Predaja pala u vodu

Piše: Miroslav Zarić
POSLEDNJI predsednik Republike Srpske Krajine prvi je koji se, sa liste optuženog srpskog vrha u Hagu, našao u ševeningenskom zatvoru. To se dogodilo 15. maja prošle godine, ali je ovaj događaj, pre toga, štampa gromoglasno više puta najavljivala i - promašivala.
Prva vest o Martićevom navodnom dovođenju u Hag pojavila se 29. juna 2001. godine i odmah ju je propratio demanti portparola Haškog tribunala, kako o tome nema nikakve informacije.
- Zasad ništa ne mogu da kažem - izjavio je novinarima DŽim Lendejl, komentarišući vest da su, dan ranije, uz Martića i nekadašnjeg komandanta Gardijske brigade JNA Mileta Mrkšića, uhapšena i predata Tribunalu još dvojica Srba sa haške optužnice.
Agencije su, dan ranije, objavile da su Martić, Mrkšić, Dušan Knežević iz Prijedora i Miroslav Radić iz Beograda, te večeri, prebačeni iz Tuzle u Hag. Ove informacije, čiji su izvori bili u banjalučkoj štampi, odmah su demantovali i MUP Srbije i Republike Srpske.

SAM SEBE OPTUŽIO
DRUGA senzacionalna vest - da se Martić nalazi u Hagu, ali ne i u pritvoru - lansirana je 8. marta prošle godine. Poreklo joj je bilo sa više sajtova, uključujući i onaj službeni Haškog tribunala. Ali, osim optužnice, fotografije, zadnje poznate adrese i nagađanja **viđen ovde, onde**, nije bilo potvrde o stvarnom hapšenju:
Optužnica protiv Martića podignuta je u julu 1995. godine, a Haško tužilaštvo tereti ga da je raketama **orkan**, sa kasetnim punjenjem, gađao Zagreb 2. i 3. maja 1995. Tada su pogođene zgrade hrvatskog Ministarstva odbrane i policije, poginulo je pet, a ranjeno dvadesetak osoba.
Povod za ovu odmazdu bio je istovremeni napad hrvatske vojske na zapadnu Slavoniju. Glavni dokaz protiv Martića bila je njegova izjava televiziji, koju je dao kod mosta u Gradiški, kada je najavio kako će - da bi zaustavio hrvatski napad - narediti bombardovanje Zagreba, Karlovca i Siska.
Martić je bio i ministar unutrašnjih poslova i ministar odbrane SAO Krajine i, prema navodima optužnice, osnovao je, komandovao, upućivao i imao stvarnu kontrolu nad policijskim snagama, poznatim kao **martićevci** ili **Martićeva policija**.
Dok su novine brujale o njegovom privođenju u Hag, odakle niko nije zvanično potvrđivao ovakve glasine, Milan Martić se godinama skrivao u jednoj kući pod Jastrepcom, u selu Petina kod Kruševca, gde se sklonio posle bekstva iz Republike Srpske pred **sforovcima**, a u kojoj je ostala njegova supruga Zorka.
Bivši predsednik samoproglašene RSK, kako je naziva optužica, dobrovoljno se predao Hagu 15. maja prošle godine, gde je otišao zajedno sa bivšim komandantom vojske RSK, generalom Miletom Mrkšićem. Pre ulaska u avion, Martić je okupljenim novinarima i građanima na Surčinskom aerodromu obećao da neće ni protiv koga svedočiti pred Tribunalom, već da će dokazati šta je učinjeno Krajišnicima u Hrvatskoj, izrazivši nadu da će se brzo vratiti, ako je Tribunal **sud pravde kakvim se predstavlja**.
- Dobrovoljno odlazim u Hag zbog sebe, ali i zbog vas - obratio se svojim Krajišnicima. - Vreme je da se, posle sedam godina, utvrdi ko je u Krajini počinio zločine i proganjao narod sa vekovnih ognjišta na koja se još ne mogu vratiti.

