Ruka Hrvatskoj masoneriji

PIŠE: Zoran D. Nenezić

FRANCUSKI poslanik u Beogradu Deko, u jednom pismu, navodi da **... hrvatskom terenu treba pristupiti sa krajnjom opreznošću zbog tamošnjih prilika... Duhovi su još slabi, pod zaglušujućim uticajem austrijskih ideja... a političari se više brinu za poboljšanje uslova svog svakodnevnog života negoli za obezbeđenje definitivnog trijumfa svoje sopstvene nacije... ukoliko dođe do uspostavljanja čvršćih kontakata sa ložom u Zagrebu, ne treba ostavljati pisane tragove...**
Uspostavljanje srpsko-hrvatske koalicije u Hrvatskoj, početkom 20. veka, sa težnjom za oslobađanjem od austro-ugarske vlasti, bila je delo političara Srba i Hrvata masona, kasnije angažovanih i u radu Jugoslovenskog odbora u Londonu, tokom Prvog svetskog rata. Rad srpskih i hrvatskih masona na zbližavanju dva srodna naroda koji govore istim jezikom, a koji su razdvojeni i konfesionalno i državno, u duhu južnoslovenskog zajedništva bio je organizovan, planski i istrajan. Hrvatski masoni (H. Hinković, F. Potočnjak, M. Marjanović, T. Šlegl, E. Demetrović, R. Joković, R. Valdec, A. Mihailić i drugi) najodlučnije su se naslonili na Srbiju u njihovom opredeljivanju za jugoslovenski pravac u hrvatskoj politici. Odbacujući hrvatsko državno pravo, koje je bilo instrument Beča, prihvatili su jugoslovensku ideju i kroz međusobne masonske posete i zajedničke aktivnosti, davali su primat radu na kulturnom polju, verujući da će zbližavanje u toj sferi pomći i političkom zbližavanju u borbi protiv Beča. O tim težnjama i aktivnostima svedoči spomenik Dositeju Obradoviću u Beogradu, rad hrvatskog vajara i masona Rudolfa Valdeca.

POSETA MASARIKA
OD tada datiraju i bliski odnosi srpskih sa masonima u Češkoj, ostvareni posetama To maša Masarika (1909), kasnije prvog predsednika Čehoslovačke. Masarik je boravio u Zagrebu povodom veleizdajničkog procesa Srbima, osudivši iskonstruisanost optužnica, čime je uzburkao i zainteresovao evropsku političku javnost, ukazivanjem na opravdanost borbe potlačenih slovenskih naroda za samostalnost od austrougarskog režima. U Beogradu se susreo sa masonima Vasom U. Jovanovićem, LJubomirom Jovanovićem Čupom, Milovanom Milovanovićem i Miroslavom Spalajkovićem. Ova saradnja je godinama unapređivana, tako da je 1922. godine VL Kraljevine SHS **Jugoslavija** bila **majka** novoformiranoj VL Čehoslovačke.
Delatnost na stvaranju samostalnosti slobodnog zidarstva u Kraljevini Srbiji tekla je, prvo preko Vrhovnog Saveta Rumunije, koji je otvorio potrebne lože u **dolini Save** (Beograd), da bi Vrhovni savet ŠR Grčke 10. maja 1912. godine instalisao Vrhovni Savet Srbije, na čijem je čelu bio Suvereni Generalni Komander i VM Đorđe Vajfert. Ova svečanost je obavljena u Beogradu, u prisustvu zamenika SGK Vrhovnog Saveta ŠR Grčke J. S. E. Cefelasa. U radovima srpskih masona bilo je u početku dilema oko izbora buduućeg VM. Najčešće je kao kandidat za prvog VM pominjan prestolonaslednik Aleksandar Prvi Karađorđević, o čemu je svoje Ministarstvo u Parizu redovno izveštavao konzul Leon Deko (pored njega, član lože **Ujedinjenje** u Beogradu bio je i američki konzul Bero). Među srpskim masonima prevladalo je mišljenje da je neuputno da prestolonaslednik, koji je bio i vrhovni komandant srpske vojske, izabere za prvog VM je to može suziti manevarski prostor novoj VL u aktivnostima za njeno priznavanje među regularnim velikm masonskim ložama u svetu.
Na Konferenciji Vrhovnih saveta ŠR u Vašingtonu, oktobra 1912. godine, čiji je domaćin bio Vrhovni Savet ŠR Južne Jurisdikcije SAD, od 24 prisutna predstavnika Vrhovnih Saveta, novoformirani Vrhovni Savet Srbije dobio je sva priznanja, čime je zaključen proces osamostaljivanja slobodnog zidrstva u Kraljevini Srbiji. Sve lože u Kraljevini Srbiji, izuzev lože **Ujedinjenje**, radile su, od tada, pod zaštitom Vrhovnog Saveta Srbije.
Neka ponašanja, kao odraz stanja svesti kod Srba, na koje su ukazivali i masoni pred izbijanje balkanskih ratova, i pored toga što je prošlo prilično vremena, a koja se ponavljaju i danas, kao da su postala negativna konstanta srpskog mentaliteta. Starešina buduće lože u Skoplju, Jovan Aleksić, 1912. godine piše Jovanu Aleksvijeviću, jednom od najagilnijih masona i visokom činovniku Ministarstva spoljnih poslova Srbije, **da je nedopustivo... tako oštro, policijski i potcenjivački postupati sa studentima iz stare Srbije i to u Beogradu, gde su batinani i hapšeni...**


