Komandosi stigli u zoru

Komandosi stigli u zoru

SUDBINA Momčila Krajišnika tipičan je primer kako Haški tribunal smatra da treba da se postupa sa pripadnicima bivšeg najvišeg rukovodstva u Bosni i Hercegovini. Okrivljen 21. februara 2000. godine tajnom optužnicom za genocid i zločine protiv čovečnosti, bivši predsednik Narodne skupštine RS i član tročlanog Predsedništva BiH, uhapšen je na najdivljačkiji način, 3. aprila te iste godine, u svojoj porodičnoj kući na Palama.
Otmičari sa fantomkama na glavama i naoružani do zuba, u tri časa i 17 minuta ujutru, digli su eksplozivom u vazduh ulazna vrata, uleteli u kuću, dograbili Krajišnika i odveli ga samo u pidžami, bosog, u nepoznatom pravcu.
Oko 15 francuskih pripadnika SFOR, kako će se ispostaviti kasnije, urlajući na francuskom, engleskom, ali i srpskom, brutalno su strpali u kuhinju Krajišnikove roditelje - izbeglice, koji su se smestili kod njega, a dvojicu sinova probudili, dok su spavali na spratu.
- Uleteli su u sobu kao besni psi, bacili nas na pod vezali i sa uperenim pištoljima i puškama naredili nam da se ne mičemo, stavivši nam jastuke na glave - opisao je ovu varvarsku scenu Miloš Krajišnik, dok je njegov brat NJegoš objasnio da su otmičari za nekoliko minuta pretresli sobu i odneli dva procesora za kompjuter.

POHVALE VARVARSKOM ČINU
VEĆ oko tri sata po podne, tog istog dana, Krajišnik se našao u zatvoru u Ševeningenu, a francuski predsednik Žak Širak požurio je da se javno pohvali kako je lično izdao odobrenje za akciju.
Francuski informativni nedeljnik TTU otkrio je da je hapšenje dogovoreno, krajem februara, na tajnom sastanku francuskog generala Pilipa Rondoa, zaduženog za saradnju obaveštajnih službi i specijalnih operacija pri kabinetu francuskog ministra odbrane Alena Rišara i glavnog tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte. Akcija je poverena **13. puku padobranskih zmajeva**, elitnoj jedinici specijalizovanoj za obaveštajnu delatnost.
Tog istog dana, državni sekretar SAD Madlen Olbrajt čestitala je šefu francuske diplomatije Iberu Vedrinu na dobro obavljenom poslu, koji je dotle morao da trpi njene mnogobrojne optužbe kako se francuski vojnici nedovoljno upuštaju u rizike hapšenja na svom delu sektora, u koji spadaju i Pale.
Optužnica protiv Krajišnika je identična onoj protiv Radovana Karadžića, i on je bio okrivljen za sve što je Haškom tužilaštvu bilo na raspolaganju: genocid, zločine protiv čovečnosti i teške povrede Ženevskih konvencija. Na prvom pojavljivanju pred Tribunalom, 7. aprila, pre gotovo tri godine, Krajišnik je odbacio svih devet tačaka optužbe.
- Heo bih da zamolim uvaženi sud da kažem nešto u svoju odbranu - obratio se pri tom sudiji Ričardu Meju, ali je Britanac to odbio, objasnivši mu da je pretres posvećen isključivo izjašnjavanju o optužnici.
Krajišnik je, kasnije, osporio i nadležnost Tribunala da mu ovaj uopšte sudi, ali se sudija Mej pozvao na već ranije donetu odluku oko tog pitanja.

