CIA na - spavanju

PIŠU: Radomir Vukčević i Milan Petković

TE osamdesete godine su donele mnogo nevolja i američkim tajnim službama, što je bila posledica jačanja terorističkih organizacija koje su se otele konroli obaveštajnih službi, ali i dolasku na vlast u pojedinim državama ekstremistički orijentisanih fanatika,
najčešće religijskog karaktera.
U Iranu, na opšte zaprepašćenje zapadnih obaveštajnih službi a posebno američkih tajnih službi, 1979. je oboren šah, razbijena njegova vojska i policija, odbačeno savezništvo sa SAD i zaveden islamski šerijatski poredak pod vođstvom verskog vođe Imama Homeinija, koji je do tada živeo u izgnanstvu u Parizu. Šefovi iz Lenglija jednostavno nisu shvatili kao ozbiljnu informaciju koja im je došla u ruke
još 1978. godine, da se u Iranu priprema prevrat, te da šah nema izgleda da se održi na prestolu.
To, po mišljenju naslednika DŽordža Buša na mestu šefa CIA-e, admirala Štansfilda Tarnera jednostavno nije bilo zamislivo. Međutim, 4. novembra 1979. godine islamski studenti su okupirali američku ambasadu u Teheranu, zaplenili svu dokumentaciju ispostave CIA-e za Iran, deo dokumentacije DIA-e i deo dokumentacije o saradnji sa izraelskom tajnom službom Mosad. Pored toga, kao taoce su zadržali 53 osobe sa američkim pasošima, koje su proglasili političkim zatvorenicima zbog pogrešne politike SAD na čelu sa DŽimijem Karterom kao predsednikom.

ŠOKANTNA IZNENAĐENJA
Dva meseca kasnije, američke tajne službe su dobile još jedan šamar: za Božić 1979. godine (25 decembra), sovjetske trupe su izvršile invaziju Avganistana a da pripreme za operaciju nisu uopšte bile otkrivene. Slična šema se ponovila pri upadu Iraka u Kuvajt 1990. godine. Odmah se postavilo pitanje da li to neko ne radi svoj posao ili su pripadnici tajne službe SSSR-a odnosno Iraka bile toliko nadmoćnije u obezbeđivanju tajnosti priprema budućih aktivnosti da se čak i CIA uspavala? Mnogi su bili skloni da veruju da CIA namerno nije saopštavala svoja saznanja da bi protivnika navukla u što veću zamku iz koje mu kasnije ne bi bilo spasa. Sudeći po ishodu događaja i ta predpostavka ima svoju osnovu.
Ali postojalo je još nekoliko **iznenađenja**. U leto 1979. godine, CIA je bila iznenađena silinom kojom je Solidarnost u Poljskoj uspela da istakne sebe kao najznačajniju političku snagu u zemlji. Ipak u tom slučaju, iznenađenje je odglumljeno. Naime, CIA je uspela da zavrbuje jednog visokog oficira poljske obaveštajne službe, pukovnika Vladislava Kuklinskog koji joj je otkrio pripreme koje Solidarnost već vrši pod rukovodstvom Irvinga Brauna, okorelog međunarodnog sindikaliste. Posredstvom sveštenstva, on je došao u kontakt sa KOR-om (Komitet radničke odbrane), odnosno glavnim štabom Solidarnosti. Izgradnja političkog sistema organizacije posle toga bila je pitanje rutine.
U međuvremenu, na čelo SAD dolazi Ronald Regan, Stansfid Tarner nije siguran da će zadržati mesto šefa CIA-e jer na njega pretenduje admiral Bobi Rej Inmen, šef Nacionalne agencije za bezbednost (NSA), i general Eugen Tige, šef DIA-e još od 1977. godine. Nekoliko dana pre izbora, Tarner je pozvao petnaestoricu svojih pomoćnika na savetovanje u školski centar CIA-e u Kamp Piri u državi Virdžinija. U diskusiji su zaključili da je vreme DŽimija Kartera prošlo i da je Amerikancima, izgleda dojadilo da se sećaju vijetnamskog poraza i teheranskog neuspeha, posebno pošto je propala akcija spasavanja talaca, te da će Ronald Regan verovatno krenuti u veoma oštru ofanzivu radi povraćaja nekadašnje slave i položaja SAD u svetu.

