Skandali ispod krune

Pišu: Radomir Vukčević i Milan Petković
SEKCIJA C je specijalizovana za ekonomsku špijunažu, posebno su na meti podaci o tehnološkim dostignućima protivnika i očuvanju tajnih podataka tehnološke prirode od radoznalosti protivnika.
U sekciji C je i odeljenje za planiranje aktivnosti britanskih specijalnih jedinica SAS, dakle i oružane sekcije za koje je specijalizovana te elitna jedinica britanske armije.
Što se tiče sekcije F, njen osnovni zadatak je borba protiv političke subverzije. Pošto je u njenom sastavu otkriven jedan sovjetski špijun, sekcija je dugo bila u nemilosti, ali Stela Remington je zamenivši neke čelne ljude u toj sekciji, uspela da je dovede u red. Sekcija raspolaže sa nekoliko podsekcija koje su veoma strogo usmerene. To su: E 1 (kontrola ulaska i izlaska iz centralne zgrade), F 2 (špijunaža sindikata), F 3 (antiterorizam u saradnji sa francuskim DST), F 4 (špijuniranje radničkih i političkih partija), F 5 (borba protiv IRA), F 6 (priprema i ubacivanje agenata, provokatora i informatora u levičarske političke partije). Postoji i podsekcija FH kojom rukovodi Toni Krašveler. NJen zadatak je ubacivanje u duboku pozadinu agenata, diverzanata i sabotera. Ta podsekcija ujedno objedinjava rad podsekcija F4 i F6.

Presedan u parlamentu
U SEKCIJI K planira se kontrašpijunaža. U njoj su najznačajnije podsekcije K 4, za antisovjetski rad, K 5, za ostale zemlje Istoka, K 7, unutrašnja bezbednost i borba protiv ubačenih agenata, i K9, rad sa prebeglicama.
Postoji sekcija S, mešovita sekcija MI 5 i MI 6 koja je orijentisana na rad prema strancima u bilo kojoj varijanti rada.
Takva reorganizacija i preorijentacija MI 5, nije se ipak dopala svima. Mejdžorov savetnik za bezbednost, ser Kris Karven usprotivio se takvom nastupu službe MI 5 i gospođe Remington, utoliko pre što se pri takvoj raspodeli odgovornosti MI 6 gubila. Pošto nije hteo da se odrekne usluga gospođe Remington Mejdžor je prihatio ostavku ser Karverna. Na njegovo mesto je postavio dotadašnjeg šefa MI 6 DŽeralda Vornera, koji će ubuduće obavljati obe dužnosti, i savetnika za bezbednost i šefa MI 6.
Ser Kolim Mek Kol odgovoran za rad MI 6 pred vladom je zapanjen Mejdžorovim postupkom. Prvi put u istoriji britanske obaveštajne službe, predsednik vlade je javno pred parlamentom objavio ime šefa te službe, za koju većina britanskih zvaničnika nije ni znala da postoji. Uostalom, Velika Britanija nikad do tada nije javno priznala da uopšte raspolaže obaveštajnom službom, dakle službom koja se bavi špijuniranjem druge strane. Tradicionalno i javno Velika Britanija se do tada samo branila od špijunaže stranih zemalja.
Od tada, ne prođe dan a da neki novinar ne optuži britanske tajne službe da su prirepak CIA, što u suštini nije netačno ali vređa britansko samoljublje.
A onda je jedan britanski diplomata obaveštajac i pisac iznenadio ceo svet:
**Hladni rat nisu dobili špijuni. Kad se o svemu dobro razmisli, ubeđen sam da oni ne misle tako. NJihov tajni samostalni rad i njihove teorije o svemu i svačemu sprečile su ih da vide, još 1987. ili 1988. godine, ono što je bilo koji prolaznik na bilo kojoj ulici mogao da im kaže: Svršeno je. Gvozdena zavesa se srušila. Komunistički monolit je napukao i počinje da se kruni sve većom brzinom. Izađite iz bunkera i počnite da se smešite jedni drugima, čak i pobeda nad boljševizmom nema potrebe da se slavi**.

