Predsednik vezanih ruku

JEDNA od najvećih zamerki upućenih dojučerašnjem predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću bila je zašto nije sprečio izručenje Slobodana Miloševića Haškom tribunalu. Kritike ove vrste stizale su od običnog sveta, a naročito iz redova SPS, čiji je Milutinović bio istaknuti lider.
U intervjuima koje je davao u poslednje dve godine, povodom ovog neizbežnog pitanja, bivši predsednik imao je unapred spreman uopšten odgovor.
Ministar pravde je, po njegovim rečima, bio jedina osoba koja je mogla da obustavi istražni postupak protiv **određenog lica**, dok predsednik Srbije, po Ustavu, može **nekoga da amnestira** tek na kraju, po okončanju sudskog postupka.
- Ja sam se držao slova Ustava, po kome je predsednik republike predsednik svih njenih građana - objasnio je zašto se nije umešao u krivični postupak protiv svog dotadašnjeg prijatelja i šefa.

NAPADI IZ SPS
OVAKO pasivno držanje do 28. juna 2001. pravdanjem na **nenadležnost**, Milutinović je kompenzovao ličnim svedočenjem u istrazi protiv bivšeg generalnog direktora RTS Dragoljuba Milanovića i u aferi oko izdavanja pet diplomatskih pasoša sinu bivšeg predsednika SRJ - Marku Miloševiću.
Za (ne)obavljanje funkcije na koju je izabran, zamenivši svog partijskog druga Zorana Lilića u nadmetanju sa Vojislavom Šešeljem, koga je trebalo zaustaviti na predsedničkim izborima 21. decembra 1997. godine, Milutinović je dospeo u nepomirljiv sukob sa sopstvenom partijom. Zbog toga je, u aprilu 2001, podneo ostavku na funkciju potpredsednika i člana Glavnog odbora SPS, pravdajući se sve većim pritiskom iz njenih redova.
Ističući da je na ostavku pomišljao i ranije, kao i da SPS **prečesto radi sam protiv sebe**, a u čemu on ne želi da učestvuje, posebno je naglasio da je od njega **ultimativno zatraženo da se postavi iznad Ustava i zakona Republike**, što naravno **nikako nije mogao da prihvati**.
SPS je uzvratila na ove optužbe pismenim saopštenjem, u kome je objašnjeno da je partija od njega očekivala da **odbije da potpiše neustavne i po građane Srbije štetne zakone usvojene većinom DOS u Narodnoj skupštini Republike Srbije, na šta Milan Milutinović, kao predsednik Republike Srbije, po Ustavu ima pravo.**
Partija mu je, u istom saopštenju, prebacila i da je od njega očekivala da abolira Dragoljuba Milanovića **koji je sramno optužen za smrt 16 radnika RTS, a koje je ubio NATO svojim bombama** i negirala da je od njega zahtevala da bude iznad Ustava i zakona. Ali, potvrdila je da se nije nadala **da bilo kome povlađuje kada je reč o ugrožavanju interesa i dostojanstva Srbije**.
Još jači udar na predsednika, SPS je izvela četiri meseca kasnije, nakon izručenja Slobodana Miloševića Haškom tribunalu. U pismu njenog rukovodstva, navedeno je da je ovim **veleizdajničkim i protivustavnim aktom** Vlada Srbije sahranila unutrašnji pravni poredak i uvela diktaturu, i zatraženo je od Milutinovića da raspusti republičku skupštinu.

SAMO FORMALNA VLAST
NAPADAJUĆI Milutinovića - zašto se ne izjašnjava o odluci republičke vlade o predaji Miloševića - njegovi partijski drugovi podsetili su ga da su ga građani Srbije birali za predsednika kao kandidata SPS i da očekuju da objasni da li poseduje bilo kakva ovlašćenja da u političkom životu spreči grubo kršenje Ustava i zakona. Pri tom su mu zamerili i to što se nije javno izjasnio da li odobrava ili osuđuje predaju naših državljana Hagu.
Treba reći i da Milutinović, stvarno, nije ni bio u mogućnosti da bilo šta preduzme od onoga što su od njega očekivali čelnici iz SPS. NJegov status, posle oktobarskih promena, bio je bez presedana u svetu, jer mu je formalno titula vladara ostala u rukama, ali mu je faktički oduzeta sva vlast.
Paradoks je da su želeli da zadrži predsedničko mesto upravo oni koji su srušili vlast iz koje je ponikao, iako im je on, kako se šuškalo, više puta nudio ostavku. U istoriji će ostati zabeleženo da je Milutinović bio političar, čiju su ostavku priželjkivali u partiji koja ga je kandidovala za predsednika, a njegov odlazak sa državničke scene sprečavale stranke i vlast čiji je bio stvarni politički protivnik.
Za razliku od svog prethodnika Miloševića, koji je koristio vlast mnogo više i šire nego što dozvoljavaju ovlašćenja predsednika Srbije, zbog čega trenutno u Hagu odgovara, ne samo za zločine na Kosovu, već i u Hrvatskoj i Bosni, Milutinović je pokazao da Srbija može da postoji i funkcioniše i bez predsednika, pa čak da joj on možda i nije potreban.

METEORSKI USPON
MILAN Milutinović rođen je decembra 1942. godine u Beogradu. U glavnom gradu je i diplomirao na Pravnom fakultetu, kada je postao i član SKJ. U to vreme bio je i član Predsedništva saveza socijalističke omladine, zadužen za međunarodne odnose.
Potom je postao predsednik Opštinskog komiteta SK Vračara i član Gradskog komiteta SK Beograd, kad je bio jedan od glavnih protagonista isterivanja osam profesora Filozofskog fakulteta sa posla.
Uspešno okončan posao doneo mu je postavljenje na položaj republičkog ministra obrazovanja i direktora Narodne biblioteke Srbije.
Meteorski uspeh započeo je kad je prešao u diplomatiju, na mesto pomoćnika načelnika Uprave za štampu. Zatim postaje 1989. godine ambasador SRJ u Grčkoj, a kasnije i savezni ministar inostranih poslova.
Sa ove funkcije, kandidovan je 1997. godine za predsednika Srbije.