REGANOV ČOVEK
Bil Kejzi je poslednji direktor CIA-e iz perioda herojske epohe OSS-a i ratnih podviga američkih obaveštajaca. Rođen je 13. marta 1913. godine u NJujorku završio je studije prava i 1944. godine postao obaveštajac na preporuku samog **Divljeg Bila** Donovana. Za vreme Drugog svetskog rata, bio je šef specijalnog obaveštajnog odeljenja OSS-a u Londonu i odigrao je značajnu ulogu u završnoj fazi rata. Kao i njegov idol **Divlji Bil** verovao je da se samo ličnim angažovanjem u podzemnom ratu, kakav je rat obaveštajaca, može postići uspeh.
Tu devizu je sprovodio u život i kasnije, kao civil. Tako je u poslu kojim se bavio, najpre u Komisiji za razmenu sistema bezbednosti, pa u državnom sekretarijatu za ekonomske poslove, postao milijarder kao glavni direktor Uvozno-izvozne banke SAD tokom 1979. godine, upoznao se sa Ronaldom Reganom. Stara holivudska zvezda je postao guverner Kalifornije i veoma je cenio ljude kao što je Kejzi, koji znaju šta hoće, umeju to da urade i znaju kad treba da zaćute. To su bili osnovni razlozi koji su opredelili Regana da Kejziju ponudi mesto šefa njegove predsedničke kampanje. Bili su to ujedno i razlozi zbog kojih je Kejzi ponudu i prihvatio. Kada je otkriveno da u Karterovom izbornom štabu radi Reganova krtica bilo je jasno da je to delo nekog vrsnog obaveštajnog stručnjaka tipa Bila Kejzija. Prividno Kejzi se uopšte nije interesovao za suparničku stranu. Prikupljao je sponzore za kampanju Ronalda Regana stari lisac je uspeo prikupio je dovoljno novca za svog kandidata, pomutivši istovremeno planove lidera protivničkog tabora i održavši uz to brojne, i veoma važne veze sa ljudima u Lengliju.
Prirodna posledica njegovog rada bila je da ga Regan postavi za šefa CIA-e posle pobede na presedničkim izborima.
Novi šef CIA-e je bio ogorčeni protivnik elektronizacije obaveštajne službe: **Samo živi špijun može da dođe do najvažnijih podataka**. On se nije pribojavao SSSR-a. Naprotiv kao i njegov predsednik, mrzeo je Sovjete i komunizam i smatrao je da je SSSR glavni i jedini neprijatelj Amerike na kugli zemaljskoj.
Regan i Kejzi su ocenili da je na njima istorijska težina odluke da se komunizam konačno eliminiše na svetske scene.

NAPAD I - ODBRANA
ALI da bi se to postiglo, trebalo je najpre očistiti svoju kuću. Vilijem Kejzi već januara 1981. godine pokazao je da nema razumevanja za defetiste, kako je nazivao one koji su vodili službu od vremena Vijetnama do dolaska Regana na položaj predsednika SAD.
**Kako zadržati u službi jednog Stansfilda Tarnera, koji je tvrdio da nije potrebno uticati na SSSR da smanji nuklearno naoružanje jer su SAD nadmoćnije u tom domenu od protivnika**, uzvikao je Kejzi. **Pa sam predsednik Regan je izjavio da SSSR raspolaže sa mnogo više nuklearnog oružja nego svi ostali zajedno**. Dakle, sudbina Stansfilda Tarnera je bila zapečaćena.
Regan je dozvolio starom republikanskom konzervativcu Bariju Goldvoteru, predsednik Komisije Senata za pitanja obaveštajnih službi da predloži zamenika Kejziju. On se opredelio za admirala Bobija Inmena. Dakle Kejzi će, ubuduće, imati s kim da raspravlja o prednostima primene elektronike u obaveštajnom radu jer je Admiral bio žestoki zagovornik uvođenja automatske obrade podataka i satelitskog izviđenja u rad, umesto klasične špijunaže.
Kejzi za šefa operativnog dela CIA-e izabro Maksa Hugela, ali ovaj je ubrzo podneo ostavku na položaj.
Posmatrajući svet kao podeljenu celinu (komunisti protiv Zapada odnosno zli protiv dobrih) Kejzi odbija preduzimanje polumera jer smatra da one donose samo štetu zemlji. Pri tome on stalno uzima kao primer svog Prethodnika Tarnera koga optužuje da je imobilisao sve nacionalne tajne službe uzdržavanjem i ustezanjem, čime je prekršio najstarije pravilo koje je uspostavio još DŽordž Vašington: **Nastupajte bezobzirno i bez ustručavanja**. Dakle u borbi protiv komunizma nesme se imati nikakva kočnica. Pri tome, najbolja odbrana je napad na samo srce komunizma - Sovjetski Savez. Ali ne napad vojskom nego obaveštajnom službom, uz korišćenjem njenih metoa borbe pre svega, špijunažom i psihološko propagandnim radom.

(NASTAVLJA SE)