Test zraka smrti

O TESLINOM tajnom oružju ili **zracima smrti** već godinama se pletu špijunske, naučne, šarlatanske i, naravno, laičke mreže. Pa ipak je čitava ta teorija, zbog nedostatka pouzdanih podataka, i dalje nejasna. Zna se da je Tesla eksperimentisao ovakvim ili sličnim oružjem i o tome je ostavio neke naznake. Međutim, postoji priča po kojoj je Tesla, jedne noći, 1908. pokušao da ih iskoristi, doduše, ne sa namerom da ih proveri kao oružje.
U to vreme, Robert Piri je krenuo u svoj drugi pokušaj osvajanja Severnog pola. Navodno, Tesla je obavestio ekspediciju da će pokušati da sa njima nekako stupi u kontakt. NJih je zamolio da zabeleže sve što se bude dogodilo u dogovoreno vreme.
Prema ovoj teoriji, u noći 30. juna, u pratnji svog sekretara DŽordža Šerfa (njegov sin, DŽordž Šerf mladi, jednom prilikom se obratio FBI, nudeći na raspolaganje svoju malu arhivu Teslinih dokumenata). Tesla je sa Vordenklajf tornja usmerio zračni top preko Atlantika ka mestu na Arktiku, nešto zapadnije od proračunatog položaja Pirijeve ekspedicije.

KATALIZMA U SIBIRU
SUTRADAN počeo je pažljivo da prati sve izveštaje o ekspediciji, očekući da će biti pomenut i neobičan događaj, ali od **čuda** ni pomena. Tesla se već pomirio sa porazom kada je stigla ta vest o snažnoj eksploziji u Tunguziji, u
bespućima Sibira. Uništena je ogromna površina šuma (oko 200.000 hektara), a eksplozija koja se čula na preko hiljadu kilometara, bila je ravna eksploziji 10 do 15 megatona TNT. Tek dvadesetak godina kasnije jedan naučni tim je došao na lice mesta da eventualno utvrdi uzroke razaranja. Međutim, i pored ogromne pustoši, svih pratećih svetlosnih i zvučnih efekata, nije otkriven ni jedan jedini trag koji bi ukazao šta se stvarno dogodilo i taj dosije i danas stoji širom otvoren.
Prvi je na mesto događaja došao sovjetski naučnik, profesor Leonid Kalik. Kasnije, 1946. vodeći sovjetski akademik, Aleksandar Kazancev, zaključio je da se ovde dogodila atomska eksplozija, na oko dva i po kilometra iznad tla **verovatno zbog kvara nekog NLO objekta**. Potom je, 1958. istraživanje započeo još jedan eminentan sovjetski naučnik, profesor Aleksej Zolotov. I on je konačno ostao na teoriji o NLO-ima i zakleo se da se neće obrijati dok ne obezbedi valjane dokaze. Nažalost, oktobra 1995, kada mu je brada prešla preko pojasa, Zolotova je ubio neki religiozni fanatik, koji je tvrdio da je eksplozija bila Božja opomena.
U međuvremenu, 1976, Kazancev je došao do 1,5 kilograma
teškog komada metalne, srebrnkaste legure, pronađene na obalama sibirske reke Vaška. **Neobična legura je sastavljena od 76 odsto cerijuma, 10 odsto lantana i osam odsto niobiuma. Takva legura se ne može napraviti nama poznatom tehnologijom**, pisao je Kazancev.
Danas je i dalje u opticaju zvanično tumačenje da je eksploziju izazvao ili meteorit ili delovi komete, mada nikada nije pronađen krater na mestu sudara ili bilo kakvi mineralni ostaci nebeskih objekata.

PISMO VILSONU
PREMA nekim izvorima, Tesla je potvrdio da je zaista izazvao ovaj incident, zahvaljujući se bogovima što niko nije nastradao. Tada je, shvativši pred kakvom je odgovornošću, odlučio da zauvek rastavi i zaboravi na uređaj za emisiju **zraka smrti**. Šest godina kasnije, u osvit Prvog svetskog rata, ipak se ponovo setio oružja. Pisao je tadašnjem predsedniku SAD, Vudrou Vilsonu, sa predlogom da
rekonstruiše uređaj, ali pod uslovom da se iskoristi samo u odbrambene svrhe. Verovao je da bi sa takvom pretnjom
zaraćeni narodi morali pristati da odmah uspostave trajan mir. Nekoliko dana kasnije dobio je samo formalno pismo zahvalnosti od predsednikovog sekretara. Tako ni smrtonosno oružje nikada nije obnovljeno, bar ne s Teslinim odobrenjem.
Pred kraj rata, 1917. Tesla je uputio Ministarstvu odbrane SAD još jednu ponudu. Predlagao je da se po njegovom projektu podigne stanica za emisiju **istraživačkih talasa energije**, koja bi omogućila da se precizno odredi položaj neprijateljskih aviona u vazduhu. NJegov plan je, sa nevericom i podsmehom, glatko odbijen. Četvrt veka kasnije, pronalazak identičan Teslinim **istraživačkim talasima** dobio je ime **radar** i imao je odlučujuću ulogu u pobedi saveznika.
Malo je poznato da je Tesla, godinu dana pre tunguške eksplozije, u nekim tabloidima već bio optužen za sličan incident: tajanstveno potapanje francuskog broda **Lena**. Brod je, 1907, zaista potonuo pod misterioznim okolnostima, a kako je Tesla neposredno pre toga oglasio da je tako nešto u stanju da učini, učinilo se logičnim da je i **Lena** jedna od Teslinih žrtava.

SUPER TAJNA MORNARICE
IZ svih ovih priča, istraživanja i nagađanja o Teslinim ostvarenim i neostvarenim projektima, decenijama već izrasta čitava mitologija o nestanku njegovih najvažnijih rukopisa, kao i teorija da je Tesla ubijen, jer je po ukusu američkih vladinih agencija uvek bio naglašeno nekooperativan. S druge strane, Tesla je bezbroj puta ukazivao kakve opasnosti kriju neki od njegovih projekata, a prijateljima je govorio o svojim strahovima da njegovi projekti ne dođu u pogrešne ruke.
Tokom 1943. u američkoj mornarici se radilo na super tajnom eksperimentu, koji je i dugo godina kasnije bio poznat samo nekolicini ljudi. I oni koji su u njemu učestvovali nisu znali šta im se dogodilo.
Od kada je Stiven Hoking objavio da je putovanje kroz vreme teorijski moguće, tom pričom su počeli da se bave naučnici i ufolozi, novinari i autori pisama čitalaca - ili gotovo sve što može da govori ili drži olovku u ruci. Grozničavo je započela pretraga kroz stare arhive da se pronađe zlatna žica koja bi dovela do **nepobitnih** dokaza da je novi lav teorijske fizike imao potporu i u svojim velikim prethodnicima. Onima koji su se dosetili da još jednom pregledaju dokumentaciju o legendarnom **Filadelfijskom eksperimentu** složio se i poslednji delić mozaika.
Kako za sada, naravno, ne postoji nijedan dokaz putovanja kroz vreme, za ovu svrhu poslužilo je nešto što najviše podseća na dokaz: delo i ime nedodirljivog autoriteta. U slučaju zlosrećnog razarača USS **Elridž** steklo se i jedno i drugo.

(NASTAVLJA SE)