VETERANI NA LOVORIKAMA
DAMJAN Branković piše Jovanu Aleksijeviću 1911. godine: **Nepostojanost u svemu i svačemu izgleda da je osnovna crta našeg nacionalnog karaktera. To je izraz duševne oronulosti u kojoj se ljudi oduševljavaju za prošlost, a strepe za
budućnost... U javnim poslovima, tzv. zlatna sredina vodi beskarakternosti. Bez uviđavnosti ne može biti jedinstva u radu, ali zapostavljanje sopstvenog ubeđenja i besciljna popustljivost oduzimaju svakom radu one elemente koji treba da mu dadu pravo značenje. Pustimo naše veterane neka se odmaraju na svojim lovorikama... pregnimo sloški i oduševljeno da iz novih snaga stvorimo istinske pobornike jednoj ideji, koja je našem plemenu neophodna vodilja kroz teška moralna i politička iskušenja...**
U pripremama za posetu kralja Petra Prvog u Parizu (1911), tamo su po posebnom zadatku, prethodno upućeni masoni Dimitrije Stefanović i Stanoje Mihajlović, kojima je pomagao lekar Sava Petrović, član tamošnjih loža. Prilikom boravka kralja Petra Prvog u Parizu, kome su Francuzi priredili izvanredan doček, okončani su i tajni pregovori o stvaranju balkanskog saveza za rat protiv Turske.
Srpski su masoni tada posvećivali pažnju i teškom stanju srpskog življa u staroj Srbiji. I preko Društva Svetog Save, ali i preko komitsko-četničkih odreda (jedan od inicijatora za njihovo osnivanje bio je Vasa U. Jovanović, a značajni su mu saradnici u borbi na terenu protiv Bugara bili masoni Miloš Gođevac i Jovan Aleksić) na razne načine su pokušavali da olakšaju život tamošnjim Srbima i pomognu opštoj težnji za konačnim oslobođenjem i tih krajeva. Ne jednom je od VL Turske, pismima i usmeno, tražena intervencija kod turskih vlasti u staroj Srbiji, kako bi se zulumi prema Srbima ublažili i zaustavili.
U isto vreme došlo je i do izbijanja Prvog balkanskog rata u kome su saveznice bile Srbija, Bugarska i Grčka protiv Turske u borbi za konačno oslobađanje delova teritorija i naroda ove tri države od turskog ropstva koje je trajalo od polovine 15. veka. Uspešan kraj rata za tri države saveznice bio je, istovremeno, i prilika da i srpski slobodni zidari na delu pokažu u punom svetlu svoj patriotizam, što su masovno i učinili, kao što su i materijalno pomagali
napaćenom narodu.
O humanizmu srpskih masona govori i podatak da je nekoliko desetina zarobljenih turskih oficira i podoficira, na molbu masona iz Turske, a po intervenciji uticajnih srpskih slobodnih zidara kod Kralja i vlade, urodila plodom i svi su zarobljeni masoni Turci bili oslobođeni.

NAJPOZNATIJI SVETSKI MASONI
IMENIK značajnih ličnosti masona gotovo je nepregledan, kao što su brojne i teorije o poreklu, starosti i ciljevima slobodnog zidarstva. Mnoštvo teorija, legendi i objašnjenja porekla i ciljeva masonerije stvara još veću misteriju, a svi ozbiljniji istraživači uporišta za svoje napore su tražili i nalazili u istim ili sličnim izvorima. O karakteru i dometima moderne masonerije govore i njeni članovi.
Masoni bu bili brojni kraljevi i carevi (engleski Edvard VII, Edvard VIII, DŽordž VI, nemački Fridrih Vilhem I, Fridrih Vilhem II, poljski Stanislav Ponjatovski, ruski Petar Veliki, Pavle I i Aleksandar I, švedski Frederik, norveški Hakon VII, grčki Đorđe I, jugoslovenski Aleksandar I Karađorđević...) istaknuti državnici i političari (DŽordž
Vašington, Mari Žozef Lafajet, Simon Bolivar-Kolumbija i Bolivija, Benito Huarez-Meksiko, Manuel Fonseka-Brazil, Bernardino Rivadavija Argentina, Hoze Antonio Paez Venecuela, Kamilo Kavur, Đuzepe Garibaldi, Đuzepe Macini, Bendžamin Dizraeli, Pavel Miljukov, Aleksandar F. Kerenski, Bendžamin Franklin, Vinston Čerčil, Lojd DŽordž, Tomaš Masarik, Eduard Beneš, Aristid Brijan, Gi Mole, Pjer Mandes-Frans, Kemal Ataturk...), mislioci, naučnici, književnici i muzičari (Isak NJutn, Frensis Bekon, Žan Žak Ruso, Deni Didro, Fransoa Mari Volter, Šarl Monteskje, DŽon Pol DŽons, Robert Barns, Tomas Eliot, DŽonatan Svift, Valter Skot, Mark Tven, Radjard Kipling, Oskar Vajld, Artur Konan Dojl, A. S. Puškin, I. S. Turgenjev, M. Gorki, Lajoš Košut, Bertold Breht, Herman Hese, Karl Gustav Jung, V. A. Mocart, L. V. Betoven, J. Hajdn, F. List, G. E. Lesing, J. V. Gete, V. Blejk, V.Hogart, . Sibelijus, Aleksandar Fleming...), vojskovođe (Mihail I. Kutuzov, Gerhard Bliher, Napoleon I, Horacio Nelson, Ferdinand Foš, Franš d Epere, Siril Luis Norton NJuval, Klod Očinlok, Frederik Šerman, feldmaršal Aleksander, Daglas Makartur, Omar Bredli, DŽordž Maršal...).

Nastavlja se