Dva lica Biljane Plavšić

BIVŠI predsednik Republike Srpske Biljana Plavšić prvi je najviši funkcioner bosanskih Srba koji će iskusiti hašku pravdu. U nemoći da se dočepa njenog bivšeg prethodnika Radovana Karadžića i generala Ratka Mladića i nezadovoljna nedovoljno atraktivnim zatočenikom Ševeningena Momčilom Krajišnikom, glavni tužilac Tribunala Karla del Ponte iskoristila je njen visoki rang i popularnost da podigne uzdrmani rejting haškog suda i Tužilaštva.
Na neizvesnom putu dokazivanja svesrpske kolektivne krivice za zločine na Kosmetu, u Hrvatskoj i Bosni, dobrovoljni odlazak Plavšićke u Hag, a posebno naknadno priznanje i kajanje pred sudom, Del Ponteovoj su došli kao pravi dar s neba, koji će joj pogotovu koristiti za buduće procese protiv optuženih Srba i onih koji su već u toku.
Ovaj posao, glavni tužilac Tribunala odradila je uspešno isključivo zahvaljujući 72-godišnjoj okrivljenoj, koja se od najvećeg srpskog **jastreba** u rukovodstvu SDS u Bosni, preobratila u **goluba** na čelu Republike Srpske, da bi u Hagu završila kao veliki pokajnik.
U trenutku kad je obavila zadatak iz nagodbe sa Tužilaštvom, koje joj je oprostilo najtežu tačku optužnice - genocid, i pristalo da je Tribunal pusti na slobodu, očekujući dalju nakolnost Karle del Ponte, Plavšićka je doživela teško razočaranje. Nemilosrdna Švajcarkinja predložila je krivičnom veću da joj odmeri između 15 i 25 godina zatvora, što praktično znači doživotnu robiju.

ČESTITKE ZLOČINCIMA
OPTUŽNICA protiv Biljane Plavšić podignuta je 7. aprila 2000. godine, ali je dugo bila van domašaja javnosti i otpečaćena je tek 10. januara 2001. Na 17 stranica teksta, u njoj su iznete identične optužbe, kao protiv drugog čoveka u Republici Srpskoj, Momčila Krajišnika, koji je uhapšen na Palama 3. aprila 2000. po optužbi podignutoj dva meseca ranije.
U optužnici je, uz Plavšićkino ime, navedeno da je bila jedan od vodećih članova SDS BiH, bliski saradnik njenog bivšeg predsednika Radovana Karadžića i bivšeg predsednika Skupštine srpskog naroda u BiH Momčila Krajišnika, zatim član kolektivnog Predsedništva BiH, član tročlanog Predsedništva **takozvane Srpske Republike BiH**, dok mu je na čelu bio Karadžić, i član proširenog ratnog predsedništva RS, od početka juna 1992. do 17. decembra iste godine. To je praktično značilo da je bila član vrhovne komande oružanih snaga.
Cilj zločina za koje je okrivljena, istaknuto je u optužnici, bio je da se osigura kontrola nad delovima BiH koji su proglašeni Republikom Srpskom, a politička platforma se zasnivala na ideji jedinstva svih Srba unutar Jugoslavije, povezanoj sa idejom o stvaranju **Velike Srbije**.
Glavna prepreka ovome, po mišljenju haškog tužilaštva, bilo je nesrpsko stanovništvo na prostorima koje je SDS proglasila srpskom teritorijom i zbog toga je etničko čišćenje bilo važan deo plana za stvaranje srpske republike u BiH.
Plavšićka je optužena za genocid, zato što je, zajedno sa Karadžićem, Krajišnikom i drugima, planirala, podsticala, naredila i sprovodila uništenje, u celini ili delimično, bosanskih Muslimana i Hrvata, kao nacionalnih, etničkih i verskih grupa. U optužnici su navedena imena opština Bijeljina, Bratunac, Bosanski Šamac, Brčko, Doboj, Foča, Ilijaš, Ključ, Kotor Varoš, Novi Grad, Prijedor, Rogatica, Sanski Most, Višegrad, Vlasenica, Zavidovići i Zvornik.
U optužnici su pobrojana i mesta i datumi ubijanja hiljada Muslimana i Hrvata tokom 1992. godine i zapisani i logori i zatvori, gde su oni bili zatočeni.
**Biljana Plavšić znala je za zločine, a kao član Predsedništva imala je ovlašćenja da kazni vinovnike ili da pokrene postupak protiv pripadnika oružanih snaga koji su vršili zločine - napisano je u optužnici - ali je umesto toga odobravala i javno čestitala snagama koje su vršile zločine.**
Karla del Ponte pripisala joj je i ličnu odgovornost i odgovornost nadređenog, jer je znala za zločine, između ostalog izvršene i po njenim instrukcijama, a nije ništa učinila da ih spreči.

