototip je prilično **kabastog izgleda: dug je gotovo četiri i po metara, širok metar i osamdeset, i visok metar i sedamdeset santimetara. Težak je tonu i po. NJegova nosivost je 500 kilograma i lako postiže brzinu od 220 km/h. I ono što je najzanimljivije, po izjavi njegovih autora, koristi energiju kosmičke gravitacije, što bi značilo da je ostvaren perpetum mobile ili princip neprekidnog kretanja na osnovu samo jednom date, početne energije. U saopštenju za štampu, povodom zvanične promocije vozila, pisalo je i sledeće:
**Ostvarenje motornog vozila koje koristi kosmičku gravitacionu energiju, je događaj koji će revolucionarno uticati na celokupan razvoj čovečanstva. Ovo vozilo je početak nove energetske ere, bez energetskih kriza i bez zagađivanja čovekove sredine**.
Vodeći svetski astrofizičar Stiven Hoking, objašnjavajući Teslinu teoriju energije vakuuma, koja se koristi u novim izvorima energije, rekao je:

OGROMNA ENERGIJA VAKUUMA
- Nevolja je u tome što se ne može precizno izmeriti energija nekog sistema u tačno određenom deliću vremena. Na osnovu toga znamo da vakuum nije potpuno prazan - jer tada uopšte ne bi imao energiju - već je ispunjen parovima **virtualnih** čestica i antičestica, koje se u jednom trenutku javljaju zajedno, razdvoje se, a onda ponovo sastanu i međusobno se unište. Zovemo ih **virtualnim** česticama, jer za razliku od **stvarnih** čestica i antičestica, one se ne mogu posmatrati direktno u akceleratorima, ali njihovo postojanje je potvrđeno u brojnim eksperimentima** - navodi Aleksandar Milinković u knjizi **Teslino tajno oružje**.
Tesla je još 1900. godine tvrdio da u vakuumu postoji ogromna, neiscrpna energija koja može da se ukroti. NJegov sledbenik dr Henri Morej, uspeo je već 1939. da Teslinu ideju sprovede u delo i **ni iz čega** i sa skromnom verzijom Teslinog generatora **iscedi** 1.5 megavata električne snage.
Isto se dogodilo i sa 1900. godine, gotovo neverovatnom Teslinom tvrdnjom koja je objavljena u novinskom članku da su struje njegovog radioodašiljača obišle površinu Zemlje brzinom većom od brzine svetlosti - 475.000 kilometara u sekundi. Time je osporio Ajnštajnovu teoriju da je najveća moguća brzina u univerzumu brzina svetlosti od 298,080 kilometara u sekundi.
Nešto kasnije, na svoj 79. rođendan - 1935, Tesla je tvrdio da je merenjem ustanovio da su neki kosmički talasi i 50 puta brži od svetlosti. To je za naučnike tog vremena bilo nemoguće. Sve do leta 2000. godine, kada je Teslina tvrdnja unekoliko potvrđena na univerzitetima u Pristonu u Americi, i u Firenci u Italiji.
U genijalno smišljenom eksperimentu u Firenci korišćena je antena koja na frekvenciji od 10 gigaherca može da emituje **paket** elektromagnetskog polja. Nasuprot nje je postavljena prijemna antena sa mogućnošću da meri i vizuelno prikaže dotok ulaznih informacija. Kao rezultat, zabeleženo je kretanje brzinom koja je za 25 odsto veća od svetlosne, odnosno iznosi 375.000 kilometara u sekundi!

TESLINA TEORIJA
HUGO Gernsbak, koji je 1931. intervjuisao Nikolu Teslu, napisao je :
**Dr Tesla me je obavestio da on zna za brzine i nekoliko puta veće od brzine svetlosti i da je on konstruisao aparat kojim očekuje da će moći da projektuje elektrone pri brzinama dvostruko većim od svetlosne.
Jedna od ključnih postavki teorije relativiteta je da se masa tela povećava sa porastom brzine, a da bi pri kretanju brzinom svetlosti postala beskonačna. Otuda je nemoguća brzina veća od svetlosti**. Tesla smatra da je to pogrešno. Prema ovom članku, Tesla tvrdi da je masa tela nepromenljiva, inače, energija bi mogla da se proizvede iz ničega, a kinetička energija dobijena padom tela, bila bi veća od one koja je neophodna da se telo, pri maloj brzini, podigne**.


NASTAVLJA SE