Položaj najteži greh

Piše: Miroslav Zarić

DONEDAVNI predsednik Srbije Milan Milutinović drugi je na listi haške optužnice protiv bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, a ispred bivšeg potpredsednika Savezne vlade NIkole Šainovića, nekadašnjeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljuba Ojdanića i pokojnog šefa srpske policije Vlajka Stojiljkovića.
Glavni tužilac Tribunala Karla del Ponte tereti ih za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja u tzv. kosovskom delu optužnice, koja Miloševića smatra krivim i za zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Ovu optužnicu podigla je njena prethodnica Luiz Arbur, usred NATO bombardovanja Jugoslavije, a zamenik glavnog tužioca DŽefri Najs izmenio ju je i dopunio posle Miloševićevog hapšenja, da bi tri optužbe, u februaru prošle godine, konačno bile spojene u jednu jedinstvenu.
Milutinović se našao na listi optuženih zato što je na dan njenog podizanja bio predsednik Srbije, na koji je položaj izabran 21. decembra 1997. Optužnica je svu petoricu krivila za događaje na Kosovu i Metohiji od januara do 20. juna 1999. godine.

Učešće u odlukama
KAO predsednik Srbije, ističe se u delu optužnice koji precizira njegovu individualnu krivičnu odgovornost, Milutinović je sve vreme bio šef države i predstavljao Srbiju, rukovodeći njenim odnosima sa stranim državama i međunarodnim organizacijama.
Ističući da je Milutinović organizovao prirpeme za odbranu Srbije, Del Ponteova je istakla da je, kao njen predsednik, on bio član Vrhovnog saveta odbrane SRJ i učestvovao u odlukama oko upotrebe Vojske Jugoslavije, tokom vremena na koji se odnosi optužnica:
**Kao predsednik Srbije, Milan Milutinović je sve vreme imao ovlađšćenja da, zajedno sa Skupštinom, traži izveštaje, kako od Vlade Srbije, o pitanjima njene nadležnosti, tako i od Ministarstva unutrašnjih poslova u vezi sa njegovim delatnostima i bezbednosnom situacijom u Srbiji. Kao predsednik Srbije, Milan Milutinović je imao ovlašćenje da raspusti Skupštinu, a sa njom i Vladu **na predlog Vlade kada za to postoje opravdani razlozi**, mada je ovo ovlašćenje primenjivo samo u miru.**
U slučaju proglašenja ratnog stanja ili neposredne ratne opasnosti, nastavlja optužnica, Milutinović je mogao da donosi mere, koje inače spadaju u nadležnost Skupštine, uključujući i donošenje zakona. Te mere mogle su da obuhvate i reorganizaciju Vlade i Ministarstva, kao i ograničenje određenih prava i sloboda.
**Pored svojih de jure ovlašćenja, Milan Milutinović je sve vreme na koje se odnosi ova optužnica**, konstatovala je Karla del Ponte, **imao širok uticaj ili kontrolu nad mnogobrojnim institucijama koje su bile od suštinskog značaja ili su učestvovale u izvršenju zločina koji se ovde navode. Milan Milutinović je imao de fakto uticaj ili kontrolu nad funkcijama i institucijama koje su nominalno u nadležnosti Srbije i njenih autonomnih pokrajina, uključujući, između ostalih, i policijske snage Srbije**.
Kao predsednika Srbije i člana Vrhovnog saveta odbrane Haško tužilaštvo smatra Milutinovića odgovornim za dela svojih podređenih unutar Vojske Jugoslavije i unutar policijskih snaga, koje su počinile zločine na Kosmetu.

Glavni sagovornik
DEO o pojedinačnoj odgovornosti bivšeg predsednika Srbije optužnica završava konstatacijom da je Milutinović, na značajnim međunarodnim pregovorima, sastancima i konferencijama, od 1995. godine i sve vreme na koje se optužba odnosi, bio jedan od glavnih sagovornika međunarodne zajednice.
- Milan Milutinović je, između ostalog, bio među glavnim predstavnicima SRJ na sledećim konferencijama i međunarodnim pregovorima: preliminarnim pregovorima o prekidu vatre u Bosni i Hercegovini od 15. do 21. avgusta 1995., ženevskim sastancima u vezi sa prekidom vatre u Bosni 7. septembra 1995., nastavku pregovora o prekidu vatre u Bosni i Herdcegovini od 9. do 14. septembra 1995., pregovorima o okončanju NATO bombardovanja u Bosni i Hercegovini od 14. do 20. septembra 1995., sastanku ministara spoljnih poslova balkanskih zemalja u NJujorku 26. septembra 1995., i na dejtonskim mirovnim pregovorima u novembru 1995. godine. Milan Milutinović je prisustvovao i pregovorima u Rambujeu februara 1999. godine.
U delu optužnice koja opsije **dodatne činjenice** oko situacije na Kosmetu, vraćajući se čak na Ustav SFRJ iz 1974. i republičke i pokrajinske ustave, hronološki prikaz događaja protkan je opaskama da je Milutinović zauzimao istaknute položaje u SPS i visoke funkcije u saveznim i republičkim vladama. Ocena Del Poteove je pri tom da je **delimično kroz blisku saradnju sa Milanom Milutinovićem, Slobodan Milošević uspeo da zadrži svoj uticaj na Vladu Srbije**.
Kraj optužnice, koja tereti petoricu tadašnjih srpskih rukovodilaca za nepoznat broj mrtvih Albanaca i proterivanje trećine albanskog stanovništva sa Kosmeta i raseljavanje još nekoliko hiljada ljudi unutar pokrajine, Haško tužilaštvo završava zaključkom da su **planiranje, pripremu i sprovođenje kampanje koju su preduzele snage SRJ i Srbije na Kosovu, planirali, podsticali, naredili, počinili ili na neki drugi način pomagali i podržavali Milošević, Milutinović, Šainović, Ojdanić i Stojiljković.

DESETAK DANA
U PROCEDURI predaje Milana Milutinovića Haškom tribunalu, istražni sudija beogradskog Okružnog suda Milan Dilparić poslao je dopis Vladi Srbije, u kome traži ocenu da li bi ispunjenje zahteva Tribunala za izručenjem bivšeg predsednika Srbije ugrozilo suverenitet ili interese bezbednosti zemlje.
Postupak za izručenje, inače, pokreće Savezni ministar pravde zahtevom istražnom sudiji, kome se istovremeno predaje i optužnica. Sudija potom poziva optuženog, predočava mu optužnicu i utvrđuje njegov identitet, ne izvodeći pri tom nikakve dokaze.
Ako se optuženi ne odazove pozivu, sudija izdaje nalog za privođenje, i eventualno određuje pritvor.
Na odluku istražnog sudije, optuženi ima pravo na žalbu koju podnosi krivičnom veću Okružnog suda. Ako veće potvrdi rešenje istražnog sudije, ceo predmet se tada vraća u Savezno ministarstvo pravde, gde ministar potpisuje konačno rešenje o predaji.
Cela ova procedura traje oko desetak dana.