Špijun od karijere
DŽON Le Kare, kao i uvek do tada, iznandio je svet citiranom izjavom. Izgovorio je u Bostonu maja 1993. godine, tokom predavanja pod naslovom **Pobednici u hladnom ratu**. To je zvučalo ne samo kao opomena komunistima, nego i kao opomena antikomunistima. I odjednom su počela da lete pitanja na sve strane: da li su njegovi likovi iz romana - Karla, Smajli i drugi bili izmišljene ličnosti ili stvarni likovi?
I dok je lagano okretao još jednu stranicu u svom životu, Dejvid Kornvol, alias DŽon Le Kare, pokazo je koliko je njegov tajni posao i njegovo drugo službeno **ja** uticalo na njegovu ličnost kao pisca, koga su mnogi upoređivali sa Somrsetom Moamom, Erikom Amblerom, Janom Flemingom i Grejemom Grinom (a on je, u stvari, mrzeo Jana Fleminga i ako mnogi tvrde da je njegov DŽems Bond, u nekim epizodama, radio na filmu ono što je Dejvid Kornvol radio u životu).
O Dejvidu DŽonu Muru Kornvolu zna se da je rođen 19. oktobra 1931. godine, i da je završio gimnaziju u Švajcarskoj i da je studirao na univerzitetu Oksford u Itonu. Zna se da je radio u Forin ofis u. Zna se takođe da je u armiji bio pripadnik službe MI 5, ali je uskoro prešao u MI 6. **U toj službi sam naučio svoj zanat**, kaže on danas, naravno, igrajući se znatiželjom novinara i drugih radoznalaca. Ceo svoj život sam proveo u tajnim službama i radeći van očiju javnosti bio je dokumentarist MI 6 u Nemačkoj, odnosno vodio je računa o ažurnosti informativnih dokumenata i aktuelnosti liste agenata na terenu. Mnogi tvrde da je otuda crpeo podatke, informacije i ideje za svoje špijunske romane, baš kao i Pjer Benoa, francuski pisac obaveštajac i diplomata, ili Pjer Bul, koji se proslavio svojom knjigom Most na reci Kvaj, opisujući jedan obaveštajno diverzantski tim u džunglama Indo-Kine za vreme Drugog svetskog rata.
U stvari, njegov život obaveštajca, diverzanta i diplomate počeo je 1943. godine, kada mu je jedan prijatelj, tada već pripadnik pomorskih diverzantskih jedinica britanske armije, ispričao svoj doživljaj tokom prepada na nacističku pomorsku bazu u Sen Nazeru. Tada je sam sebi rekao: **Biću kao Entoni Teri**. Tako se zvao njegov prijatelj. Sa njim se ponovo susreo na zadatku u Nemačkoj, kada su obojica već bili angažovani u izvršenju jedne tajne obaveštajne operacije.

Pokušaj udara
DŽON Le Kare je proveo duže radeći u tvrđavi Ford Sara, u kojoj su budući agenti MI 6 imali svoj poligon. Šta je tamo radio, niko ne zna, odnosno, niko neće da kaže. Ni on. Po svemu sudeći imao je duge razgovore sa šefom MI 6 Morisom Oldfildom, pa i sa samom Margaret Tačer. Ali ostalo je pitanje: **Šta su špijuni sa Zapada ili sa Istoka uspeli da učine sa svetom?** Mnogi tvrde da je njegovo predavanje u Bostonu, u stvari, odgovor na to pitanje.
U to vreme, krajem osamdesetih godina, pažnju javnosti je počela da zaokuplja kraljevska porodica i skandali koji su počeli da izbijaju u vezi sa privatnim životom pojedinih njenih članova, mada su druge dve simbolične institucije britanskog kraljevstva flota i obaveštajna služba (najstarija institucija te vrste u modernom svetu, osnovana još 1588. godine, posle pomorske pobede nad španskom **Nepobedivom armadom**), i dalje bile interesantne za javnost.
Tako je još sedamdesetih godina, lord Mauntbaten, kraljičin rođak, pokušao da izvede državni udar kako bi legitimizovao destabilizaciju Laburističke partije koja je bila na vlasti. Tada su u celu aferu bile umešane američka CIA i britanski MI 5, i ko zna šta bi na kraju ispalo da IRA nije organizovala i izvršila atentat na lorda Mauntbatena 1979. godine. Tada je objavljeno da je Mauntbaten bio u srodstvu sa nemačkom prinčevskom porodicom Batemberg, čiji je jedan izdanak naturalizovani Englez, kapetan Luis Batemberg bio šef pomorske obaveštajne službe Velike Britanije početkom veka. Taj obaveštajac je početkom Drugog svetskog rata iskazao neobične simpatije prema SSSR-u i njegovom otporu nacistima, mada je simpatisao i Nemačku.
Integritet britanske kraljice oduvek je bio branjen od strane tajnih agenata britanske obaveštajne službe. Sa svoje strane, ona je garantovala nepovredivost obaveštajaca pred nacionalnim institucijama. Iz redova njene Koldstrimske garde regrutovani su obaveštajci kao što su Flemingov junak DŽems Bond i drugi. Među gardistima, posebno su bili privilegovani članovi kraljičine lične telesne garde.

(KRAJ)