Milutinović sledeći putnik

Piše: Miroslav ZARIĆ

KARLA del Ponte ovih dana ispunjava svoj strateški plan da pred Haški tribunal izvede gotovo sve srpske državne lidere iz poslednje decenije prošlog veka. Dolazak bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića u ševeningenski zatvor, koji je praktično samo pitanje dana, koliko bude trajala procedura njegovog izručenja, nije samo kompletiranje svih živih optuženih sa liste koju predvodi nekadašnji predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević, već i izvođenje pred Tribunal kompletnog državnog vrha u obe Krajine i Republici Srpskoj.
Nestrpljivost koju glavni haški tužilac ispoljava kroz želju da Milutinović što pre sedne u avion za glavni grad Holandije, koja se ne meri samo danima, već bukvalno i satima, bar sudeći po izjavama portparola haškog tužilaštva Florens Artman, mogla bi da znači i nastojanje da se posao što pre privede kraju. Ali ambicijama Del Ponteove, ipak, još izmiču dva najkrupnija trofeja: Radovan Karadžić, bivši predsednik Republike Srpske, i komandant njene vojske general Ratko Mladić.
Ako bi se učinak Del Ponteove posmatrao, ne samo u odnosu na (ne)dovođenje okrivljenih u Hag iz istovremenih hrvatskih, bosanskih i albanskih političkih rukovodstava, već i na broj visokih srpskih funkcionera uopšte, on je zaista impresivan.

DOSAD NEDODIRLJIV
UZ Milutinovića, koji će pred Tribunal izaći najverovatnije za dve-tri nedelje, u Hagu već godinu i po dana teče krivični postupak protiv bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića. Bivša predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić samo čeka izricanje kazne, dok njen kolega iz političkog rukovodstva RS Momčilo Krajišnik tek treba da dođe na red pred krivično
veće sudije Ričarda Meja.
Ista sudbina čeka i Mileta Martića, bivšeg predsednika RSK, koji je takođe optužen pred Tribunalom, dok dvojica njegovih **saučesnika** istog ranga, Goran Hadžić i Milan Babić, zasad imaju samo status **osumnjičenih**. Ali i sa velikim izgledima da postanu optuženi.
Hadžić je trenutno nešto bliži položaju okrivljenog, jer je Babić - svojim svedočenjem na suđenju Miloševiću - dosta **zadužio** Karlu del Ponte. Imajući, međutim, u vidu, kako se glavni tužilac, za znatno krupniju uslugu, odužila Biljani Plavšić, zatraživši da joj sud odmeri čak do četvrt veka zatvora, ni Babić ne bi trebalo da se nada nekoj većoj milosti i oproštaju od Del Ponteove.
Rame uz rame sa pomenutim srpskim predsednicima, u Ševeningenu su i bivši potpredsednik Savezne vlade SRJ Nikola Šainović i načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije general Dargoljub Ojdanić. Zajednički greh sa Miloševićem i Milutinovićem su im događaji na Kosmetu od januara do 20. juna 1999. zbog kojih ih kosovski deo optužnice protiv Miloševića tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja.
Sa njima je u Hagu trebalo da se nađe i bivši ministar srpske policije Vlajko Stojiljković. On je, međutim, sam sebi presudio ispalivši hitac u glavu na stepeništu Savezne skupštine.
Optužnica protiv petorice ključnih ljudi na čelu Jugoslavije u vreme agersije NATO na našu zemlju, podignuta je usred bombardovanja, 24. maja 1999., ali je kasnije dopunjavana i menjana.
Milan Milutinović ostajao je dosad van njenog dometa, zahvaljujući visokoj funkciji na kojoj se nalazio, jer bi procedura ukidanja imuniteta predsednika bila i suviše pravno komplikovana, ali istovremeno verovatno i politički štetna za garnituru nove vlasti.

DILEME EKSPERATA
OKO ove zaštite imuniteta, među pravnim ekspertima, ali ništa manje i u krugovima političara, postojala su vidna neslaganja, uglavnom teorijske prirode. Naš poznati stručnjak za međunarodno pravo dr Milan Šahović bio je, na primer, kategoričan da Milutinovića ništa nije moglo da zaštiti da se pojavi pred Tribunalom.
Šefovi država, svejedno da li su aktuelni ili bivši, poručio je ovaj ekspert sa jednog skupa oko jugoslovenske spoljne politike u beogradskom Medija centru, ne mogu imati imunitet, ukoliko su prkršili Povelju UN ili Statut Međunarodnog suda. Šahović je podržao i tvrdnju portparola haškog tužilaštva Florens Artman - da ne postoji imunitet kada je u pitanju Haški tribunal - ocenivši da ovakva izjava **odgovara današnjem stanju međunarodnog prava**.
Sasvim suprotno stanovište zastupao je prof. dr Kosta Čavoški, javno prozivajući ministre, koji su položili zakletvu da će poštovati Ustav i zakone, kako mogu da isporučuju naše ljude Haškom tribunalu, ako im to Ustav zabranjuje.
U jeku ovih rasprava, dok još nije postojao Zakon o saradnji sa Hagom, protivnik izručenja Milutinovića bio je i premijer Srbije Zoran Đinđić.
- Odbijamo da predsednika Srbije Milana Milutinovića izručimo Haškom tribunalu - poručio je Đinđić - jer on po našim zakonima poseduje imunitet i ne može međunarodno zakonodavstvo da bude iznad našeg.
Đinđić je diplomatski objasnio da je dužnost Jugoslavije, kao članice UN, da sarađuje sa Haškim tribunalom, ali i naglasio da, u slučaju Milutinovića, to nije moguće.
Slično mišljenje, oko zaštite imuniteta tadašnjeg predsednika Srbije, javno je izrazio i republički ministar pravde Vladan Batić.



Nastavlja se