POLJUBAC ARKANU
POČETKOM rata u Bosni, u aprilu 1992. Biljana Plavšić je doputovala je u Bijeljinu, nakon što je ovaj grad očišćen od muslimanske populacije. TV gledaoci se još sećaju čuvenog poljupca koji je poslala paravojnom komandantu Željku Ražnatoviću Arkanu, koji je rukovodio napadom, nazvavši ga **srpskim herojem**.
Plavšićeva je naredne godine izjavila da bi **najviše želela da Istočnu Bosnu kompletno očisti od Muslimana**. Pritom se zaklela da će protiv njih ratovati po svaku cenu, opisujući ih kao **genetski deformisane Srbe**.
**Čak i ako šest miliona Srba pogine, drugih šest miliona će živeti pristojno** - zapažena je njena rečenica, kojom je citirala jednog srpskog vojnika sa prve borbene linije.
Srpski vojnici na frontu su joj se divili i nazivali je **caricom**, a njena prosrpska ideologija toliko je delovala fanatično da je čak iSlobodan Milošević govorio kako joj je mesto u nekoj mentalnoj ustanovi. a njegova supruga Mirjana Marković jednom ju je uporedila sa Jozefom Mengeleom.
Bivša predsednica Republike Srpske, u intervalu od 1996. do 1998. godine otputovala je u hag 10. janauara 2001. **lir džetom** italijanske registracije i o trošku odlazeće vlade premijera Milorada dodika. Odlazak je izveden bez prisustva medija i gotovo u tajnsoti, jer čak ni komšije u Banjaluci nisu primetile kad je napustila stan. Prethodno je u Beogradu posetila brata Zdravka i sa njim provela Božić.
Kad se dva dana kasnije pojavila pred sudijom ričardom Mejom, optužena je odlučno izgovorila rečenicu, koju je u direktnom TV prenosu iz Haga čuo ceo svet:
- Dobro jutro časni sude, juče sam dobila optužnicu, dobro sam je razumela i ni po jednoj tački se ne osećam krivom!

POSEBAN SMEŠTAJ
PREDSEDNIK haškog suda Klod Žorda prihvatio je zahtev nekadašnjeg branioca Biljane Plavšić, advokata Krstana Simića, da bivša predsednic RS boravi u ševeningenskom zatvforu pod posebnim uslovima. Nakon što je odustala od boravka u posebno obezbeđenoj kući u Holandiji, čije plaćanje joj je ponudila holandska vlada, optužena je dobila mogućnost za tzv. adaptirani pritvor.
Ovaj režim podrazumevao je da **gvozdena ledi Balkana** dobije žensku stražu, mogućnsot korišćenja rekreacionih prostorija i biblioteke bez prisustva ostalih zatvorenika, ali i priliku da se, po želji, viđa sa njima.
Kad je Plavšićka stigla u Hag, uprava zatvora dobila je zadatak i da joj adaptira ćeliju, tako što bi je funkcionalno spojila sa susednom prostorijom, pa je okrivljena imala na raspolaganju i radnu i spavaću sobu.