NEVOLJE OKO BRANIOCA
OPTUŽENI se prvi put pojavio pred Tribunalom 21. maja i izjavio da se ne oseća krivim, u odnosu na relativno skromnu optužnicu na samo dve kucane strane. Haško tužilaštvo je, međutim, najavilo da će je proširiti, iako je optuženom obećano da će odgovarati samo za raketiranje Zagreba.
Nova optužnica bila je gotovo prepisana optužba protiv Slobodana Miloševića za komandnu odgovornost za navodne zločine u Hrvatskoj od 1991. do 1995. godine. Martić je, tako, okrivljen za postojanje zatvora u kojima su **mučeni Hrvati i Muslimani** u Kninu i Titovoj Korenici, na teritoriji Krajine, ali i u Bosanskoj Kostajnici, Bosanskom Novom i u Prnjavoru na teritoriji Republike Srpske.
Proširena optužnica bila je, na neki način, mala osveta Karle del Ponte optuženom, koji je uporno odbijao da se odrekne svog branioca, beogradskog advokata Strahinje Kastratovića, sa kojim je prethodno tri meseca pripremao odbranu i prihvatio Holanđanina Gerta Jana Knopsa. Kastratović je obavešten da je za branioca postavljen njegov kolega iz Amsterdama, a razlog za ovo bio je što je on - Kastratović, svojevremeno, prisustvovao ispitivanju u istrazi osumnjičenog Frenkija Simatovića. Jer, pravila Tribunala zabranjuju braniocu da zastupa više okrivljenih.
Kastratović je, ipak, nastavio da brani Martića, jer ovaj nije hteo ni da se sastane sa holandskim advokatom.
Iako se Martić dobrovoljno predao, a Vlada SRJ garantovala da će se pojaviti na suđenju, Haško tužilaštvo se usprotivilo njegovom zahtevu da se dotle brani sa slobode. Zamenik glavnog tužioca Aleks Vajting upozorio je Veće kako postoji opasnost da optuženi pobegne, jer je sedam godina znao da je optužen, ali se nije dobrovoljno predao. Opasnost od bekstva postala je još veća, objasnio je, otkako je optužnica proširena.
Krivično veće Tribunala, pod predsedništvom kineskog sudije Liu Dankvana, na sednici 10. oktobra prošle godine, odbilo je Kastratovićev zahtev da se optuženom ukine pritvor.
U međuvremenu se u krivičnom postupku protiv nekadašnjeg Predsednika RSK ništa bitnije nije dogodilo, sem što je on sam otkazao Kastratoviću punomoćje. U javnost je procurila vest da će ga pred Tribunalom braniti novosadski advokat Nemanja Aleksić, koji je ovo i potvrdio.
- LJudi bliski Martiću tražili su da proučim optužnicu i da se izjasnim o svom učešću u odbrani - rekao je. - Pri tom mi je rečeno da su se Mratić i njegov dosadašnji branilac razišli oko koncepcije odbrane. Mogu sada da kažem da sam spreman, ukoliko se sa tim složi i optuženi, da se prihvatim tog posla.
Koliko okrivljeni i branilac mogu da nađu zajednički jezik oko koncepcije odbrane, prilično je neizvesno. Martić je, naime, već poručio kako ne priznaje Haški tribunal, dok je advokat Aleksić protivnik **teorije zavere** protiv Srba i ubeđen da neki od njih, uz kvalitetnu odbranu, mogu da dožive i oslobađajuću presudu.
Vreme će pokazati koliko je ovakav njegov optimizam uopšte bio realan.

POLICAJAC PO PROFESIJI
MILAN Martić rođen je 18. novembra 1945. godine u blizini Knina, u Hrvatskoj. Završio je školu za policajce u Hrvatskoj i bio viši inspektor hrvatskog Ministarstva unutrašnjih poslova.
Godine 1991. Martić je imenovan za načelnika unutrašnjih poslova Republike Srpske Krajine, a na istu dužnost ponovo je postavljen i 1993. godine.
Sledeće godine postao je predsednik RSK.
U vreme za koje ga tereti optužica, u Hrvatskoj je postojao oružani sukob, čije su žrtve bili civili. Oni su tada bili pod zaštitom ratnih zakona i običaja, kojih je Martić, kako tvrdi optužnica, bio dužan da se pridržava.

KRAJ