POGAĐANJA OKO PARASTOSA
MOMČILO Krajišnik i njegovi branioci su dosad, više puta, tražili da se okrivljeni pusti na slobodu, nudeći garancije Vlade RS i jugoslovenskih vlasti, na čijoj je teritoriji trebalo da boravi do početka suđenja. Oni su odbijani, uz obrazloženje da se nije, kao recimo Biljana Plavšić, dobrovoljno predao Tribunalu, već je morao da bude priveden, iako on uopšte nije znao da protiv njega postoji zapečaćena optužnica.
Tribunal nije prihvatio čak ni molbu optuženog da ga pusti iz zatvora samo tri dana, kako bi mogao da prisustvuje parastostu svom preminulom ocu. Rasprava oko toga, 28. avgusta 2001. trajala je čak sat i po i atmosfera u sudnici nagoveštavala je povoljan ishod.
- Postoje jaki humanitarni razlozi u vezi sa ovim slučajem - rekao je sudija Ričard Mej. - Veće je imalo u vidu ponuđene argumente, a takođe i dva prethodna slučaja, kojima se do sada udovoljavalo u sličnim slučajevima.
Uprkos ovakvom mišljenju, sudija je potom saopštio odluku da se molba odbija, uz obrazloženje da ponuđene garancije nemaju dovoljnu težinu, koja bi postojala da se Krajišnik dobrovoljno predao. Očigledno je da je na odluku veća uticalo prethodno žestoko protivljenje zamenika glavnog tužioca Marka Harmona, koji se plašio da optuženi ne pobegne, susretne i utiče na ostale optužene i svedoke, a posebno zamerio Krajišniku što je izjavio kako Haški tribunal nije nezavistan, ni nepristrasan, što znači i nepoštovanje ovog suda.
Veoma neugodan trenutak u sudnici nastao je kada je tužilac rekao kako se raspitivao o pravoslavcima i saznao kako se parastos može održati i na drugom mestu, a ne samo na groblju. Potom je predložio da Krajišnika, na dan pomena, poseti pop u zatvoru.
- Ali, parastos se ne drži samo zbog sina. Znači li to da bi ovde trebalo da doputuje i cela rodbina? - upitao je sudija Patrik Robinson, koji je tog dana jedini glasao protiv odluke veća.
Krajišnikova odbrana tražila je samo 72 sata slobode, predloživši da optuženi poleti iz Haga ujutru, po podne prisustvuje pomenu i prenoći na Palama, a sutradan se vrati u Hag. Sudija Mej se, međutim, raspitivao postoji li mogućnost da se okrivljeni iste večeri vrati u Hag, što je odbrana odbacila.
Krajišnik je još dva puta tražio da mu se ukine pritvor, što je sudsko veće odbijalo. U maratonskom čekanju na suđenje, koje se nikako ne zakazuje, niti je na vidiku, poslednju izjavu oko toga sudija Mej je dao 8. marta prošle godine, kad je početak procesa najavio za - proteklu jesen!

JEMSTVO PATRIJARHA I KOŠTUNICE
NA raspravi pred Tribunalom 20. septembra 2001. povodom zahteva da se Momčilo Krajišnik brani sa slobode, odnosno do početka suđenja pusti kući, kao jemstvo da će se optuženi odazvati sudskom pozivu, odbrana je ponudila garancije Republike Srpske, ali i patrijarha SPC Pavla i predsednika SRJ Vojislava Koštunice, uz napomenu da je okrivljeni **čovek od reči**.
Branilac Dejan Brašić objasniio je da Krajišnika treba privremeno pustiti iz pritvora, jer je optužnica protiv njega bila zapečaćena, pa on nije ni mogao znati da je optužen, inače bi se sam predao. Američki advokat je dodao i da je okrivljeni već godinu i po dana u pritvoru, a da u međuvremenu poštuje Tribunal i sarađuje sa njim, a kao zalog je ponudio svu svoju i imovinu svoje porodice u RS i SRJ. Upozorio je i da je Biljana Plavšić, optužena po istoj optužnici kao Krajišnik, nedavno puštena kući.
Zamenik glavnog tužioca Alen Tiger se svemu ovome ošro protivio, ocenivši da garancije RS nisu **zasad uverljive**, iako je dopustio da **će možda doći trenutak** kada će biti. Povodom pisanih izjava patrijarha SPC i predsednika SRJ, rekao je da je patrijarh potpisao Deklaraciju, u kojoj su optužnica protiv Radovana Karadžića i pritisak za njegovo hapšenje okarakterisani kao nelegitimni i protivni međunarodnom pravu.
Tiger nije imao lepo mišljenje ni o Koštunici, podsetivši da je predsednik SRJ, u ranijim izjavama, pominjao **brutalno hapšenje** Krajišnika i govorio da je **Tribunal puko oružje u ratu protiv Srba**.


Nastaviće se